Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Трансмисиони механизам монетарне политике представља процес преко кога монетарна политика утиче на макроекономске агрегате као што су агрегатна тражња, производња и цене. Он се испољава кроз различите канале, утиче на различите агрегате и тржишта, променљивом брзином и интензитетом. Најважнији канали трансимисионог механизма у економској теорији су: канал каматне стопе, кредитни канал, канал девизног курса, канал очекивања, билансни канал и сл. Утицај мера монетарне политике на реални сектор и инфлацију се симултано врши кроз различите канале који су међусобно повезани. Трансмисиони механизам монетарне политике може бити илустрован на следећи начин:
Канали трансмисије монетарне политике нису од подједнаког значаја у свим економијама. Снага утицаја референтне каматне стопе на инфлацију преко различитих канала зависи од специфичности сваке економије (њене величине, степена отворености, степена евроизације, развијености финансијског тржита и сл.). Она се и током времена може мењати у зависности од структурних промена кроз које економија пролази.
Идентификација трансмисионих канала омогућава да се утврди најефикаснији скуп инструмената монетарне политике и избор почетка његове примене. У случају Србије, најважнији су канал каматне стопе и канал девизног курса. Све значајнију улогу има и канал очекивања. Зато ти трансмисиони канали имају кључну улогу у средњорочном моделу за пројекције Народне банке Србије.
Висина референтне каматне стопе централне банке директно утиче на каматне стопе на тржишту новца и, индиректно, на каматне стопе банака на кредите и депозите. Тако смањење референтне стопе треба да наведе пословне банке да смање каматне стопе на кредите, зато што им сада принос на алтернативни пласман у репо операције Народне банке Србије пада. То би требало да утиче на повећану тражњу привреде и становништва за кредитима и, тиме на раст њихове потрошње. Обрнута је ситуација када се референтна стопа повећава. Стога, значај каматног канала зависи од преноса референтне стопе ка активним каматним стопама банака и од еластичности тражње за кредитима на промене у каматној стопи. Док централна банка ефикасно контролише краткорочне каматне стопе на тржишту новца због директног утицаја на ликвидност тржишта, утицај на реални сектор је обично спорији и често није потпун, при чему јачина ефекта и брзина преноса зависи од структурних карактеристика економије.
У малој и отвореној економији као што је Србија, девизни курс има важну улогу у трансмисији монетарне политике ка инфлацији. Промена референтне каматне стопе утиче на атрактивност динара у односу на остале валуте, односно на девизни курс. На пример, раст референтне стопе повећава принос на динаре. То инвеститоре стимулише да одређени износ девиза конвертују у динаре, због чега домаћа валута апрецира. У пракси ефекти референтне стопе на девизни курс су испреплетени деловањем бројних других фактора. То се односи пре свега на утицај премије ризика, која може знатно варирати у зависности од фактора из међународног и домаћег окружења. Девизни курс утиче на инфлацију директно, јер бројни производи који се налазе у потрошачкој корпи потичу из увоза, а такође и бројни производи произведени на домаћем тржишту садрже увозне сировине. Када девизни курс јача (апрецира), увозни производи постају јефтинији, што за резултат има нижу инфлацију и обрнуто. Поред директног утицаја, девизни курс утиче на инфлацију и индиректно, преко утицаја на тражњу за домаћим добрима и по том основу одређује инфлаторне притиске. Када реални девизни курс прекомерно апрецира (домаћа добра су релативно скупља у односу на страна добра), тражња за домаћим добрима пада, што делује дезинфлаторно, и обрнуто.
Канал инфлационих очекивања постаје све значајнији канал монетарне трансмисије нарочито у земљама које су у режиму инфлационог таргетирања, јер су инфлациона очекивања тржишних субјеката у великој мери одређена њиховим поверењем у централну банку и перцепцијом у погледу могућности ефикасне контроле инфлације. Уколико су инфлациона очекивања усидрена око циља централне банке, ограничено је преношење шокова у економији на страни понуде на остале цене, што доприноси већој ефикасности монетарне политике.
Динамика агрегатне тражње и инфлације зависи и од других видова економске политике (попут фискалне и политике доходака), а у условима све веће интеграције у светске економске токове, зависи и од кретања у међународном окружењу, пре свега на међународном тржишту роба и међународном финансијском тржишту. Задатак одговорне монетарне политике је да пажљиво прати дешавања у међународном и домаћем окружењу и процењује њихове ефекте на економску активност и инфлацију и предузима мере које обезбеђују ниску и стабилну инфлацију у средњем року и доприносе одрживом привредном расту.
