Kontraciklični zaštitni sloj kapitala

Kontraciklični zaštitni sloj kapitala (Countercyclical Capital Buffer – CCuB) uvodi se radi ublažavanja finansijske procikličnosti. Primenom ovog instrumenta stvara se dodatni sloj osnovnog akcijskog kapitala tokom perioda izraženog kreditnog rasta, čime se povećava otpornost bankarskog sektora i smanjuje mogućnost nastanka finansijske krize. Stopa CCuB-a za određenu državu iznosi između 0% i 2,5%, pri čemu se podešava za po 0,25 p.p. ili za sadržaoce 0,25 p.p.  U izuzetnim okolnostima stopa CCuB-a može biti i viša. Stope ovog zaštitnog sloja određuju se na tromesečnom nivou, na osnovu referentnog pokazatelja - odstupanja učešća kredita u BDP-u od svog dugoročnog trenda, kao i ostalih pokazatelja relevantnih za praćenje ciklične dimenzije sistemskog rizika.

Istorijski pregled  utvrđenih stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju

^{* Počev od marta 2018. godine, osnovu za obračun referentnog pokazatelja za utvrđivanje stope CCuB-a predstavlja učešće kredita nedržavnom sektoru u BDP-u, dok je u prethodnom periodu, osnovu za obračun predstavljalo učešće plasmana nedržavnom sektoru u BDP-u, koji su pored kredita obuhvatali i date depozite, investicije, hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva, potraživanja za kamatu, naknadu i proviziju i ostale plasmane.}

^{** Republički zavod za statistiku revidirao je krajem 2024. godine seriju podataka o BDP-u počev od 1995. godine. Dodatno, Republički zavod za statistiku za potrebe obračuna deflatora realnog bruto domaćeg proizvoda za referentu godinu koristi 2021. godinu.}

^{Prethodno je Republički zavod za statistiku tokom 2018. i 2019. godine izvršio reviziju podataka o BDP-u počev od 1995. godine, a od kraja 2020. godine, za potrebe obračuna deflatora realnog BDP-a za referentnu godinu korišćena je 2015. godina.}

Uporedni pregled primenjenih stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala po zemljama može se videti na sajtu ESRB-a.