06.08.2016.
„Srbija neslavan rekorder s najvećom inflacijom u Evropi“, „Od 2010. do 2012. NBS na odbranu kursa potrošila 3,7 milijardi evra deviznih rezervi“, „Dinar izgubio kurs”, „Rate kredita građanima i privredi više za 12 odsto“, „Kamate na dinarske keš kredite preko 21 odsto“ –samo su neki od podataka i medijskih naslova koji ilustruju ekonomsku sliku 2012. godine i situaciju u vreme dolaska guvernera Jorgovanke Tabaković na čelo centralne banke. Četiri godine kasnije cene u Srbiji i kurs su stabilni, referentna kamatna stopa je na istorijskom minimumu, dinarski krediti nikada nisu bili povoljniji, bankarski sektor je stabilan i visoko likvidan, dinarska štednja građana oko tri puta viša u odnosu na kraj 2012. godine, devizne rezerve su stabilne, sačuvane uprkos velikim potresima i turbulencijama na međunarodnom finansijskom tržištu.
Od dolaska guvernera Jorgovanke Tabaković na čelo Narodne banke Srbije početkom avgusta 2012. godine, prve asocijacije na Narodnu banku Srbije su stabilnost i poverenje. To možda najbolje potvrđuje poslednji veliki potres na međunarodnom finansijskom tržištu, Bregzit, kada je šira javnost uvidela ulogu i značaj postignutih rezultata centralne banke i njenih pravovremenih, promišljenih i odmerenih reakcija, zahvaljujući kojima je naš sistem ostao otporan na međunarodne potrese. Ozbiljnost analiza i ekspertski pristup svrstavaju nas u centralne banke koje najefikasnije ostvaruju svoje osnovne zadatke – cenovnu i finansijsku stabilnost.
A stabilnost je važna i potrebna svima – državi, građanima, privrednicima, investitorima. U Srbiji danas više niko ne mora da strepi i da s neizvesnošću gleda u kursnu listu pitajući se koliko li će na kraju tekućeg meseca morati da izdvoji novca za izmirivanje obaveza indeksiranih u evrima. Građani ne strahuju da će im visoka inflacija umanjiti realnu vrednost zarada i penzija, a privrednici mogu da planiraju svoje poslovanje. Postignutu stabilnost, političku i finansijsku, prepoznali su i međunarodni investitori koji se vraćaju u Srbiju.
Ako se vratimo u period od pre četiri godine, nezaobilazna tema koja je „zadavala glavobolju” i zvaničnicima i ekonomskim stručnjacima i građanima bila je upravo visoka inflacija, najviša u Evropi. Na kraju 2012. godine ona je iznosila 12,2 odsto. U prethodne četiri godine inflacija je na nivou karakterističnom za razvijene tržišne privrede. U junu 2016. godine iznosila je 0,3 odsto. Kredibilitet monetarne politike potvrđuju i niska inflaciona očekivanja i finansijskog sektora i privrede, odnosno onih koji doprinose ubrzavanju oporavka ekonomske aktivnosti i povećanju zaposlenosti.
Podsećamo i da je dinar u periodu 2009 – avgust 2012. godine oslabio prema evru za 25,6 odsto, pri čemu je Narodna banka Srbije potrošila 4,4 milijarde evra deviznih rezervi. S druge strane, od avgusta 2012. godine uspeli smo da postignemo i očuvamo stabilnost, s minimalnim troškovima i bitno drugačijim efektom. Narodna banka Srbije je od tada do danas, što znači u nešto dužem vremenskom periodu, neto prodala tri puta manji iznos deviza – 1,4 milijarde evra, a dinar je oslabio svega 3,4 odsto, odnosno manje od jedan odsto godišnje u proseku. U poslednjih 19 meseci slabljenje dinara prema evru je, u izazovnim međunarodnim okolnostima, bilo svega oko dva odsto, pri čemu su devizne intervencije, kumulativno posmatrano, povećale nivo deviznih rezervi za 55 miliona evra. To smo uspeli koristeći devizne intervencije na efikasan, filigranski precizan način – racionalnom prodajom deviza kada je kurs slabio (prodajući samo koliko je bilo neophodno da se ne dovede u pitanje stabilnost finansijskog sistema), ali i pametnom kupovinom deviza u periodima kada je to bilo moguće. Narodna banka Srbije povećala je i svoje rezerve u zlatu. Od avgusta 2012. godine kupili smo 3,3 tone zlata, tako da centralna banka sada raspolaže sa 18,3 tone zlata u svojim trezorima, što uliva dodatnu sigurnost građanima.
Pre četiri godine referentna kamatna stopa iznosila je 11,25 odsto, a sada je na istorijski najnižem nivou od uvođenja režima inflacionog targetiranja. Ublažavanjem monetarne politike Narodna banka Srbije je trasirala put za snažan pad kamatnih stopa na dinarske kredite u poslednje tri godine. Prevedeno na jezik brojki – od maja 2013. godine do danas referentnu kamatnu stopu smanjili smo 17 puta, za 7,75 procentnih poena, na 4 odsto. Da kanal kamatne stope funkcioniše na dinarskom segmentu tržišta, potvrđuje i istovremeno smanjenje kamatnih stopa na dinarske kredite stanovništvu i preduzećima za blizu deset procentnih poena, na najniže zabeležene nivoe. Bitno su smanjene i kamatne stope na dinarske državne hartije od vrednosti – za šest procentnih poena u proseku. Od novembra 2014. godine smanjili smo i stope devizne obavezne rezerve za ukupno devet procentnih poena, povećavajući time kreditni potencijal banaka. Niži troškovi zaduživanja i oslobođena sredstva po osnovu smanjenja devizne obavezne rezerve, uz ubrzanje ekonomske aktivnosti, opredelili su oporavak kreditne aktivnosti koji je započet u drugoj polovini prethodne godine, što je bitan preduslov i za zdrav finansijski sistem.
U evroizovanim ekonomijama, kakva je naša, relativna stabilnost kursa i rast dinarizacije predstavljaju kamen temeljac finansijske stabilnosti. Zato je sprovođenje strategije dinarizacije jedan od naših prioriteta. Upravo na planu makroekonomske stabilnosti, koja predstavlja prvi i najvažniji stub te strategije, postignuti su značajni rezultati. Dinarska štednja građana danas je oko tri puta viša u odnosu na kraj 2012. godine. Više od dve trećine novoodobrenih kredita stanovništvu u 2015. godini bilo je u dinarima, a u ovoj godini i više preko 70 odsto. Mi smo zadovoljni što vidimo da su rezultati koje je Narodna banka Srbije ostvarila – postignuta niska inflacija, relativna stabilnost kursa i snažan pad kamatnih stopa na dinarskom tržištu – pokrenuli dinarizaciju.
Naš bankarski sektor, i pored brojnih izazova kojima je bio izložen, od grčke krize do Bregzita, ostao je stabilan i otporan na poremećaje iz međunarodnog i domaćeg okruženja. Rezultati makroprudencijalnih stres-testova, koje sprovodimo tromesečno, potvrđuju da bankarski sektor ostaje adekvatno kapitalizovan i visoko likvidan i u slučaju krajnje pesimističnih pretpostavki, koje se nisu realizovale čak ni u jeku svetske finansijske krize. Visoka kapitalna adekvatnost bankarskog sektora u Srbiji potvrđena je i posebnim dijagnostičkim ispitivanjima kvaliteta aktive banaka. Ni kod jedne od 14 banaka obuhvaćenih ispitivanjima, a koje zajedno čine 88 odsto aktive bankarskog sektora, nije utvrđen nedostatak kapitala.
Prvi rezultati vidljivi su i kod rešavanja problema koji opterećuje ne samo sve zemlje regiona, već i mnoge visoko razvijene ekonomije. Reč je rešavanju pitanja problematičnih kredita, koje ostaje jedan od prioriteta Narodne banke Srbije u narednom periodu. Narodna banka Srbije je u 2015. godini izradila i usvojila Akcioni plan za sprovođenje sveobuhvatne Strategije za rešavanje problematičnih kredita, u čijoj smo izradi aktivno učestvovali. Da smo na pravom putu da se izborimo i sa ovim problemom, potvrđuje činjenica da su Evropska komisija i Evropska centralna banka tokom ovogodišnjeg Ministarskog dijaloga posebno pohvalile sistematičan i sveobuhvatan pristup Narodne banke Srbije i Vlade Srbije na rešavanju pitanja problematičnih kredita i sprovođenje ovakvog procesa preporučile i ostalim zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.
Narodna banka Srbije, na čiji predlog je usvojen čitav set reformskih zakonskih rešenja, daje punu podršku strukturnim reformama u zemlji i na taj način doprinosi unapređenju poslovnog okruženja. Novim Zakonom o osiguranju stvoreni su efikasniji mehanizmi za zaštitu građana i uveden red u taj segment finansijskog tržišta. Zakonom o platnim uslugama unapređen je platni promet u zemlji i sa inostranstvom, dok je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga doneo viši nivo kvaliteta u zaštiti prava korisnika, u skladu sa evropskim standardima. U procesu razvoja tržišta platnih usluga i učesnika na tom tržištu Narodna banka Srbije je do sada dala devet dozvola za pružanje platnih usluga privrednim društvima koja su za to ispunila propisane uslove.
Narodna banka Srbije je ostvarila kontinuiranu i uspešnu saradnju s brojnim međunarodnim finansijskim institucijama, od Međunarodnog monetarnog fonda, preko Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj do Evropske centralne banke, s kojom Narodna banka Srbije redovno održava dijalog na visokom nivou. Podsetimo da se primenjuje i važan sporazum o saradnji na sprečavanju falsifikovanja i otkrivanju falsifikovanih novčanica evra u Srbiji, koji su pre dve godine potpisali guverner Jorgovanka Tabaković i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi. Kao vrlo značajan izdvajamo i bilateralni valutni svop aranžman koji su zaključile Narodna banka Kine i Narodna banka Srbije. Njime je omogućena razmena nacionalnih valuta Srbije i Kine, putem pojedinačnih svop transakcija između dve centralne banke, u vrednosti do 1,5 milijardi kineskih juana, ili 27 milijardi dinara (oko 245 miliona dolara), eliminišu se posredničke valute i kursne razlike po tom osnovu i tako stvaraju uslovi za povoljnije cene uvoza i izvoza i povećanje obima spoljnotrgovinske razmene.
Naš rad, trud, posvećenost i rezultat mere se unapređenjem rejtinga koji Srbiju čini atraktivnijom za ulaganja, aranžmanom iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom, bez povlačenja sredstava, saradnjom sa Evropskom centralnom bankom. Ali, pre svega, verujemo da naš rad i rezultate prepoznaju i građani Srbije, oni čiji je bolji standard motiv svih naših napora. Zbog toga ćemo u narednom periodu nastaviti da idemo zacrtanim putem da bismo došli do tačke na kojoj će sve urađeno imati jači efekat na svakodnevicu naših građana.
Kabinet guvernera
