31.10.2016.
Питања: Колико сада износи штедња у динарима, а колико у еврима? Колико је штедња у динарима порасла протеклих година? Молим вас за податке по годинама, почев од 2010. године? Колико износи просечна каматна стопа на штедњу у динарима, а колико у еврима? Кратак коментар из НБС или гувернера ако је могуће зашто је боље штедети у динарима.
Одговор: Динарска штедња је крајем септембра ове године износила око 49 млрд динара. И поред тога што динарска штедња још увек има релативно ниско учешће у укупној штедњи (4,4%), у протеклих неколико година, бележи се њен непрекидан и динамичан раст. Тако је само у протеклих годину дана динарска штедња повећана за 7 млрд динара, односно за 17%. У протекле три године динарска штедња је више него дуплирана, а у поређењу са крајем 2012. године динарска штедња је повећана за 2,7 пута. Девизна штедња је крајем септембра ове године износила 8,5 млрд евра (95,6% укупне штедње), и такође има тренд раста. Од почетка године, закључно са септембром она је повећана за 208 млн евра, што је једним делом било условљено исплатом последње серије обвезница старе девизне штедње у мају. Раст динарске штедње у претходном периоду указује да су каматне стопе на динарску штедњу и даље атрактивне, како на краће, тако и на дуже рокове. Тако су се каматне стопе на динарску штедњу у августу ове године у просеку кретале од 3,0% на депозите рочности до годину дана, до 5,4% за депозите орочене на период преко две године. За разлику од динарских депозита, каматне стопе на девизне депозите су знатно ниже, што је последица ниских каматних стопа на међународном финансијском тржишту. Оне су се у августу у просеку кретале у распону од 0,5% за девизне депозите рочности до годину дана, до 1,1% колико су банке плаћале на депозите положене на рокове дуже од две године. Не очекујемо да каматне стопе банака на штедне депозите током периода око Светског дана штедње битније одступају од актуелних каматних стопа, имајући у виду тенденцију снижавања каматних стопа банака у земљи и иностранству.
Коментар гувернера Народне банке Србије Јоргованке Табаковић поводом питања зашто је боље штедети у динарима: “Одлука грађана у којој валути ће штедети је лична и зависи од индивидуалних циљева и потреба. Приликом те одлуке грађани треба да имају у виду однос приноса и ризика штедње у свакој валути. У прилог опредељењу грађана да штеде у динарима свакако иде чињеница да су приноси на динарску штедњу и даље врло атрактивни у поређењу са девизном штедњом, при чему је вредност динарске штедње очувана у условима остварене ценовне стабилности и релативне стабилности девизног курса. И последње анализе НБС говоре да је штедња у динарима била исплативија у односу на девизну штедњу у дугом и кратком року. Атрактивности динарске штедње у односу на девизну доприноси и чињеница да је приход по основу камата који се остварује на динарску штедњу, за разлику од девизне штедње, изузет од обавезе плаћања пореза, па очекујемо и даље раст ове штедње. Народна банка Србије ће свакако настојати да и у наредном периоду очува ниску и стабилну инфлацију уз релативну стабилност девизног курса динара, што би уз даљи раст динарске штедње код банака, омогућило грађанима и већи и повољнији избор динарских кредита без валутне клаузуле, чија отплата не би зависила од промене девизног курса".
Кабинет гувернера
