Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Стабилност девизног курса постала је у Србији нова нормалност. Промењен је приступ спровођењу политике девизног курса динара према евру. Уместо пуштања значајнијих осцилација, које су водиле јачању инфлаторних притисака, неизвесности пословања, високим курсним разликама у домаћој привреди и порасту проблематичних кредита, што је била карактеристика домаћег тржишта пре августа 2012. године, од тада па до данас једна од основних карактеристика Народне банке остаје релативна стабилност курса динара према евру.
Динар је током последњих дванаест година номинално ојачао за 1,3% према евру. Истовремено, Народна банка Србије све време води рачуна о томе да девизне резерве у временима појачаних депрецијацијских притисака пажљиво користи – инвестира у стабилност курса, а да у амбијенту преовлађујућих притисака ка јачању динара – девизне резерве увећава, градећи тако додатни слој сигурности за домаћи финансијски систем. Од 6. августа 2012. године до данас Народна банка Србије је на девизном тржишту нето купила 8,9 милијарди евра и тиме, као најзначајнији појединачни фактор, допринела да у наведеном периоду девизне резерве земље буду више него удвостручене и да крајем априла 2024. године премаше 25 милијарди евра. То је за 15 милијарди евра (готово 150%) више него крајем јула 2012. године (када су износиле 10,1 милијарду евра), док су нето девизне резерве у истом периоду више него утростручене (повећане за 280% – са 5,5 милијарди евра на 21,0 милијарди евра).
Раст девизних резерви праћен је и јачањем њихове структуре – знатно смо повећали количину, вредност и учешће злата.
Од августа 2012. године злато је количински увећано готово три пута (са 14,8 тона крајем јула 2012. на актуелне, рекордне 41,2 тоне) куповином на међународном тржишту (током 2019. и 2020. укупно 12 тона), али и из домаће производње, при чему је све злато највишег квалитета и чистоће (преко 99,5%). Учешће злата у резервама повећано је са 6,2% на око 11,4%, а његова вредност повећана је скоро пет пута (са 0,6 милијарди евра на 2,9 милијарди евра). Од јула 2021. године, након што је Народна банка Србије из иностранства увезла 13 тона злата (1 тону осталу из сукцесије и 12 тона купљених у иностранству), све златне резерве налазе се у Србији, у трезорима Народне банке Србије.
* У тренутку израде брошуре коришћени су последњи расположиви подаци.