Stabilnost deviznog kursa i jačanje deviznih rezervi

Stabilnost deviznog kursa

Stabilnost deviznog kursa postala je u Srbiji nova normalnost. Promenjen je pristup sprovođenju politike deviznog kursa dinara prema evru. Umesto puštanja značajnijih oscilacija, koje su vodile jačanju inflatornih pritisaka, neizvesnosti poslovanja, visokim kursnim razlikama u domaćoj privredi i porastu problematičnih kredita, što je bila karakteristika domaćeg tržišta pre avgusta 2012. godine, od tada pa do danas jedna od osnovnih karakteristika Narodne banke  ostaje relativna stabilnost kursa dinara prema evru.

Jačanje dinara i rast deviznih rezervi

Dinar je tokom poslednjih dvanaest godina nominalno ojačao za 1,3% prema evru. Istovremeno, Narodna banka Srbije sve vreme vodi računa o tome da devizne rezerve u vremenima pojačanih deprecijacijskih pritisaka pažljivo koristi – investira u stabilnost kursa, a da u ambijentu preovlađujućih pritisaka ka jačanju dinara – devizne rezerve uvećava, gradeći tako dodatni sloj sigurnosti za domaći finansijski sistem. Od 6. avgusta 2012. godine do danas Narodna banka Srbije je na deviznom tržištu neto kupila 8,9 milijardi evra i time, kao najznačajniji pojedinačni faktor, doprinela da u navedenom periodu devizne rezerve zemlje budu više nego udvostručene i da krajem aprila 2024. godine premaše 25 milijardi evra. To je za 15 milijardi evra (gotovo 150%) više nego krajem jula 2012. godine (kada su iznosile 10,1 milijardu evra), dok su neto devizne rezerve u istom periodu više nego utrostručene (povećane za 280% – sa 5,5 milijardi evra na 21,0 milijardi evra).

Jačanje strukture deviznih rezervi kupovinom zlata

Rast deviznih rezervi praćen je i jačanjem njihove strukture – znatno smo povećali količinu, vrednost i učešće zlata.

Od avgusta 2012. godine zlato je količinski uvećano gotovo tri puta (sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelne, rekordne 41,2 tone) kupovinom na međunarodnom tržištu (tokom 2019. i 2020. ukupno 12 tona), ali i iz domaće proizvodnje, pri čemu je sve zlato najvišeg kvaliteta i čistoće (preko 99,5%). Učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2% na oko 11,4%, a njegova vrednost povećana je skoro pet puta (sa 0,6 milijardi evra na 2,9 milijardi evra). Od jula 2021. godine, nakon što je Narodna banka Srbije iz inostranstva uvezla 13 tona zlata (1 tonu ostalu iz sukcesije i 12 tona kupljenih u inostranstvu), sve zlatne rezerve nalaze se u Srbiji, u trezorima Narodne banke Srbije.

^{* U trenutku izrade brošure korišćeni su poslednji raspoloživi podaci.}