Придруживање Републике Србије Европској унији

Први корак на путу европских интеграција Републике Србије (РС) било је укључивање у Процес стабилизације и придруживања, који представља посебан облик сарадње ЕУ са земљама Западног Балкана, а чији је циљ постепено развијање зоне слободне трговине и отварање перспективе чланства у ЕУ.

Процес је заснован на Споразуму о стабилизацији и придруживању, који припада новој генерацији споразума намењених државама обухваћеним Процесом стабилизације и придруживања. Иако је општи оквир Споразума унапред одређен (ради се о типском уговору), он се прилагођава свакој држави са којом се закључује. Потписивањем Споразума држава постаје придружена држава ЕУ, а потврђује јој се и статус потенцијалног кандидата за пуноправно чланство у Унији. Закључује се на неодређено време, а рокови за спровођење обавеза из Споразума разликују се од земље до земље. Сви преговори који следе након потписивања Споразума су преговори о времену испуњења захтева ЕУ, а не и преговори о условима уласка у ЕУ.

Процес стабилизације и придруживања наше земље формално је започео 2000, a прву етапу у овом процесу РС је успешно завршила 29. априла 2008. потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању између европских заједница и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге стране и Прелазног трговинског споразума, као његовог саставног дела.

Потписивањем Споразума РС је добила статус државе придружене ЕУ, што је статус најближих веза једне земље која није чланица са ЕУ. Такође, по први пут је успостављен свеобухватан уговорни однос са ЕУ и њеним државама чланицама у коме су права и обавезе уговорних страна јасно дефинисане. Две најважније обавезе које је РС преузела потписивањем Споразума су постепена либерализација трговине индустријским и пољопривредним производима, као и обавеза усклађивања домаћих прописа с правним тековинама ЕУ и њихова доследна примена. Тако је, према члану 72. Споразума, РС била у обавези да, у договору са Европском комисијом, припреми посебан Програм за спровођење обавеза из Споразума. У том циљу Влада РС је припремила Национални програм за интеграцију РС у ЕУ (НПИ), који је усвојен 9. октобра 2008, а ревидиран децембра 2009. године. Усклађивање законодавства и спровођење прописа из тог програма праћени су од стране ЕУ.

Формализацијом дугогодишње институционалне сарадње са ЕУ, РС се обавезала да све обавезе из овог споразума испуњава постепено, а усклађивање домаћег законодавства започело је на дан потписивања ССП-а и постепено се проширивало на све елементе правних тековина ЕУ на које ССП упућује.

Споразум је ступио на снагу 1. септембра 2013. након ратификације од стране Народне скупштине РС, Европског парламента и парламената свих земаља чланица ЕУ. Међутим, економски аспекти Споразума, тј. фазно успостављање зоне слободне трговине, почело је након ратификовања Прелазног споразума, који је ступио на снагу 1. фебруара 2010. године.

Након ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, Прелазни споразум стављен је ван снаге, док су обавезе које су утврђене у Споразуму, а нису се налазиле у Прелазном споразуму, постале обавезујуће и рокови за њихово испуњење почели су да теку.

Процес придруживања ЕУ на основу ССП-а

Примена Споразума о стабилизацији и придруживању прати се у оквиру тела која су формирана за надгледање његовог спровођења, и то:

• Савет за стабилизацију и придруживање - највише тело уговорних страна, надлежно за надзор над применом и спровођењем Споразума, у оквиру којег се води и политички дијалог. Савет доноси одлуке које су обавезујуће за уговорне стране, као и препоруке. Састаје се једном годишње, а чине га чланови Савета ЕУ и Европске комисије, с једне стране, и чланови Владе РС, односно министри, с друге стране. Саветом наизменично председава представник ЕУ и представник РС. Сва питања и спорови који се покрену током спровођења Споразума износе се пред овим телом;
• Одбор за стабилизацију и придруживање - кључно оперативно тело за надгледање спровођења и тумачења Споразума, које помаже Савету у обављању дужности. Савет може пренети било које своје овлашћење на Одбор, укључујући и доношење одлука и препорука. Чине га представници Европске комисије, с једне стране, и представници Владе РС, с друге стране, на експертском нивоу. Одбор је формирао седам пододбора који су задужени за неколико области Споразума, тј. правних тековина ЕУ у оквиру којих се разматрају сва техничка и стручна питања у вези са применом Споразума и то:
  • Пододбор за трговину, индустрију, царине и порезе,
  • Пододбор за пољопривреду и рибарство,
  • Пододбор за унутрашње тржиште и конкуренцију (члан НБС –дискусија о темама у области банкарства, осигурања и других финансијских услуга, заштите потрошача, односно заштите корисника финансијских услуга),
  • Пододбор за економска и финансијска питања и статистику (члан НБС – дискусија о темама које се односе на економске критеријуме за чланство у ЕУ, слободно кретање капитала, статистику и финансијску контролу, односно заштиту евра од фалсификовања),
  • Пододбор за правду, слободу, безбедност и миграције,
  • Пододбор за иновације, технички развој и социјалну политику и
  • Пододбор за саобраћај, животну средину, енергетику и регионални развој.
• Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање - форум у оквиру којег посланици Народне скупштине РС и Европског парламента размењују мишљења.

Иако засновани на различитим правним основама, с развојем преговора са ЕУ процес придруживања и процес приступања постепено се приближавају и спајају у један. С тим у вези, током преговора о чланству примена Споразума ће бити праћена у оквиру тела формираних за његову примену а степен напретка у приступању биће оцењиван и на основу ефективне примене Споразума. ^[1]

^{[1]Преговарачки оквир ЕУ: „Напредак преговора нарочито ће се мерити на основу захтева који, између осталог, подразумевају и испуњавање обавеза РС предвиђених Споразумом о стабилизацији и придруживању“.}