29.10.2017.
Pitanja: Koliko iznosi štednja u Srbiji? Koliko u deviznom znaku, koliko u dinarima? Da li se povećava štednja u dinarima? Kamate na štednju su niske, kako procenjujete – da li će vreme niskih kamata potrajti…Da li imate podatak koliko iznosi štednja rezidenata, a koliko nerezidenata…Da li građani imaju prostor za štednju - koliki su prosečni ulozi po partijama?
Odgovor: Krajem septembra ove godine, dinarska štednja građana položena kod banaka u Republici Srbiji je iznosila 49,3 mlrd dinara, dok je devizna štednja iznosila 9.262,9 miliona evra. Pri tome, 98,8% dinarske i 96,6% devizne štednje se odnosi na štednju rezidenata. Iako je dinarska štednja, nakon dužeg perioda rasta, u prvih devet meseci 2017. godine smanjena za 1,8 mlrd dinara, ipak je u poređenju sa krajem 2012. godine veća gotovo tri puta. To je u u najvećoj meri rezultat postignute niske i stabilne inflacije, relativne stabilnosti dinara i poverenja građana u monetarnu politiku NBS. Tome su doprinele i relativno visoke kamatne stope na dinarsku štednju, kao i činjenica da se prihod od dinarske štednje ne oporezuje. U prvih devet meseci 2017. godine devizna štednja građana je povećana za 275,6 mln evra. Kamatne stope na dinarske depozite u proteklih nekoliko godina beleže trend smanjenja i u avgustu su se u proseku kretale oko 2,5% za dinarske depozite ročnosti od jedne do dve godine, odnosno oko 4,4% za ročnosti duže od dve godine. Ipak, veoma niske kamatne stope (blizu nule) na deviznu štednju, postignuta i očuvana relativna stabilnost dinara prema evru u proteklih pet godina, kao i povoljniji poreski tretman prihoda na dinarsku štednju (ne oporezuje se) u odnosu na prihod na štednju u devizama (koji se oporezuje po stopi od 15%) govore u prilog većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti. Kamatne stope na devizne depozite su takođe relativno niske, što je posledica izuzetno niskih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu. U avgustu ove godine, one su u proseku bile niže od kamatnih stopa na dinarsku štednju i kretale su se oko 0,5% za devizne depozite ročnosti do godinu dana, odnosno oko 0,85%, koliko su banke plaćale na depozite položene na rokove duže od dve godine. Kretanje kamatnih stopa na štednju u deviznom znaku u narednom periodu u velikoj meri zavisi od odluka vodećih centralnih banaka i dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, koje nije moguće predvideti sa sigurnošću. Kako najveći deo devizne štednje čini štednja u evrima, dešavanja u evro zoni i buduće odluke Evropske centralne banke će imati značajan uticaj na kretanje ovih kamatnih stopa. Prema najavama zvaničnika Evropske centralne banke, kamatne stope u evro zoni će ostati na niskom nivou još neko vreme, pri čemu je najavljeno da će, kada se započne sa povećavanjem kamatnih stopa, to povećanje biti postepeno, kako se ne bi izazvali poremećaji na finansijskim tržištima.
Prosečan iznos dinarske štednje po štednom ulogu iznosi 42 hiljade dinara. Međutim, u strukturi štednih partija prisutan je veliki broj partija sa malim iznosom štednih uloga – do 10.000 RSD (91,2% ukupnog broja partija) koji čine svega 1% ukupne dinarske štednje. Ukoliko se isključe štedne partije po viđenju sa manjim iznosom deponovanih sredstava (do 10.000 RSD), prosečna visina dinarskog štednog uloga iznosi 288 hiljada dinara. Slično je i kod devizne štednje, kod koje je prosečan ulog dve hiljade evra. U domaćim bankama je najviše „sitnih“ uloga – do 500 evra (80,6% ukupnog broja uloga), koji po vrednosti učestvuju sa svega 1% u ukupnoj deviznoj štednji. Skoro polovina ukupne devizne štednje se odnosi na uloge čija je vrednost između 10 i 50 hiljada evra, dok „veći“ ulozi (preko 100 hiljada evra) čine 14,3% ukupne devizne štednje.
Kabinet guvernera
