15/01/2017

Ало (Интернет страница листа) – у вези са штедњом грађана

Питања: Колика је девизна штедња грађана тренутно у банкама? Занима ме колика је камата на штедњу била од 2005. закључно са 2016. годином? Који су највећи, а који најчешћи улози у којима се грађани одлучују да штеде? На који временски период најчешће орочавају новац?

Одговор НБС: Према прелиминарним подацима, крајем децембра 2016. године девизна штедња грађана (укључујући и штедњу нерезидената) износи 8.985 милиона евра, што представља раст од 4,1 %, односно 356 милиона евра у односу на крај 2015. године. Охрабрује да је повећање девизне штедње у 2016. години, у условима спровођења финансијске консолидације, износило колико и повећање девизне штедње у претходне три године.

Динарска штедња резидената је у истом периоду повећана за 4,9 млрд динара, односно 10,9% одсто, и износи 50,3 млрд динара. У односу на крај 2012. године динарска штедња је повећана готово три пута. Раст штедње, пре свега, указује на то да су напори Народне банке Србије у погледу реструктурирања и изградње стабилног банкарског система у земљи уродили плодом, што је резултирало враћеним поверењем грађана у банке.

Народна банка Србије од септембра 2010. године израдјује и јавно публикује статистику каматних стопа банака на примљене депозите, у складу са методологијом коју прописује Европска централна банка. Просечне пондерисане каматне стопе на депозите орочене на годину дана дате су у табели 1.3.9 (Каматне стопе банака на примљене орочене депозите од становништва и нефин. сектора – новоодобрени послови) у одељку Статистика на Интернет страници НБС (http://nbs.rs/internet/latinica/80/index.html.)

У табели 1, издвојили смо податак о просечној каматној стопи на штедњу орочену на годину дана из новембра 2016. 

Табела 1. Каматне стопе на динарске и девизне депозите орочене на период до једне године

Општи пад каматних стопа и на кредите, и на депозите приметан је у готово свим развијеним земљама и земљама у развоју. Снижавање каматних стопа у еврозони утицало је на пад каматних стопа на девизну штедњу (у еврима) у свим земљама, па и у Србији.

Када је реч о каматама на динарску штедњу, оне су и даље врло атрактивне у односу на каматне стопе на штедњу у страној валути, узимајући у обзир релативну стабилност динара (ниску премију девизног ризика), ниску и стабилну стопу инфлације, као и повољнији порески третман динарске штедње (на коју се не плаћа порез на приход од камате за разлику од камате на девизну штедњу која се опорезује). Снижавање каматних стопа на динарску штедњу јесте резултат смањене инфлације и релаксације монетарне политике НБС, као и бољих макроекономских перформанси Србије, при чему њихово снижавање прати и смањење каматних стопа на динарске кредите. Примера ради, од почетка релаксације монетарне политике НБС (од маја 2013.) дошло је до пада каматних стопа на динарске кредите привреди и становништву за око 10 п.п.

Посматрано по вредности, становништво највише штеди у улозима у распону од 10.000 до 50.000 евра. По вредности ова штедња учествује са 48,5% у укупној девизној штедњи. У банкама се најчешће штеди у улозима до 500 евра. Они по вредности учествују са 1,1% у укупном износу девизне штедње. Највећи штедни улози из групе 500.000 евра чине 0,01% укупног броја девизних штедних улога.

Када је реч о динарској и девизној штедњи коју грађани орочавају, најзаступљенија је штедња која се орочава у временском периоду од шест месеци до годину дана. Девизна штедња орочена на овај период учествује са 22% у укупној девизној штедњи становништва. Када је реч о динарској штедњи, ороченој на период од шест месеци до годину дана, ова штедња учествује са 37% учешћа у укупној динарској штедњи становништва.

Кабинет гувернера