29.08.2017.
Pitanja: Čitaoci su nam se poslednjih dana javljali sa informacijama da im se sve češće dešava da u trgovinama (pekare, supermarketi, ali i trgovci garderobom u velikim tržnim centrima) ne dozvoljavaju da plate karticama ili se pravdaju da pos terminali ne rade. Jedan od trgovaca nam je rekao da su kamate koje plaćaju previsoke i da na ovaj način pokušavaju da smanje troškove poslovanja. U nekim objektima smo videli i obaveštenja u kojima se kupci pozivaju da plate gotovinom. Molim vas za podatak da li su trgovci obavezni da primaju kartice i da li postoji mogućnost da se kamata od dva odsto eventualno snizi.
Odgovor: Sa aspekta nadležnosti Narodne banke Srbije, želimo da istaknemo da propisima kojima se uređuju platne usluge u Republici Srbiji, tj. Zakonom o platnim uslugama i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona, nije propisana obaveza trgovaca da prihvataju platne kartice kao instrument plaćanja.
S druge strane, kada je reč o kamatama o kojima govore trgovci, a koje pominjete u svom imejlu, potrebno je razjasniti da to nisu kamate, već je u pitanju tzv. trgovačka provizija. Naime, trgovačka provizija je definisana ugovorom o prihvatanju kartica na prodajnim mestima, koji trgovac zaključuje s bankom prihvatiocem. Visina trgovačke provizije zavisi u pretežnoj meri od visine međubankarske provizije (interchange fees), kao naknade koju banka prihvatilac (banka koja trgovcu obezbeđuje POS terminal i izvršava platne transakcije inicirane platnom karticom) plaća banci izdavaocu platne kartice za svaku izvršenu platnu transakciju na prodajnom mestu. Te provizije predstavljaju znatan deo trgovačke provizije koju banka prihvatilac naplaćuje trgovcu za svaku platnu transakciju izvršenu upotrebom platne kartice (čak oko 80% trgovačke provizije čini međubankarska provizija).
Iznos trgovačke provizije u direktnoj je zavisnosti od pregovaračke moći trgovca, pa tako veliki trgovinski lanci dobijaju najpovoljnije ponude banaka, dok mali trgovci, zanatlije, male radnje nemaju ni blizu takvu pregovaračku poziciju i njima banke nude trgovačke provizije koje su visoke, što destimuliše prihvatanje platnih kartica u malim radnjama i dovodi do situacija koje ste opisali.
Radi rešavanja problema visokih međubankarskih naknada u Srbiji, Narodna banka Srbije izradila je Nacrt zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim bi se ove naknade ograničile. Osnovni cilj tog zakona jeste da se snižavanjem međubankarskih naknada, kao generatora koji usmerava tržište u neoptimalnom pravcu, stvore uslovi da konkurencija među bankama i kartičnim sistemima dovede do snižavanja cena za krajnje korisnike.
Nacrtom zakona je predloženo fazno smanjivanje visine međubankarskih naknada, pri čemu su uzeti u obzir efekti koje će navedeno snižavanje imati na prihode banaka koje su izdavaoci i prihvatioci platnih kartica. Naime, predviđeno je da se ograničavanje međubankarskih naknada sprovede u dve faze – za prvih devet meseci primene Zakona međubankarske naknade smanjile bi se na nivo od 0,5% za debitne kartice i 0,6% za kreditne kartice, a nakon toga na nivo od 0,2% za debitne i 0,3% za kreditne kartice.
U toku izrade Nacrta zakona uzeta su u obzir i rešenja koja se primenjuju u zemljama Evropske unije. Naime, sredinom 2016. godine počela je puna primena Uredbe o multilateralnim naknadama za plaćanja zasnovana na platnim karticama (Regulation (EU) 2015/751 of the European Parliament and of the Council of 29 April 2015 on interchange fees for card-based payment transactions), kojom se ova materija direktno reguliše u svim zemljama članicama Evropske unije.
Više o Nacrtu zakona možete naći u zvaničnom saopštenju Narodne banke Srbije na njenoj internet prezentaciji.
Na kraju, skrećemo pažnju na to da je visina međubankarskih provizija različita kod različitih kartičnih sistema, pa to može da bude šansa za trgovce da pregovaraju s bankama i ugovorom definišu niže trgovačke provizije za kartice s nižim međubankarskim provizijama, budući da i banke prihvatioci imaju niže troškove po osnovu tih kartica. Zato naglašavamo da su visine međubankarskih provizija u nacionalnom DinaCard sistemu znatno niže nego u drugim (internacionalnim) sistemima i samim tim bankama je omogućeno da ponude najpovoljnije provizije za trgovce kada se plaća DinaCard karticom. Međubankarska provizija za transakcije izvršene DinaCard karticama za najmasovnije proizvode iznosi 0,83%, a prema informacijama dobijenim od poslovnih banaka, te provizije u najpoznatijim (međunarodnim) kartičnim sistemima prosečno iznose oko 1,2–1,3% (s tim što za pojedine kartične proizvode idu i preko 2%). Upravo iz navedenih razloga savetujemo trgovcima da pri zaključivanju ugovora s bankama od njih zahtevaju da se naknade koje im naplaćuju prikazuju i određuju pojedinačno po kartičnom brendu (DinaCard, Mastercard, Visa i dr.) i vrsti platne kartice (kreditna ili debitna), a ne jedinstveno, kako je sada učestala praksa. Na taj način će trgovci biti bolje upoznati s razlikama koje postoje u visini naknada, što bi im u krajnjem slučaju omogućilo da od korisnika platnih kartica koji imaju više različitih platnih kartica i svejedno im je kojom karticom plaćaju – zatraže onu karticu kod koje su naknade najniže. U ovom trenutku na našem tržištu to je DinaCard platna kartica.
Kabinet guvernera
