Pridruživanje Republike Srbije Evropskoj uniji

Prvi korak na putu evropskih integracija Republike Srbije (RS) bilo je uključivanje u Proces stabilizacije i pridruživanja, koji predstavlja poseban oblik saradnje EU sa zemljama Zapadnog Balkana, a čiji je cilj postepeno razvijanje zone slobodne trgovine i otvaranje perspektive članstva u EU.

Proces je zasnovan na Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji pripada novoj generaciji sporazuma namenjenih državama obuhvaćenim Procesom stabilizacije i pridruživanja. Iako je opšti okvir Sporazuma unapred određen (radi se o tipskom ugovoru), on se prilagođava svakoj državi sa kojom se zaključuje. Potpisivanjem Sporazuma država postaje pridružena država EU, a potvrđuje joj se i status potencijalnog kandidata za punopravno članstvo u Uniji. Zaključuje se na neodređeno vreme, a rokovi za sprovođenje obaveza iz Sporazuma razlikuju se od zemlje do zemlje. Svi pregovori koji slede nakon potpisivanja Sporazuma su pregovori o vremenu ispunjenja zahteva EU, a ne i pregovori o uslovima ulaska u EU.

Proces stabilizacije i pridruživanja naše zemlje formalno je započeo 2000, a prvu etapu u ovom procesu RS je uspešno završila 29. aprila 2008. potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, s jedne strane, i Republike Srbije, s druge strane i Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao njegovog sastavnog dela.

Potpisivanjem Sporazuma RS je dobila status države pridružene EU, što je status najbližih veza jedne zemlje koja nije članica sa EU. Takođe, po prvi put je uspostavljen sveobuhvatan ugovorni odnos sa EU i njenim državama članicama u kome su prava i obaveze ugovornih strana jasno definisane. Dve najvažnije obaveze koje je RS preuzela potpisivanjem Sporazuma su postepena liberalizacija trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, kao i obaveza usklađivanja domaćih propisa s pravnim tekovinama EU i njihova dosledna primena. Tako je, prema članu 72. Sporazuma, RS bila u obavezi da, u dogovoru sa Evropskom komisijom, pripremi poseban Program za sprovođenje obaveza iz Sporazuma. U tom cilju Vlada RS je pripremila Nacionalni program za integraciju RS u EU (NPI), koji je usvojen 9. oktobra 2008, a revidiran decembra 2009. godine. Usklađivanje zakonodavstva i sprovođenje propisa iz tog programa praćeni su od strane EU.

Formalizacijom dugogodišnje institucionalne saradnje sa EU, RS se obavezala da sve obaveze iz ovog sporazuma ispunjava postepeno, a usklađivanje domaćeg zakonodavstva započelo je na dan potpisivanja SSP-a i postepeno se proširivalo na sve elemente pravnih tekovina EU na koje SSP upućuje.

Sporazum je stupio na snagu 1. septembra 2013. nakon ratifikacije od strane Narodne skupštine RS, Evropskog parlamenta i parlamenata svih zemalja članica EU. Međutim, ekonomski aspekti Sporazuma, tj. fazno uspostavljanje zone slobodne trgovine, počelo je nakon ratifikovanja Prelaznog sporazuma, koji je stupio na snagu 1. februara 2010. godine.

Nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Prelazni sporazum stavljen je van snage, dok su obaveze koje su utvrđene u Sporazumu, a nisu se nalazile u Prelaznom sporazumu, postale obavezujuće i rokovi za njihovo ispunjenje počeli su da teku.

Proces pridruživanja EU na osnovu SSP-a

Primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju prati se u okviru tela koja su formirana za nadgledanje njegovog sprovođenja, i to:

• Savet za stabilizaciju i pridruživanje - najviše telo ugovornih strana, nadležno za nadzor nad primenom i sprovođenjem Sporazuma, u okviru kojeg se vodi i politički dijalog. Savet donosi odluke koje su obavezujuće za ugovorne strane, kao i preporuke. Sastaje se jednom godišnje, a čine ga članovi Saveta EU i Evropske komisije, s jedne strane, i članovi Vlade RS, odnosno ministri, s druge strane. Savetom naizmenično predsedava predstavnik EU i predstavnik RS. Sva pitanja i sporovi koji se pokrenu tokom sprovođenja Sporazuma iznose se pred ovim telom;
• Odbor za stabilizaciju i pridruživanje - ključno operativno telo za nadgledanje sprovođenja i tumačenja Sporazuma, koje pomaže Savetu u obavljanju dužnosti. Savet može preneti bilo koje svoje ovlašćenje na Odbor, uključujući i donošenje odluka i preporuka. Čine ga predstavnici Evropske komisije, s jedne strane, i predstavnici Vlade RS, s druge strane, na ekspertskom nivou. Odbor je formirao sedam pododbora koji su zaduženi za nekoliko oblasti Sporazuma, tj. pravnih tekovina EU u okviru kojih se razmatraju sva tehnička i stručna pitanja u vezi sa primenom Sporazuma i to:
  • Pododbor za trgovinu, industriju, carine i poreze,
  • Pododbor za poljoprivredu i ribarstvo,
  • Pododbor za unutrašnje tržište i konkurenciju (član NBS –diskusija o temama u oblasti bankarstva, osiguranja i drugih finansijskih usluga, zaštite potrošača, odnosno zaštite korisnika finansijskih usluga),
  • Pododbor za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku (član NBS – diskusija o temama koje se odnose na ekonomske kriterijume za članstvo u EU, slobodno kretanje kapitala, statistiku i finansijsku kontrolu, odnosno zaštitu evra od falsifikovanja),
  • Pododbor za pravdu, slobodu, bezbednost i migracije,
  • Pododbor za inovacije, tehnički razvoj i socijalnu politiku i
  • Pododbor za saobraćaj, životnu sredinu, energetiku i regionalni razvoj.
• Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje - forum u okviru kojeg poslanici Narodne skupštine RS i Evropskog parlamenta razmenjuju mišljenja.

Iako zasnovani na različitim pravnim osnovama, s razvojem pregovora sa EU proces pridruživanja i proces pristupanja postepeno se približavaju i spajaju u jedan. S tim u vezi, tokom pregovora o članstvu primena Sporazuma će biti praćena u okviru tela formiranih za njegovu primenu a stepen napretka u pristupanju biće ocenjivan i na osnovu efektivne primene Sporazuma. ^[1]

^{[1]Pregovarački okvir EU: „Napredak pregovora naročito će se meriti na osnovu zahteva koji, između ostalog, podrazumevaju i ispunjavanje obaveza RS predviđenih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju“.}