23.12.2017.
Pitanja: S obzirom na sve učestalije pominjanje trgovine kriptovalutama, trebaju mi sledeći odgovori… Da li je zakonski moguća trgovina građana (kupovina i prodaja) kriptovalutama na našem tržištu? Da li se trgovinom ovim virtuelnim valutama krše neki zakoni i koji? Kako je regulisano ovo tržište? Na koji način građani mogu da kupe, recimo, bitkoine? Da li je to moguće na bankomatima i na koji način?
Odgovor: Virtuelne valute (pa i bitkoin kao jedna od najpoznatijih) nisu zakonski uređene u Republici Srbiji i ne mogu se smatrati sredstvom plaćanja. Podsećamo da je novčana jedinica Republike Srbije dinar i da Narodna banka Srbije ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Dakle, s aspekta propisa za čiju primenu je nadležna Narodna banka Srbije, trgovina virtuelnim valutama se može smatrati kao i trgovina bilo kojom drugom robom, ali svakako ne deviznim poslom, za koji je propisan poseban pravni režim. Bitkoin i druge virtuelne valute nemaju osnovne funkcije novca – nisu opšteprihvaćena sredstva plaćanja, ne mogu se ni u kom slučaju smatrati ni čuvarima vrednosti i konačno, bitkoin i slične virtuelne valute nisu obračunske jedinice. Pored toga virtuelne valute ne izdaje centralna banka i ne garantuje za njihovu vrednost. Napred navedeno ne predstavlja izuzetak ni od uporedne prakse, jer u većini slučajeva ni centralne banke drugih zemalja ne izdaju virtuelne valute, niti izdaju dozvole za rad platformama koje omogućavaju trgovanje ovim valutama.
Pored same trgovine virtuelnim valutama, koju možemo smatrati špekulativnim poslom u smislu investiranja u određeni proizvod i iščekivanja zarada od razlike na uvećanju vrednosti takvog proizvoda na tržištu, posebno pitanje jeste upotreba virtuelnih valuta za pribavljanje druge robe i usluga. S tim u vezi, a imajući u vidu pojedine medijske natpise o kupovini napitaka i hrane u pojedinim ugostiteljskim objektima bitkoinom, ukazujemo da je Zakonom o trgovini propisano da se cena ističe u valuti platnog prometa, a izuzetno može da se ističe i u stranoj valuti sa naznakom obračunskog kursa (npr. u trgovini uslugama u turizmu). Budući da bitkoin nije ni strana valuta, mišljenja smo da izražavanje cene robe ili usluga u bitkoinima ne bi bilo u skladu sa odredbama ovog zakona, ali je po ovom pitanju potrebno pribaviti zvanično mišljenje nadležnog ministarstva. Takođe, smatramo da lica koja nameravaju da trguju virtuelnim valutama ili da omogućavaju da se u njihovim ugostiteljskim objektima „plaća“ virtuelnim valutama, treba da pribave i mišljenje Ministarstva finansija i Poreske uprave o poreskom tretmanu takvih radnji, odnosno načinu evidentiranja prometa u fiskalnim kasama.
Kada je reč o načinu na koji građani mogu kupiti bitkoin, a prema raspoloživim informacijama to su najčešće internet platforme i specijalizovani automati, želimo da ponovimo da Narodna banka Srbije ne izdaje dozvole za trgovanje virtuelnim valutama, niti za postavljanje uređaja za kupovinu/prodaju virtuelnih valuta. Naime, Zakonom o Narodnoj banci Srbije je utvrđeno da Narodna banka Srbije, između ostalih, izdaje i oduzima dozvole za rad bankama, dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja, dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, dozvole za rad društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dozvole za upravljanje tim fondovima, dozvole za pružanje platnih usluga platnim institucijama, dozvole za izdavanje elektronskog novca institucijama elektronskog novca, kao i dozvole za rad platnog sistema operatorima platnog sistema, te vrši nadzor nad obavljanjem tih delatnosti i obavlja druge poslove u skladu sa posebnim zakonima kojima se uređuju te oblasti. S tim u vezi, lica koja omogućavaju kupovinu/prodaju virtuelnih valuta se u ovom trenutku ne mogu smatrati subjektom nadzora Narodne banke Srbije. Prema informacijama kojima raspolažemo, najveći deo trgovine virtuelnim valutama obavlja se preko inostranih internet platformi, a ne na automatima i preko domaćih platformi za trgovinu virtuelnim valutama.
Imajući u vidu da Narodna banka Srbije ne izdaje dozvole za trgovanje virtuelnim valutama, i da se subjekti koji trguju bitkoinom ne smatraju subjektima nadzora Narodne banke Srbije, ne raspolažemo podacima o broju građana koji se bave ovim aktivnostima. Iako nije lako proceniti ovaj broj, jer se pored lica koja trguju bitkoinom putem internet platformi, određeni broj lica bavi „rudarenjem“ bitkoina, procene govore o tome da tržište virtuelnim valutama u Srbiji još uvek ne možemo smatrati pojavom od sistemskog značaja.
Osnovna preporuka za građane koji su zainteresovani za trgovinu virtuelnim valutama ili već trguju jeste da svakako preispitaju svoju odluku i nivo rizika koji su spremni da prihvate. Naime, vrednost virtuelnih valuta na platformama na kojima su predmet trgovine nije garantovana, izuzetno je varijabilna i određena je odnosom ponude i tražnje za tom konkretnom virtuelnom valutom. Poruka za svakog ko se odluči da trguje bitkoinom, jeste da mora uzeti u obzir da iza bitkoina (i drugih virtuelnih valuta) ne stoje centralne banke kao centralne monetarne vlasti, da s tim u vezi ne postoje načini kojima bi se ublažili velike oscilacije u ponudi i tražnji, te da ni pravila funkcionisanja platformi za trgovanje bitkoinom u mnogim slučajevima nisu dovoljno jasna i uređena, a ni pod nadzorom regulatornih tela. S tim u vezi, ne postoje nikakvi mehanizmi zakonske zaštite korisnika navedenih usluga, tako da svako ko se upušta u bilo koje aktivnosti u vezi s virtuelnim valutama čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske i druge rizike koji proističu iz tih aktivnosti. Narodna banka Srbije je već više puta na to upozoravala kroz kontinuirano plasiranje svih relevantnih informacija javnosti u vezi sa virtuelnim valutama. Sličan stav imaju i predstavnici Evropske centralne banke koji su u svojim izjavama u javnosti još oštriji i porede virtuelne valute sa špekulativnim „balonima“ iz prošlosti.
Na kraju, kada je reč o budućim koracima u okviru normativnih ovlašćenja Narodne banke Srbije, ona će u saradnji sa drugim državnim organima i uzimajući u obzir sve relevantne činjenice (kao što su stabilnost finansijskog sistema, bezbednosni aspekt, potražnju za virtuelnim valutama i veličinu domaćeg tržišta), razmotriti potrebu za regulatornom intervencijom. Ukazujemo na to da se po našem mišljenju lica koja pružaju usluge u vezi s virtuelnim valutama mogu podvesti pod pojam obveznika u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, iz čega proizlazi obaveza preduzimanja radnji i mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma iz tog zakona, kao što su identifikacija klijenata (koji, primera radi, koriste uređaj za kupovinu/prodaju virtuelnih valuta) uzimanjem kopije ličnog dokumenta, odgovarajuće izveštavanje Uprave za sprečavanje pranja novca i određivanje ovlašćenog lica za izvršavanje ovih radnji. Takođe, novim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji će se primenjivati od 1. aprila 2018. godine (koji je usvojen 14. decembra 2017. godine) lica koja u skladu sa zakonom omogućavaju zamenu virtuelnih valuta za zakonsko sredstvo plaćanja i obrnuto prepoznata su kao obveznici tog zakona i biće dužna da usklade svoje poslovanje sa odredbama tog zakona.
Kabinet guvernera
