06.08.2016.
„Србија неславан рекордер с највећом инфлацијом у Европи“, „Од 2010. до 2012. НБС на одбрану курса потрошила 3,7 милијарди евра девизних резерви“, „Динар изгубио курс”, „Рате кредита грађанима и привреди више за 12 одсто“, „Камате на динарске кеш кредите преко 21 одсто“ –само су неки од података и медијских наслова који илуструју економску слику 2012. године и ситуацију у време доласка гувернера Јоргованке Табаковић на чело централне банке. Четири године касније цене у Србији и курс су стабилни, референтна каматна стопа је на историјском минимуму, динарски кредити никада нису били повољнији, банкарски сектор је стабилан и високо ликвидан, динарска штедња грађана око три пута виша у односу на крај 2012. године, девизне резерве су стабилне, сачуване упркос великим потресима и турбуленцијама на међународном финансијском тржишту.
Од доласка гувернера Јоргованке Табаковић на чело Народне банке Србије почетком августа 2012. године, прве асоцијације на Народну банку Србије су стабилност и поверење. То можда најбоље потврђује последњи велики потрес на међународном финансијском тржишту, Брегзит, када је шира јавност увидела улогу и значај постигнутих резултата централне банке и њених правовремених, промишљених и одмерених реакција, захваљујући којима је наш систем остао отпоран на међународне потресе. Озбиљност анализа и експертски приступ сврставају нас у централне банке које најефикасније остварују своје основне задатке – ценовну и финансијску стабилност.
А стабилност је важна и потребна свима – држави, грађанима, привредницима, инвеститорима. У Србији данас више нико не мора да стрепи и да с неизвесношћу гледа у курсну листу питајући се колико ли ће на крају текућег месеца морати да издвоји новца за измиривање обавеза индексираних у еврима. Грађани не страхују да ће им висока инфлација умањити реалну вредност зарада и пензија, а привредници могу да планирају своје пословање. Постигнуту стабилност, политичку и финансијску, препознали су и међународни инвеститори који се враћају у Србију.
Ако се вратимо у период од пре четири године, незаобилазна тема која је „задавала главобољу” и званичницима и економским стручњацима и грађанима била је управо висока инфлација, највиша у Европи. На крају 2012. године она је износила 12,2 одсто. У претходне четири године инфлација је на нивоу карактеристичном за развијене тржишне привреде. У јуну 2016. године износила је 0,3 одсто. Кредибилитет монетарне политике потврђују и ниска инфлациона очекивања и финансијског сектора и привреде, односно оних који доприносе убрзавању опоравка економске активности и повећању запослености.
Подсећамо и да је динар у периоду 2009 – август 2012. године ослабио према евру за 25,6 одсто, при чему је Народна банка Србије потрошила 4,4 милијарде евра девизних резерви. С друге стране, од августа 2012. године успели смо да постигнемо и очувамо стабилност, с минималним трошковима и битно другачијим ефектом. Народна банка Србије је од тада до данас, што значи у нешто дужем временском периоду, нето продала три пута мањи износ девиза – 1,4 милијарде евра, а динар је ослабио свега 3,4 одсто, односно мање од један одсто годишње у просеку. У последњих 19 месеци слабљење динара према евру је, у изазовним међународним околностима, било свега око два одсто, при чему су девизне интервенције, кумулативно посматрано, повећале ниво девизних резерви за 55 милиона евра. То смо успели користећи девизне интервенције на ефикасан, филигрански прецизан начин – рационалном продајом девиза када је курс слабио (продајући само колико је било неопходно да се не доведе у питање стабилност финансијског система), али и паметном куповином девиза у периодима када је то било могуће. Народна банка Србије повећала је и своје резерве у злату. Од августа 2012. године купили смо 3,3 тоне злата, тако да централна банка сада располаже са 18,3 тоне злата у својим трезорима, што улива додатну сигурност грађанима.
Пре четири године референтна каматна стопа износила је 11,25 одсто, а сада је на историјски најнижем нивоу од увођења режима инфлационог таргетирања. Ублажавањем монетарне политике Народна банка Србије је трасирала пут за снажан пад каматних стопа на динарске кредите у последње три године. Преведено на језик бројки – од маја 2013. године до данас референтну каматну стопу смањили смо 17 пута, за 7,75 процентних поена, на 4 одсто. Да канал каматне стопе функционише на динарском сегменту тржишта, потврђује и истовремено смањење каматних стопа на динарске кредите становништву и предузећима за близу десет процентних поена, на најниже забележене нивое. Битно су смањене и каматне стопе на динарске државне хартије од вредности – за шест процентних поена у просеку. Од новембра 2014. године смањили смо и стопе девизне обавезне резерве за укупно девет процентних поена, повећавајући тиме кредитни потенцијал банака. Нижи трошкови задуживања и ослобођена средства по основу смањења девизне обавезне резерве, уз убрзање економске активности, определили су опоравак кредитне активности који је започет у другој половини претходне године, што је битан предуслов и за здрав финансијски систем.
У евроизованим економијама, каква је наша, релативна стабилност курса и раст динаризације представљају камен темељац финансијске стабилности. Зато је спровођење стратегије динаризације један од наших приоритета. Управо на плану макроекономске стабилности, која представља први и најважнији стуб те стратегије, постигнути су значајни резултати. Динарска штедња грађана данас је око три пута виша у односу на крај 2012. године. Више од две трећине новоодобрених кредита становништву у 2015. години било је у динарима, а у овој години и више преко 70 одсто. Ми смо задовољни што видимо да су резултати које је Народна банка Србије остварила – постигнута ниска инфлација, релативна стабилност курса и снажан пад каматних стопа на динарском тржишту – покренули динаризацију.
Наш банкарски сектор, и поред бројних изазова којима је био изложен, од грчке кризе до Брегзита, остао је стабилан и отпоран на поремећаје из међународног и домаћег окружења. Резултати макропруденцијалних стрес-тестова, које спроводимо тромесечно, потврђују да банкарски сектор остаје адекватно капитализован и високо ликвидан и у случају крајње песимистичних претпоставки, које се нису реализовале чак ни у јеку светске финансијске кризе. Висока капитална адекватност банкарског сектора у Србији потврђена је и посебним дијагностичким испитивањима квалитета активе банака. Ни код једне од 14 банака обухваћених испитивањима, а које заједно чине 88 одсто активе банкарског сектора, није утврђен недостатак капитала.
Први резултати видљиви су и код решавања проблема који оптерећује не само све земље региона, већ и многе високо развијене економије. Реч је решавању питања проблематичних кредита, које остаје један од приоритета Народне банке Србије у наредном периоду. Народна банка Србије је у 2015. години израдила и усвојила Акциони план за спровођење свеобухватне Стратегије за решавање проблематичних кредита, у чијој смо изради активно учествовали. Да смо на правом путу да се изборимо и са овим проблемом, потврђује чињеница да су Европска комисија и Европска централна банка током овогодишњег Министарског дијалога посебно похвалиле систематичан и свеобухватан приступ Народне банке Србије и Владе Србије на решавању питања проблематичних кредита и спровођење оваквог процеса препоручиле и осталим земљама кандидатима за чланство у Европској унији.
Народна банка Србије, на чији предлог је усвојен читав сет реформских законских решења, даје пуну подршку структурним реформама у земљи и на тај начин доприноси унапређењу пословног окружења. Новим Законом о осигурању створени су ефикаснији механизми за заштиту грађана и уведен ред у тај сегмент финансијског тржишта. Законом о платним услугама унапређен је платни промет у земљи и са иностранством, док је Закон о изменама и допунама Закона о заштити корисника финансијских услуга донео виши ниво квалитета у заштити права корисника, у складу са европским стандардима. У процесу развоја тржишта платних услуга и учесника на том тржишту Народна банка Србије је до сада дала девет дозвола за пружање платних услуга привредним друштвима која су за то испунила прописане услове.
Народна банка Србије је остварила континуирану и успешну сарадњу с бројним међународним финансијским институцијама, од Међународног монетарног фонда, преко Светске банке, Европске банке за обнову и развој до Европске централне банке, с којом Народна банка Србије редовно одржава дијалог на високом нивоу. Подсетимо да се примењује и важан споразум о сарадњи на спречавању фалсификовања и откривању фалсификованих новчаница евра у Србији, који су пре две године потписали гувернер Јоргованка Табаковић и председник Европске централне банке Марио Драги. Као врло значајан издвајамо и билатерални валутни своп аранжман који су закључиле Народна банка Кине и Народна банка Србије. Њиме је омогућена размена националних валута Србије и Кине, путем појединачних своп трансакција између две централне банке, у вредности до 1,5 милијарди кинеских јуана, или 27 милијарди динара (око 245 милиона долара), елиминишу се посредничке валуте и курсне разлике по том основу и тако стварају услови за повољније цене увоза и извоза и повећање обима спољнотрговинске размене.
Наш рад, труд, посвећеност и резултат мере се унапређењем рејтинга који Србију чини атрактивнијом за улагања, аранжманом из предострожности с Међународним монетарним фондом, без повлачења средстава, сарадњом са Европском централном банком. Али, пре свега, верујемо да наш рад и резултате препознају и грађани Србије, они чији је бољи стандард мотив свих наших напора. Због тога ћемо у наредном периоду наставити да идемо зацртаним путем да бисмо дошли до тачке на којој ће све урађено имати јачи ефекат на свакодневицу наших грађана.
Кабинет гувернера
