15.01.2017.

Alo (Internet stranica lista) – u vezi sa štednjom građana

Pitanja: Kolika je devizna štednja građana trenutno u bankama? Zanima me kolika je kamata na štednju bila od 2005. zaključno sa 2016. godinom? Koji su najveći, a koji najčešći ulozi u kojima se građani odlučuju da štede? Na koji vremenski period najčešće oročavaju novac?

Odgovor NBS: Prema preliminarnim podacima, krajem decembra 2016. godine devizna štednja građana (uključujući i štednju nerezidenata) iznosi 8.985 miliona evra, što predstavlja rast od 4,1 %, odnosno 356 miliona evra u odnosu na kraj 2015. godine. Ohrabruje da je povećanje devizne štednje u 2016. godini, u uslovima sprovođenja finansijske konsolidacije, iznosilo koliko i povećanje devizne štednje u prethodne tri godine.

Dinarska štednja rezidenata je u istom periodu povećana za 4,9 mlrd dinara, odnosno 10,9% odsto, i iznosi 50,3 mlrd dinara. U odnosu na kraj 2012. godine dinarska štednja je povećana gotovo tri puta. Rast štednje, pre svega, ukazuje na to da su napori Narodne banke Srbije u pogledu restrukturiranja i izgradnje stabilnog bankarskog sistema u zemlji urodili plodom, što je rezultiralo vraćenim poverenjem građana u banke.

Narodna banka Srbije od septembra 2010. godine izradjuje i javno publikuje statistiku kamatnih stopa banaka na primljene depozite, u skladu sa metodologijom koju propisuje Evropska centralna banka. Prosečne ponderisane kamatne stope na depozite oročene na godinu dana date su u tabeli 1.3.9 (Kamatne stope banaka na primljene oročene depozite od stanovništva i nefin. sektora – novoodobreni poslovi) u odeljku Statistika na Internet stranici NBS (http://nbs.rs/internet/latinica/80/index.html.)

U tabeli 1, izdvojili smo podatak o prosečnoj kamatnoj stopi na štednju oročenu na godinu dana iz novembra 2016. 

Tabela 1. Kamatne stope na dinarske i devizne depozite oročene na period do jedne godine

Opšti pad kamatnih stopa i na kredite, i na depozite primetan je u gotovo svim razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Snižavanje kamatnih stopa u evrozoni uticalo je na pad kamatnih stopa na deviznu štednju (u evrima) u svim zemljama, pa i u Srbiji.

Kada je reč o kamatama na dinarsku štednju, one su i dalje vrlo atraktivne u odnosu na kamatne stope na štednju u stranoj valuti, uzimajući u obzir relativnu stabilnost dinara (nisku premiju deviznog rizika), nisku i stabilnu stopu inflacije, kao i povoljniji poreski tretman dinarske štednje (na koju se ne plaća porez na prihod od kamate za razliku od kamate na deviznu štednju koja se oporezuje). Snižavanje kamatnih stopa na dinarsku štednju jeste rezultat smanjene inflacije i relaksacije monetarne politike NBS, kao i boljih makroekonomskih performansi Srbije, pri čemu njihovo snižavanje prati i smanjenje kamatnih stopa na dinarske kredite. Primera radi, od početka relaksacije monetarne politike NBS (od maja 2013.) došlo je do pada kamatnih stopa na dinarske kredite privredi i stanovništvu za oko 10 p.p.

Posmatrano po vrednosti, stanovništvo najviše štedi u ulozima u rasponu od 10.000 do 50.000 evra. Po vrednosti ova štednja učestvuje sa 48,5% u ukupnoj deviznoj štednji. U bankama se najčešće štedi u ulozima do 500 evra. Oni po vrednosti učestvuju sa 1,1% u ukupnom iznosu devizne štednje. Najveći štedni ulozi iz grupe 500.000 evra čine 0,01% ukupnog broja deviznih štednih uloga.

Kada je reč o dinarskoj i deviznoj štednji koju građani oročavaju, najzastupljenija je štednja koja se oročava u vremenskom periodu od šest meseci do godinu dana. Devizna štednja oročena na ovaj period učestvuje sa 22% u ukupnoj deviznoj štednji stanovništva. Kada je reč o dinarskoj štednji, oročenoj na period od šest meseci do godinu dana, ova štednja učestvuje sa 37% učešća u ukupnoj dinarskoj štednji stanovništva.

Kabinet guvernera