23.12.2017.
Питања: С обзиром на све учесталије помињање трговине криптовалутама, требају ми следећи одговори… Да ли је законски могућа трговина грађана (куповина и продаја) криптовалутама на нашем тржишту? Да ли се трговином овим виртуелним валутама крше неки закони и који? Како је регулисано ово тржиште? На који начин грађани могу да купе, рецимо, биткоине? Да ли је то могуће на банкоматима и на који начин?
Одговор: Виртуелне валуте (па и биткоин као једна од најпознатијих) нису законски уређене у Републици Србији и не могу се сматрати средством плаћања. Подсећамо да је новчана јединица Републике Србије динар и да Народна банка Србије има искључиво право издавања новчаница и кованог новца у Републици Србији, у складу са Законом о Народној банци Србије. Дакле, с аспекта прописа за чију примену је надлежна Народна банка Србије, трговина виртуелним валутама се може сматрати као и трговина било којом другом робом, али свакако не девизним послом, за који је прописан посебан правни режим. Биткоин и друге виртуелне валуте немају основне функције новца – нису општеприхваћена средства плаћања, не могу се ни у ком случају сматрати ни чуварима вредности и коначно, биткоин и сличне виртуелне валуте нису обрачунске јединице. Поред тога виртуелне валуте не издаје централна банка и не гарантује за њихову вредност. Напред наведено не представља изузетак ни од упоредне праксе, јер у већини случајева ни централне банке других земаља не издају виртуелне валуте, нити издају дозволе за рад платформама које омогућавају трговање овим валутама.
Поред саме трговине виртуелним валутама, коју можемо сматрати шпекулативним послом у смислу инвестирања у одређени производ и ишчекивања зарада од разлике на увећању вредности таквог производа на тржишту, посебно питање јесте употреба виртуелних валута за прибављање друге робе и услуга. С тим у вези, а имајући у виду поједине медијске натписе о куповини напитака и хране у појединим угоститељским објектима биткоином, указујемо да је Законом о трговини прописано да се цена истиче у валути платног промета, а изузетно може да се истиче и у страној валути са назнаком обрачунског курса (нпр. у трговини услугама у туризму). Будући да биткоин није ни страна валута, мишљења смо да изражавање цене робе или услуга у биткоинима не би било у складу са одредбама овог закона, али је по овом питању потребно прибавити званично мишљење надлежног министарства. Такође, сматрамо да лица која намеравају да тргују виртуелним валутама или да омогућавају да се у њиховим угоститељским објектима „плаћа“ виртуелним валутама, треба да прибаве и мишљење Министарства финансија и Пореске управе о пореском третману таквих радњи, односно начину евидентирања промета у фискалним касама.
Када је реч о начину на који грађани могу купити биткоин, а према расположивим информацијама то су најчешће интернет платформе и специјализовани аутомати, желимо да поновимо да Народна банка Србије не издаје дозволе за трговање виртуелним валутама, нити за постављање уређаја за куповину/продају виртуелних валута. Наиме, Законом о Народној банци Србије је утврђено да Народна банка Србије, између осталих, издаје и одузима дозволе за рад банкама, дозволе за обављање делатности осигурања, дозволе за обављање послова финансијског лизинга, дозволе за рад друштвима за управљање добровољним пензијским фондовима и дозволе за управљање тим фондовима, дозволе за пружање платних услуга платним институцијама, дозволе за издавање електронског новца институцијама електронског новца, као и дозволе за рад платног система операторима платног система, те врши надзор над обављањем тих делатности и обавља друге послове у складу са посебним законима којима се уређују те области. С тим у вези, лица која омогућавају куповину/продају виртуелних валута се у овом тренутку не могу сматрати субјектом надзора Народне банке Србије. Према информацијама којима располажемо, највећи део трговине виртуелним валутама обавља се преко иностраних интернет платформи, а не на аутоматима и преко домаћих платформи за трговину виртуелним валутама.
Имајући у виду да Народна банка Србије не издаје дозволе за трговање виртуелним валутама, и да се субјекти који тргују биткоином не сматрају субјектима надзора Народне банке Србије, не располажемо подацима о броју грађана који се баве овим активностима. Иако није лако проценити овај број, јер се поред лица која тргују биткоином путем интернет платформи, одређени број лица бави „рударењем“ биткоина, процене говоре о томе да тржиште виртуелним валутама у Србији још увек не можемо сматрати појавом од системског значаја.
Основна препорука за грађане који су заинтересовани за трговину виртуелним валутама или већ тргују јесте да свакако преиспитају своју одлуку и ниво ризика који су спремни да прихвате. Наиме, вредност виртуелних валута на платформама на којима су предмет трговине није гарантована, изузетно је варијабилна и одређена је односом понуде и тражње за том конкретном виртуелном валутом. Порука за сваког ко се одлучи да тргује биткоином, јесте да мора узети у обзир да иза биткоина (и других виртуелних валута) не стоје централне банке као централне монетарне власти, да с тим у вези не постоје начини којима би се ублажили велике осцилације у понуди и тражњи, те да ни правила функционисања платформи за трговање биткоином у многим случајевима нису довољно јасна и уређена, а ни под надзором регулаторних тела. С тим у вези, не постоје никакви механизми законске заштите корисника наведених услуга, тако да свако ко се упушта у било које активности у вези с виртуелним валутама чини то на сопствену одговорност и самостално сноси финансијске и друге ризике који проистичу из тих активности. Народна банка Србије је већ више пута на то упозоравала кроз континуирано пласирање свих релевантних информација јавности у вези са виртуелним валутама. Сличан став имају и представници Европске централне банке који су у својим изјавама у јавности још оштрији и пореде виртуелне валуте са шпекулативним „балонима“ из прошлости.
На крају, када је реч о будућим корацима у оквиру нормативних овлашћења Народне банке Србије, она ће у сарадњи са другим државним органима и узимајући у обзир све релевантне чињенице (као што су стабилност финансијског система, безбедносни аспект, потражњу за виртуелним валутама и величину домаћег тржишта), размотрити потребу за регулаторном интервенцијом. Указујемо на то да се по нашем мишљењу лица која пружају услуге у вези с виртуелним валутама могу подвести под појам обвезника у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, из чега произлази обавеза предузимања радњи и мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма из тог закона, као што су идентификација клијената (који, примера ради, користе уређај за куповину/продају виртуелних валута) узимањем копије личног документа, одговарајуће извештавање Управе за спречавање прања новца и одређивање овлашћеног лица за извршавање ових радњи. Такође, новим Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма који ће се примењивати од 1. априла 2018. године (који је усвојен 14. децембра 2017. године) лица која у складу са законом омогућавају замену виртуелних валута за законско средство плаћања и обрнуто препозната су као обвезници тог закона и биће дужна да ускладе своје пословање са одредбама тог закона.
Кабинет гувернера
