31.10.2016.
Pitanja: Koliko sada iznosi štednja u dinarima, a koliko u evrima? Koliko je štednja u dinarima porasla proteklih godina? Molim vas za podatke po godinama, počev od 2010. godine? Koliko iznosi prosečna kamatna stopa na štednju u dinarima, a koliko u evrima? Kratak komentar iz NBS ili guvernera ako je moguće zašto je bolje štedeti u dinarima.
Odgovor: Dinarska štednja je krajem septembra ove godine iznosila oko 49 mlrd dinara. I pored toga što dinarska štednja još uvek ima relativno nisko učešće u ukupnoj štednji (4,4%), u proteklih nekoliko godina, beleži se njen neprekidan i dinamičan rast. Tako je samo u proteklih godinu dana dinarska štednja povećana za 7 mlrd dinara, odnosno za 17%. U protekle tri godine dinarska štednja je više nego duplirana, a u poređenju sa krajem 2012. godine dinarska štednja je povećana za 2,7 puta. Devizna štednja je krajem septembra ove godine iznosila 8,5 mlrd evra (95,6% ukupne štednje), i takođe ima trend rasta. Od početka godine, zaključno sa septembrom ona je povećana za 208 mln evra, što je jednim delom bilo uslovljeno isplatom poslednje serije obveznica stare devizne štednje u maju. Rast dinarske štednje u prethodnom periodu ukazuje da su kamatne stope na dinarsku štednju i dalje atraktivne, kako na kraće, tako i na duže rokove. Tako su se kamatne stope na dinarsku štednju u avgustu ove godine u proseku kretale od 3,0% na depozite ročnosti do godinu dana, do 5,4% za depozite oročene na period preko dve godine. Za razliku od dinarskih depozita, kamatne stope na devizne depozite su znatno niže, što je posledica niskih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu. One su se u avgustu u proseku kretale u rasponu od 0,5% za devizne depozite ročnosti do godinu dana, do 1,1% koliko su banke plaćale na depozite položene na rokove duže od dve godine. Ne očekujemo da kamatne stope banaka na štedne depozite tokom perioda oko Svetskog dana štednje bitnije odstupaju od aktuelnih kamatnih stopa, imajući u vidu tendenciju snižavanja kamatnih stopa banaka u zemlji i inostranstvu.
Komentar guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković povodom pitanja zašto je bolje štedeti u dinarima: “Odluka građana u kojoj valuti će štedeti je lična i zavisi od individualnih ciljeva i potreba. Prilikom te odluke građani treba da imaju u vidu odnos prinosa i rizika štednje u svakoj valuti. U prilog opredeljenju građana da štede u dinarima svakako ide činjenica da su prinosi na dinarsku štednju i dalje vrlo atraktivni u poređenju sa deviznom štednjom, pri čemu je vrednost dinarske štednje očuvana u uslovima ostvarene cenovne stabilnosti i relativne stabilnosti deviznog kursa. I poslednje analize NBS govore da je štednja u dinarima bila isplativija u odnosu na deviznu štednju u dugom i kratkom roku. Atraktivnosti dinarske štednje u odnosu na deviznu doprinosi i činjenica da je prihod po osnovu kamata koji se ostvaruje na dinarsku štednju, za razliku od devizne štednje, izuzet od obaveze plaćanja poreza, pa očekujemo i dalje rast ove štednje. Narodna banka Srbije će svakako nastojati da i u narednom periodu očuva nisku i stabilnu inflaciju uz relativnu stabilnost deviznog kursa dinara, što bi uz dalji rast dinarske štednje kod banaka, omogućilo građanima i veći i povoljniji izbor dinarskih kredita bez valutne klauzule, čija otplata ne bi zavisila od promene deviznog kursa".
Kabinet guvernera
