Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Transmisioni mehanizam monetarne politike predstavlja proces preko koga monetarna politika utiče na makroekonomske agregate kao što su agregatna tražnja, proizvodnja i cene. On se ispoljava kroz različite kanale, utiče na različite agregate i tržišta, promenljivom brzinom i intenzitetom. Najvažniji kanali transimisionog mehanizma u ekonomskoj teoriji su: kanal kamatne stope, kreditni kanal, kanal deviznog kursa, kanal očekivanja, bilansni kanal i sl. Uticaj mera monetarne politike na realni sektor i inflaciju se simultano vrši kroz različite kanale koji su međusobno povezani. Transmisioni mehanizam monetarne politike može biti ilustrovan na sledeći način:
Kanali transmisije monetarne politike nisu od podjednakog značaja u svim ekonomijama. Snaga uticaja referentne kamatne stope na inflaciju preko različitih kanala zavisi od specifičnosti svake ekonomije (njene veličine, stepena otvorenosti, stepena evroizacije, razvijenosti finansijskog tržita i sl.). Ona se i tokom vremena može menjati u zavisnosti od strukturnih promena kroz koje ekonomija prolazi.
Identifikacija transmisionih kanala omogućava da se utvrdi najefikasniji skup instrumenata monetarne politike i izbor početka njegove primene. U slučaju Srbije, najvažniji su kanal kamatne stope i kanal deviznog kursa. Sve značajniju ulogu ima i kanal očekivanja. Zato ti transmisioni kanali imaju ključnu ulogu u srednjoročnom modelu za projekcije Narodne banke Srbije.
Visina referentne kamatne stope centralne banke direktno utiče na kamatne stope na tržištu novca i, indirektno, na kamatne stope banaka na kredite i depozite. Tako smanjenje referentne stope treba da navede poslovne banke da smanje kamatne stope na kredite, zato što im sada prinos na alternativni plasman u repo operacije Narodne banke Srbije pada. To bi trebalo da utiče na povećanu tražnju privrede i stanovništva za kreditima i, time na rast njihove potrošnje. Obrnuta je situacija kada se referentna stopa povećava. Stoga, značaj kamatnog kanala zavisi od prenosa referentne stope ka aktivnim kamatnim stopama banaka i od elastičnosti tražnje za kreditima na promene u kamatnoj stopi. Dok centralna banka efikasno kontroliše kratkoročne kamatne stope na tržištu novca zbog direktnog uticaja na likvidnost tržišta, uticaj na realni sektor je obično sporiji i često nije potpun, pri čemu jačina efekta i brzina prenosa zavisi od strukturnih karakteristika ekonomije.
U maloj i otvorenoj ekonomiji kao što je Srbija, devizni kurs ima važnu ulogu u transmisiji monetarne politike ka inflaciji. Promena referentne kamatne stope utiče na atraktivnost dinara u odnosu na ostale valute, odnosno na devizni kurs. Na primer, rast referentne stope povećava prinos na dinare. To investitore stimuliše da određeni iznos deviza konvertuju u dinare, zbog čega domaća valuta aprecira. U praksi efekti referentne stope na devizni kurs su isprepleteni delovanjem brojnih drugih faktora. To se odnosi pre svega na uticaj premije rizika, koja može znatno varirati u zavisnosti od faktora iz međunarodnog i domaćeg okruženja. Devizni kurs utiče na inflaciju direktno, jer brojni proizvodi koji se nalaze u potrošačkoj korpi potiču iz uvoza, a takođe i brojni proizvodi proizvedeni na domaćem tržištu sadrže uvozne sirovine. Kada devizni kurs jača (aprecira), uvozni proizvodi postaju jeftiniji, što za rezultat ima nižu inflaciju i obrnuto. Pored direktnog uticaja, devizni kurs utiče na inflaciju i indirektno, preko uticaja na tražnju za domaćim dobrima i po tom osnovu određuje inflatorne pritiske. Kada realni devizni kurs prekomerno aprecira (domaća dobra su relativno skuplja u odnosu na strana dobra), tražnja za domaćim dobrima pada, što deluje dezinflatorno, i obrnuto.
Kanal inflacionih očekivanja postaje sve značajniji kanal monetarne transmisije naročito u zemljama koje su u režimu inflacionog targetiranja, jer su inflaciona očekivanja tržišnih subjekata u velikoj meri određena njihovim poverenjem u centralnu banku i percepcijom u pogledu mogućnosti efikasne kontrole inflacije. Ukoliko su inflaciona očekivanja usidrena oko cilja centralne banke, ograničeno je prenošenje šokova u ekonomiji na strani ponude na ostale cene, što doprinosi većoj efikasnosti monetarne politike.
Dinamika agregatne tražnje i inflacije zavisi i od drugih vidova ekonomske politike (poput fiskalne i politike dohodaka), a u uslovima sve veće integracije u svetske ekonomske tokove, zavisi i od kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega na međunarodnom tržištu roba i međunarodnom finansijskom tržištu. Zadatak odgovorne monetarne politike je da pažljivo prati dešavanja u međunarodnom i domaćem okruženju i procenjuje njihove efekte na ekonomsku aktivnost i inflaciju i preduzima mere koje obezbeđuju nisku i stabilnu inflaciju u srednjem roku i doprinose održivom privrednom rastu.
