Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) okončao je danas četvrto razmatranje rezultata sprovođenja ekonomskog programa u okviru stend-baj aranžmana. Uspešno okončano razmatranje omogućava da se odmah povuče 319,595 miliona specijalnih prava vučenja (oko 383,2 miliona evra ili 472,9 miliona dolara). Time će ukupna sredstva koja su iz ovog aranžmana do sada iskorišćena iznositi 1,50 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 1,80 milijardi evra ili 2,22 milijarde dolara).
U okončanju razmatranja, Odbor je takođe odobrio Srbiji izuzimanje iz obaveze ispunjenja maksimalnog iznosa deficita konsolidovanog sektora države koji predstavlja kvantitativni kriterijum izvršenja za kraj marta. Odbor je okončao i razmatranje finansiranja programa.
Prvobitni petnaestomesečni stend-baj aranžman u iznosu od 350,8 miliona specijalih prava vučenja (oko 420,6 miliona evra ili 519,0 miliona dolara) odobren je Srbiji 16. januara 2009. godine. Taj aranžman je 15. maja 2009. produžen za godinu dana, a iznos sredstava povećan na 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 3,14 milijardi evra ili 3,88 milijardi dolara) s ciljem pružanja podrške ekonomskom programu Vlade u uslovima snažnijeg uticaja svetske finansijske krize od očekivanog (videti Saopštenje br. 09/169).
Nakon diskusije Odbora izvršnih direktora o Srbiji, g. Murilo Portugal, zamenik generalnog direktora MMF-a i v.d. predsedavajućeg Odbora, dao je sledeću izjavu:
„Srbija nastavlja da postiže dobre rezultate u okviru ekonomskog programa uprkos slabijem makroekonomskom okruženju u prvoj polovini 2010. godine. Pozicija Srbije u pogledu eksternog finansiranja je znatno poboljšana, stanje deviznih rezervi je stabilno, a inflacija je i dalje pod kontrolom. Bez obzira na ta pozitivna kretanja, Srbija je i dalje podložna nepovoljnim finansijskim uticajima iz regiona.
Strategija fiskalnog prilagođavanja srpskih vlasti je i dalje usmerena na srednjoročnu konsolidaciju. Biće omogućeno aktiviranje automatskih stabilizatora na kratak rok u slučaju manjih poreskih prihoda od predviđenih. Planirana regulativa vezana za fiskalnu odgovornost će dodatno unaprediti kredibilitet politike.
Postepeno relaksiranje monetarne politike omogućeno je kontinuiranim smanjenjem stope inflacije. Međutim, imajući u vidu još uvek neizvesna inflatorna očekivanja i mogućnost jačeg prenosnog efekta nedavne depresijacije kursa neophodna je obazrivost u pogledu vođenja monetarne politike. Vlasti su izradile strategiju smanjenja rizika od visokog nivoa evroizacije.
Srpski finansijski sektor se pokazao otpornim, a izloženost stranih matičnih banaka prema Srbiji je bila stabilna uprkos nedavnom snižavanju gornje granice izloženosti u okviru Inicijative za koordinaciju banaka.
Vlasti ostaju snažno privržene strukturnim reformama s ciljem poboljšanja poslovnog okruženja, unapređenja privatnog investiranja i jačanja izvoznih kapaciteta zemlje, uključujući i putem privatizacije i unapređenja infrastrukture.“
