29.10.2017.
Питања: Колико износи штедња у Србији? Колико у девизном знаку, колико у динарима? Да ли се повећава штедња у динарима? Камате на штедњу су ниске, како процењујете – да ли ће време ниских камата потрајти…Да ли имате податак колико износи штедња резидената, а колико нерезидената…Да ли грађани имају простор за штедњу - колики су просечни улози по партијама?
Одговор: Крајем септембра ове године, динарска штедња грађана положена код банака у Републици Србији је износила 49,3 млрд динара, док је девизна штедња износила 9.262,9 милиона евра. При томе, 98,8% динарске и 96,6% девизне штедње се односи на штедњу резидената. Иако је динарска штедња, након дужег периода раста, у првих девет месеци 2017. године смањена за 1,8 млрд динара, ипак је у поређењу са крајем 2012. године већа готово три пута. То је у у највећој мери резултат постигнуте ниске и стабилне инфлације, релативне стабилности динара и поверења грађана у монетарну политику НБС. Томе су допринеле и релативно високе каматне стопе на динарску штедњу, као и чињеница да се приход од динарске штедње не опорезује. У првих девет месеци 2017. године девизна штедња грађана је повећана за 275,6 млн евра. Каматне стопе на динарске депозите у протеклих неколико година бележе тренд смањења и у августу су се у просеку кретале око 2,5% за динарске депозите рочности од једне до две године, односно око 4,4% за рочности дуже од две године. Ипак, веома ниске каматне стопе (близу нуле) на девизну штедњу, постигнута и очувана релативна стабилност динара према евру у протеклих пет година, као и повољнији порески третман прихода на динарску штедњу (не опорезује се) у односу на приход на штедњу у девизама (који се опорезује по стопи од 15%) говоре у прилог већој исплативости штедње у домаћој валути. Каматне стопе на девизне депозите су такође релативно ниске, што је последица изузетно ниских каматних стопа на међународном финансијском тржишту. У августу ове године, оне су у просеку биле ниже од каматних стопа на динарску штедњу и кретале су се око 0,5% за девизне депозите рочности до годину дана, односно око 0,85%, колико су банке плаћале на депозите положене на рокове дуже од две године. Кретање каматних стопа на штедњу у девизном знаку у наредном периоду у великој мери зависи од одлука водећих централних банака и дешавања на светском финансијском тржишту, које није могуће предвидети са сигурношћу. Како највећи део девизне штедње чини штедња у еврима, дешавања у евро зони и будуће одлуке Европске централне банке ће имати значајан утицај на кретање ових каматних стопа. Према најавама званичника Европске централне банке, каматне стопе у евро зони ће остати на ниском нивоу још неко време, при чему је најављено да ће, када се започне са повећавањем каматних стопа, то повећање бити постепено, како се не би изазвали поремећаји на финансијским тржиштима.
Просечан износ динарске штедње по штедном улогу износи 42 хиљаде динара. Међутим, у структури штедних партија присутан је велики број партија са малим износом штедних улога – до 10.000 РСД (91,2% укупног броја партија) који чине свега 1% укупне динарске штедње. Уколико се искључе штедне партије по виђењу са мањим износом депонованих средстава (до 10.000 РСД), просечна висина динарског штедног улога износи 288 хиљада динара. Слично је и код девизне штедње, код које је просечан улог две хиљаде евра. У домаћим банкама је највише „ситних“ улога – до 500 евра (80,6% укупног броја улога), који по вредности учествују са свега 1% у укупној девизној штедњи. Скоро половина укупне девизне штедње се односи на улоге чија је вредност између 10 и 50 хиљада евра, док „већи“ улози (преко 100 хиљада евра) чине 14,3% укупне девизне штедње.
Кабинет гувернера
