14/04/2006
Спољни дуг Србије, према подацима из фебруара ове године, јесте достигао 15,5 милијарди долара (односно 13,1 милијарди евра), али не стоји закључак који су извели неки аналитичари да дужничке обавезе вртоглаво расту и да ће њихова отплата представљати у наредним годинама велики проблем за земљу. Најпре, у односу на 2000. годину, укупан спољни дуг је на крају 2005. био повећан за 4,6 милијарди долара (односно за 1,4 милијарде евра), али у то није урачунат додатни отпис од 15 одсто од стране Париског клуба у износу од 650 милиона долара, који је уследио почетком фебруара 2006. године. За толико је уствари мањи и сам спољни дуг.
Уколико се рашчлани прираст дуга у поменутом периоду евидентно је да се смањује јавни дуг који треба да отплаћује држава и да расте приватни дуг, односно задуженост банака и предузећа, која су преузела на себе одговорност да у наредном периоду отплаћују ове обавезе. Наиме, у периоду од 2000. до краја 2005. године јавни дуг, опет без додатног отписа Париског клуба, повећан је за 300 милиона долара, да би истовремено приватни дуг предузећа према иностраним повериоцима порастао за 2,5 милијарди долара, а приватни дуг банака за 1,8 милијарди долара. Прво се може посматрати и као позитивна последица поправљања кредитног рејтинга земље, што успешним фирмама даје могућност да се задуже код страних кредитора, који процењују да оне могу бити конкурентне и да ће с порастом извоза бити у могућности да враћају преузете обавезе. За разлику од овог задужења повећање приватног дуга банака се једним делом прелива у потрошњу, пре свега преко кредитирања становништва, и то је управо оно на шта НБС упозорава и што покушава да неутралише својим мерама и монетарном политиком.
Управо ови подаци показују да код спољног дуга Србија нема више проблем са отплатом јавног дуга, већ да евентуални ризик постоји пре свега на плану краткорочног комерцијалног задуживања, односно код дуга који треба да врате предузећа, односно приватни сектор. То потврђује и однос спољног дуга и девизних резерви које достигнутим нивоом од око 6,5 милијарди долара гарантују да у наредном периоду Србија неће имати никаквих проблема у измиривању својих обавеза према иностраним повериоцима. У посматраном периоду од 2000. до краја прошле године девизне резерве су са неких 500 милиона долара повећане на 5,8 милијарди долара, захваљујући чему је и спољни дуг умањен за девизне резерве НБС смањен у последње четири године – крајем 2005. на износ од 9,7 милијарди долара, а крајем фебруара ове године, и то без додатног отписа Париског клуба поверилаца, на износ од 9,3 милијарде долара. Овакав ниво девизних резерви пружа потребну сигурност у погледу девизне ликвидности земље и предстојећег враћања обавеза.
Наравно дугорочна одрживост спољног дуга зависи од будућег развоја српске економије и од тога да ли ће се развој финансирати ослонцем на кредите или ће га превасходно обезбедити неопходне стране директне инвестиције. У овом тренутку, чињеница је да се константно смањује удео спољног дуга у бруто домаћем производу - са 134 одсто из 2000, на 105 одсто у наредној години, па на 63 одсто у 2004. и 2005. години. При томе треба имати у виду да у укупан износ спољног дуга улазе и дужничке обавезе од око 1,2 милијарде долара чији су крајњи корисници са територије Косова и Метохије, док бруто домаћим производом Србије није обухваћен GDP који се на њој ствара, што је проблем на који Србија упозорава међународне чиниоце. Уколико се аналитички искључи косовски дуг будући да није обухваћен ни тамошњи GDP, онда удео спољног дуга у бруто домаћем производу Србије пада на 58,1 одсто, што је далеко испод критеријума Светске банке за презадужене земље, које се тако квалификују ако износ дуга премашује 80 одсто GDP-а. По овом критеријуму Србија у погледу задужености испуњава и један од главних критеријума Мастрихтског уговора.
Оно што још увек не задовољава јесте ниска покривеност спољног дуга извозним приливима, мада је и ту стање значајно поправљено, јер и извоз све брже расте. Однос спољног дуга према извозном приливу смањен је са 452 одсто из 2001. године на 247 одсто у прошлој години, али када се искључи косовски дуг Србија се и по овом критеријуму налази на граници коју Светска банка прописује за високо задужене земље.
НБС припрема посебну студију о спољном дугу и његовој дугорочној одрживости, која ће, уз оцене актуелних кретања, садржати и препоруке за креаторе економске политике.
Кабинет гувернера
