29/08/2017
Питања: Читаоци су нам се последњих дана јављали са информацијама да им се све чешће дешава да у трговинама (пекаре, супермаркети, али и трговци гардеробом у великим тржним центрима) не дозвољавају да плате картицама или се правдају да пос терминали не раде. Један од трговаца нам је рекао да су камате које плаћају превисоке и да на овај начин покушавају да смање трошкове пословања. У неким објектима смо видели и обавештења у којима се купци позивају да плате готовином. Молим вас за податак да ли су трговци обавезни да примају картице и да ли постоји могућност да се камата од два одсто евентуално снизи.
Одговор: Са аспекта надлежности Народне банке Србије, желимо да истакнемо да прописима којима се уређују платне услуге у Републици Србији, тј. Законом о платним услугама и подзаконским актима донетим на основу тог закона, није прописана обавеза трговаца да прихватају платне картице као инструмент плаћања.
С друге стране, када је реч о каматама о којима говоре трговци, а које помињете у свом имејлу, потребно је разјаснити да то нису камате, већ је у питању тзв. трговачка провизија. Наиме, трговачка провизија је дефинисана уговором о прихватању картица на продајним местима, који трговац закључује с банком прихватиоцем. Висина трговачке провизије зависи у претежној мери од висине међубанкарске провизије (interchange fees), као накнаде коју банка прихватилац (банка која трговцу обезбеђује ПОС терминал и извршава платне трансакције инициране платном картицом) плаћа банци издаваоцу платне картице за сваку извршену платну трансакцију на продајном месту. Te провизије представљају знатан део трговачке провизије коју банка прихватилац наплаћује трговцу за сваку платну трансакцију извршену употребом платне картице (чак око 80% трговачке провизије чини међубанкарска провизија).
Износ трговачке провизије у директној је зависности од преговарачке моћи трговца, па тако велики трговински ланци добијају најповољније понуде банака, док мали трговци, занатлије, мале радње немају ни близу такву преговарачку позицију и њима банке нуде трговачке провизије које су високе, што дестимулише прихватање платних картица у малим радњама и доводи до ситуација које сте описали.
Ради решавања проблема високих међубанкарских накнада у Србији, Народна банка Србије израдила је Нацрт закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, којим би се ове накнаде ограничиле. Основни циљ тог закона јесте да се снижавањем међубанкарских накнада, као генератора који усмерава тржиште у неоптималном правцу, створе услови да конкуренција међу банкама и картичним системима доведе до снижавања цена за крајње кориснике.
Нацртом закона је предложено фазно смањивање висине међубанкарских накнада, при чему су узети у обзир ефекти које ће наведено снижавање имати на приходе банака које су издаваоци и прихватиоци платних картица. Наиме, предвиђено је да се ограничавање међубанкарских накнада спроведе у две фазе – за првих девет месеци примене Закона међубанкарске накнаде смањиле би се на ниво од 0,5% за дебитне картице и 0,6% за кредитне картице, а након тога на ниво од 0,2% за дебитне и 0,3% за кредитне картице.
У току израде Нацрта закона узета су у обзир и решења која се примењују у земљама Европске уније. Наиме, средином 2016. године почела је пуна примена Уредбе о мултилатералним накнадама за плаћања заснована на платним картицама (Regulation (EU) 2015/751 of the European Parliament and of the Council of 29 April 2015 on interchange fees for card-based payment transactions), којом се ова материја директно регулише у свим земљама чланицама Европске уније.
Више о Нацрту закона можете наћи у званичном саопштењу Народне банке Србије на њеној интернет презентацији.
На крају, скрећемо пажњу на то да је висина међубанкарских провизија различита код различитих картичних система, па то може да буде шанса за трговце да преговарају с банкама и уговором дефинишу ниже трговачке провизије за картице с нижим међубанкарским провизијама, будући да и банке прихватиоци имају ниже трошкове по основу тих картица. Зато наглашавамо да су висине међубанкарских провизија у националном DinaCard систему знатно ниже него у другим (интернационалним) системима и самим тим банкама је омогућено да понуде најповољније провизије за трговце када се плаћа DinaCard картицом. Међубанкарска провизија за трансакције извршене DinaCard картицама за најмасовније производе износи 0,83%, а према информацијама добијеним од пословних банака, те провизије у најпознатијим (међународним) картичним системима просечно износе око 1,2–1,3% (с тим што за поједине картичне производе иду и преко 2%). Управо из наведених разлога саветујемо трговцима да при закључивању уговора с банкама од њих захтевају да се накнаде које им наплаћују приказују и одређују појединачно по картичном бренду (DinaCard, Mastercard, Visa и др.) и врсти платне картице (кредитна или дебитна), а не јединствено, како је сада учестала пракса. На тај начин ће трговци бити боље упознати с разликама које постоје у висини накнада, што би им у крајњем случају омогућило да од корисника платних картица који имају више различитих платних картица и свеједно им је којом картицом плаћају – затраже ону картицу код које су накнаде најниже. У овом тренутку на нашем тржишту то је DinaCard платна картица.
Кабинет гувернера
