Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije (1944. godine) i osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a od 14. decembra 1992. godine, konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, čime je prestalo i njeno članstvo u MMF-u, a istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori mogu da naslede članstvo SFRJ u MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u, SR Jugoslaviji je pripalo 36,52%.
Odbor izvršnih direktora MMF-a je 20. decembra 2000. godine doneo odluku, s retroaktivnim dejstvom od 14. decembra 1992. godine (Press Release No. 00/75), da je SR Jugoslavija ispunila uslove za članstvo u toj instituciji.
Nakon osamostaljivanja Republike Crne Gore, Republika Srbija je nasledila međunarodno-pravni subjektivitet državne zajednice Srbija i Crna Gora i nastavila njeno članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama.
MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio kontinuitet Republike Srbije u odnosu na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora (Press Release No. 06/161), kao i da Republika Srbija nastavlja članstvo s postojećom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vučenja i svim pravima i obavezama koje proističu iz tog članstva.
Guverner Narodne banke Srbije obavlja funkciju guvernera Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, a viceguverner Narodne banke Srbije funkciju zamenika guvernera Republike Srbije u MMF-u.
Republika Srbija članica je konstituence Švajcarske, izborne grupacije preko koje ostvaruje svoje pravo glasa u MMF-u i Svetskoj banci od decembra 2000. godine. Zemlje članice koje čine konstituencu u MMF-u su: Švajcarska, Poljska, Srbija, Turkmenistan, Kazahstan, Azerbejdžan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan. Beograd je 2009. godine bio domaćin sastanka konstituence Švajcarske.
Redovna saradnja Republike Srbije s MMF-om odvija se u okviru godišnjih konsultacija po članu IV Statuta ove institucije. Ovakve konsultacije predstavljaju statutarnu obavezu zemalja članica, na osnovu kojih MMF donosi ocenu o ekonomskoj situaciji u zemlji i adekvatnosti mera ekonomske politike.
Sveobuhvatna reforma kvota i upravljanja MMF-a stupila je na snagu 26. januara 2016, čime je omogućeno povećanje ukupnih kvota MMF-a za 100% u okviru 14. opšte revizija kvota, uz prilagođavanje relativnog učešća zemalja članica (Press Release No.16/25).
Republika Srbija izmirila je obaveze po osnovu povećanja svoje kvote kod MMF-a, sa 467,7 na 654,8 miliona specijalnih prava vučenja, 10. februara 2016. Na ovaj način, srazmerno je povećan obim moguće finansijske podrške u okviru budućih aranžmana sa MMF-om.
U periodu od 2000. godine, saradnja Republike Srbije sa MMF-om odvijala se u okviru sledećih aranžmana:
Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je 19. decembra 2022. godine Republici Srbiji 24-mesečni stendbaj aranžman u iznosu od 290% kvote naše zemlje u ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji (oko 1,89 milijardi specijalnih prava vučenja), kao podršku dogovorenom ekonomskom programu. Istovremeno, pozitivno je ocenjeno sprovođenje ekonomskog programa u okviru trećeg razmatranja Instrumenta za koordinaciju politika (Press Release No. 22/447, Saopštenje NBS od 20. 12. 2023).
Navedeni aranžman zamenio je Instrument za koordinaciju politika, nadovezujući se na postignute rezultate i reformsku agendu, uz odgovarajuća prilagođavanja makroekonomske politike kojima se uvažavaju aktuelni globalni izazovi. Ciljevi ekonomskog programa Republike Srbije koji su podržani stendbaj aranžmanom odnose se na očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti prilagođavanjem karaktera politike tekućim ekonomskim potresima, jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu sprovođenjem odgovarajuće energetske politike i reformi kako bi se rešili izazovi u domaćem energetskom sektoru i istovremeno zaštitile najranjivije kategorije, i podsticanje visokog, ekološkog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi.
Prilikom donošenja odluke o odobravanju aranžmana, ocenjeno je da se Srbija u dužem periodu dokazala kao zemlja dobrih makroekonomskih performansi, podržanih Instrumentom za koordinaciju politike Međunarodnog monetarnog fonda. Istaknuto je da se privreda Srbije brzo oporavila od pandemije virusa korona, a da su nosioci politika pravovremeno započeli konsolidaciju kako bi se ponovo izgradili odbrambeni mehanizmi. Takođe, kao ključni rizici istaknuti su globalni inflatorni pritisci, slabi izgledi rasta naših ključnih trgovinskih partnera, kao i visoke svetske cene energenata, ali je navedeno da Srbija i dalje ima snažne makroekonomske politike. Navedeno je da su u Srbiji već sprovedene mere radi ublažavanja navedenih rizika, ali da aktuelni uslovi zahtevaju dodatne odbrambene mehanizme, na čemu nosioci politika i rade, a što će i stendbaj aranžman podržati. Ocenjeno je da je pooštravanje monetarne politike Narodne banke Srbije u uslovima prenosa globalnih inflatornih pritisaka bilo pravovremeno i adekvatno, kao i da su restriktivna monetarna i fiskalna politika neophodne radi držanja inflacije pod kontrolom i očuvanja relativne stabilnosti deviznog kursa dinara.
U okviru zaključenog stendbaj aranžmana planirano je da deo od ukupnog iznosa sredstava bude povučen tokom 2022. i 2023. godine, dok će se preostali deo tretirati kao sredstva iz predostrožnosti. S tim u vezi, Narodna skupština donela je 9. februara 2023. godine Zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu na osnovu korišćenja sredstava stendbaj aranžmana (Stand-by Arrangement) odobrenih Republici Srbiji odlukom Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda od 19. decembra 2022. godine (Zakon). Saglasno odredbama ovog zakona, sredstva se mogu koristiti za direktno finansiranje budžeta, radi refinansiranja obaveza Republike Srbije i/ili za finansiranje tekućih budžetskih potreba i za tu namenu su iskorišćena sredstva prve tranše, u iznosu od 785,76 miliona specijalnih prava vučenja (120% kvote).
Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda 18. juna 2021. odobrio je Republici Srbiji novi tridesetomesečni program saradnje, uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI), i istovremeno zaključio redovne konsultacije s Republikom Srbijom za 2021. po članu IV Statuta ove međunarodne finansijske organizacije (IMF Press Release No. 21/189, Saopštenje NBS od 18. 6. 2021).
Novi PCI nadovezuje se na prethodni, koji je uspešno okončan u januaru 2021. godine, i predstavlja nastavak uspešne saradnje kroz partnerski odnos koji je izgrađen s Međunarodnim monetarnim fondom, kao i dodatnu potvrdu da Republika Srbija vodi uspešnu i kredibilnu ekonomsku politiku. Kao i prethodni, PCI je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava Međunarodnog monetarnog fonda.
Svrha novog programa je da se pruži podrška privrednom oporavku Republike Srbije od negativnih efekata pandemije, a konkretni ciljevi definisani dogovorenim makroekonomskim programom podržavaju ekonomsku politiku i reformsku agendu Republike Srbije. Nadovezuju se na do sada sprovedene reforme i ostvarene rezultate i predviđaju:
Prilikom donošenja odluke o odobravanju novog programa saradnje, izvršni direktori su pohvalili snažan odgovor vlasti u Srbiji koji je ograničio uticaj pandemije i postavio osnove za ekonomski oporavak. Ocenili su da su relaksirajuća monetarna politika i politika u oblasti finansijskog sektora i dalje odgovarajuće, kao i da je centralna banka vanrednim merama podržala ekonomsku aktivnost tokom pandemije. Konstatovano je da je inflacija niska, sa stabilnim deviznim kursom i dobro usidrenim inflacionim očekivanjima. Takođe, izvršni direktori su ocenili da je bankarski sistem ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan, a posebno su pozdravili planove za dalju podršku dinarizacije, kao i za unapređenje tržišta kapitala.
Prvo razmatranje rezultata uspešno je okončano 20. decembra 2021. godine (IMF Press Release No. 21/392, Saopštenje NBS od 20.12.2021).
Drugo razmatranje rezultata uspešno je okončano 27. juna 2022. godine (IMF Press Release No. 22/230, Saopštenje NBS od 27.06.2022).
Treće razmatranje rezultata uspešno je okončano 19. decembra 2022. godine, kada je PCI zamenjen stendbaj aranžmanom.
Instrument za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI), koji je Međunarodni monetarni fond odobrio Republici Srbiji u julu 2018, uspešno je okončan u januaru 2021. godine.
Program je predstavljao kontinuitet u odnosu na stendbaj aranžman iz predostrožnosti, koji je Srbija uspešno završila u februaru 2018. godine. Odobren je na period od 30 meseci, bio je savetodavnog karaktera i nije predviđao korišćenje finansijskih sredstava.
Cilj programa bio je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda. Iako su bila neophodna izvesna prilagođavanja programa usled pandemije, sa usmeravanjem fokusa na očuvanje građana, privrede i finansijskog sektora, ključni ciljevi programa uspešno su ostvareni.
Srbija je krizu dočekala u znatno povoljnijoj makroekonomskoj poziciji u odnosu na prethodne krize, s dinamičnim privrednim rastom, niskom i stabilnom inflacijom, eliminisanom fiskalnom neravnotežom i znatno smanjenom eksternom neravnotežom, kao i deviznim rezervama zemlje na najvišem nivou do sada.
Zahvaljujući snažnim ekonomskim osnovama i značajnim merama nosilaca ekonomske politike, kao i povoljnoj strukturi ekonomije, koja se u manjoj meri oslanja na sektore sa intenzivnim kontaktima, i relativno velikom udelu poljoprivrede i prehrambene industrije, pad ekonomske aktivnosti u 2020. iznosio je svega 0,9%.
Takođe, tokom programa ostvaren je znatan napredak u pogledu modernizacije Poreske uprave, jačanja okvira za javne investicije i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima.
Tokom trajanja programa, u uslovima nezapamćenog šoka u novijoj istoriji, Međunarodni monetarni fond je ocenio da je odgovoran pristup u vođenju zemlje i definisanju i sprovođenju politika omogućio snažan i adekvatan odgovor u vidu sveobuhvatnih i pravovremenih mera podrške privredi i građanima, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti. Takođe, ocenjeno je da je odgovor Narodne banke Srbije bio pravovremen i snažan, usmeren na očuvanje likvidnosti bankarskog i finansijskog sektora i rešenosti da se osigura da finansijski uslovi budu stimulativni za privredu i građane, s ciljem brzog i snažnog ekonomskog oporavka zemlje.
Napredak u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa praćen je putem pet polugodišnjih razmatranja rezultata. Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda ocenio je da je tokom celog trajanja programa njegovo sprovođenje bilo uspešno, što je potvrđeno i činjenicom da su odluke o uspešnom završetku razmatranja donošene i bez održavanja formalnog sastanka Odbora izvršnih direktora, što je mogućnost koja se koristi kada se proceni da formalna diskusija nije neophodna s obzirom da dobre makroekonomske rezultate i dobro sprovođenje mera ekonomske politike.
Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda ocenio je da je u narednom periodu za Srbiju važno da ubrza sprovođenje strukturnih i institucionalnih reformi radi bržeg približavanja nivoa dohotka onom u Evropskoj uniji. Prioriteti reformi u srednjoročnom periodu treba da budu dalji razvoj tržišta kapitala i unapređenje upravljanja.
****
Instrument za koordinaciju politike predstavlja novi mehanizam podrške Međunarodnog monetarnog fonda zemljama članicama, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Namenjen je zemljama posvećenim reformama, a dogovara se s ciljem dobijanja podrške odgovarajućem ekonomskom programu, kada zemlja nema tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problema.
Trogodišnji stendbaj aranžman koji je Međunarodni monetarni fond odobrio Republici Srbiji 23. februara 2015, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,2 milijarde evra), uspešno je okončan 22. februara 2018. godine. Sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa ostvareni su ciljevi u pogledu postizanja makroekonomske ravnoteže, pre svega uspostavljanjem održivosti javnih finansija, unapređenjem otpornosti finansijskog sektora i jačanjem konkurentnosti i privrednog rasta. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Tokom trajanja stendbaj aranžmana, obavljeno je osam razmatranja rezultata u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa o kojima je Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda dao pozitivne ocene, a sredstva koja su bila na raspolaganju nisu korišćena. Ostvareni rezultati ekonomskog programa u velikoj meri prevazišli su očekivanja. Ekonomska aktivnost beležila je kontinuirani rast, a realni bruto domaći proizvod veći je nego pre izbijanja svetske ekonomske krize, usled rasta investicija, izvoza i zaposlenosti. Sprovedena je odlučna fiskalna konsolidacija, s rezultatima znatno boljim od očekivanih, usled čvrste kontrole tekućih rashoda i dobre naplate prihoda. Deficit opšte države je u roku od tri godine prerastao u suficit, čime je obezbeđena stabilna fiskalna pozicija i stvoren osnov za makroekonomsku stabilnost. Ostvaren je i značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, čime je ojačan potencijal rasta srpske privrede, uz otvaranje novih radnih mesta i smanjenje fiskalnih rizika. Saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom na ovom aranžmanu povećala je obim stranih direktnih investicija i poboljšala kreditni rejting zemlje. Tokom trajanja aranžmana, Narodna banka Srbije vodila je opreznu relaksirajuću monetarnu politiku u režimu ciljanja inflacije, osluškujući pritom signale iz međunarodnog okruženja i s domaćeg tržišta, čime je ključno doprinela ekonomskom oporavku zemlje. Postignuta je niska i stabilna inflacija i stabilnost finansijskog sistema, a obezbeđena je i relativna stabilnost deviznog kursa, što je uticalo na znatan rast poverenja na domaćem tržištu. Smanjene su kamatne stope na dinarsko zaduživanje, što je uticalo na rast kreditne aktivnosti i investicija. Reforme finansijskog sektora povećale su otpornost banaka i dovele ih u mnogo bolju poziciju da podrže realni sektor. Mere za smanjenje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima, koje je Narodna banka Srbije sprovela u saradnji s Vladom, dale su odlične rezultate, tako da je iznos problematičnih kredita više nego prepolovljen u odnosu na nivo iz 2015. godine. Reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu su u toku, a Narodna banka Srbije počela je da primenjuje standarde bankarske supervizije Bazel III, čime je dodatno ojačana kontrolna funkcija centralne banke, u skladu sa standardima Evropskog sistema centralnih banaka.
Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je SR Jugoslaviji, 13. maja 2002. godine, trogodišnji finansijski aranžman, tzv. aranžman za produženo finansiranje (Extended fund facility), u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 829 miliona dolara), kao podršku ekonomskom programu stabilizacije i reformi za period 2002-2005. godine (Press Release No. 02/25). Korišćenje prve tranše novog finansijskog aranžmana u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 64 miliona dolara) stavljeno je na raspolaganje Jugoslaviji odmah nakon aktiviranja novog aranžmana 14. maja 2002. godine. Finansijska sredstva Fonda u okviru novog aranžmana koristiće se u 13 tranši (rata) od po 50 miliona specijalnih prava vučenja i biće uslovljena ostvarivanjem zadovoljavajućih rezultata utvrđenog ekonomskog programa i strukturnih reformi. Ocena sprovođenja programa i ostvarenih rezultata vršiće se polugodišnje. Novi finansijski aranžman odobren je zahvaljujući dobrim rezultatima sprovođenja ekonomskog programa i strukturnih reformi utvrđenih stand-by aranžmanom od 11. juna 2001. godine, kao i zadovoljavajućim ekonomskim programom stabilizacije i reformi SR Jugoslavije za period 2002-2005. godine. Osnovu srednjoročnog ekonomskog programa čine postizanje održivog privrednog rasta, poboljšanje životnog standarda stanovništva, niska stopa inflacije i dalji rast deviznih rezervi zemlje. S tim u vezi, ključne reforme izvršiće se na planu liberalizacije deviznog tržišta, poboljšanja domaćeg sistema platnog prometa, jačanja kontrole poslovanja banaka, poboljšanja poreske administracije i ubrzavanja procesa privatizacije. Zaključivanje novog finansijskog aranžmana sa Fondom omogućiće realizaciju prve faze smanjenja duga SR Jugoslavije prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51%, tj. za oko 2 milijarde dolara, u skladu sa Usaglašenim zapisnikom o konsolidaciji duga SR Jugoslavije, potpisanim 28. decembra 2001. godine. Na Odboru izvršnih direktora Fonda, istaknuti su «impresivni rezultati koje su jugoslovenske vlasti ostvarile u procesu stabilizacije i sprovođenja reformi od kraja 2000. godine, od kada je SR Jugoslavija nasledila članstvo u Fondu». Ocenjeno je da srednjoročni ekonomski program SR Jugoslavije, podržan aranžmanom za produženo finansiranje, predviđa dalji napredak u stabilizaciji, uz obezbeđenje uslova neophodnih za restrukturiranje i investicione potrebe zemlje. Jugoslovenskim vlastima je preporučeno dosledno sprovođenje programa, radi ostvarivanja trajnog privrednog rasta i održive spoljne pozicije zemlje. Istovremeno, pohvaljeno je dosadašnje sprovođenje makroekonomske, monetarne i fiskalne politike i istaknuta je "impresivna brzina kojom vlasti sprovode ključne strukturne reforme". Ocenjeno je da je srednjoročni okvir fiskalne politike u skladu sa postizanjem niske stope inflacije i fiskalne održivosti, s tim da se poboljša poreska administracija usklađivanjem rashoda putem efikasnijeg vršenja usluga i boljim usmeravanjem beneficija. Pozdravljena je dalja liberalizacija deviznog sistema, koja omogućava SR Jugoslaviji prihvatanje obaveza po članu 8. Statuta Fonda, kao i namera Narodne banke Jugoslavije da na adekvatan način prati kretanja na deviznom tržištu i vodi odgovarajuću politiku kursa.
Odbor izvršnih direktora MMF-a je 11. juna 2001. godine SR Jugoslaviji odobrio stand-by kredit u iznosu od 200 miliona specijalnih prava vučenja (oko 249 miliona SAD dolara) kao podršku ekonomskom programu Savezne vlade (Press Release No. 01/31). Tom prilikom g. Stenli Fišer, prvi zamenik izvršnog direktora istakao je sledeće: “Vlasti u SRJ uključile su se impresivno brzo i odgovorno u izuzetno težak zadatak obnove njene uništene privrede. Podrška tom zamahu biće ključna za građenje široke političke podrške reformama i osiguranje njihove opravdanosti.” Fišer je rekao da su važne strukturne reforme, kao što su liberalizacija deviznog i trgovinskog sistema, kao i radikalne reforme fiskalnog sistema već započete. Štaviše, naglasio je on, jugoslovenske vlasti su formulisale i počele primenu restrukturiranja banaka u saradnji sa MMF-om i Svetskom bankom, a predstoji i usvajanje novog transparentnog okvira za privatizaciju. R Jugoslaviji je odmah stavljeno na raspolaganje 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 62 miliona SAD dolara). Prema odluci Izvršnog odbora MMF-a, Jugoslaviji će preostale tri tranše zajma biti odobravane posle sastavljanja kvartalnih pregleda izvršenja programa. Rezultati sprovođenja programa stand-by aranžmana ocenjuju se na osnovu dogovorenih kvantitativnih kriterijuma izvršenja (neto deviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije, neto domaće aktive, zaduženja konsolidovane javne uprave kod bankarskog sektora, zaključivanja novih nekoncesionalnih inostranih zajmova od strane javnog sektora, preuzimanja dugova privrede prema bankama od strane javnog sektora i sprečavanja akumuliranja novih docnji po osnovu servisiranja spoljnog duga), kao i strukturnih mera u fiskalnom, finansijskom i privatnom sektoru.
