| Spoljnji rizici |
- slabiji izgledi globalnog privrednog rasta i potencijalno dalje usporavanje rasta u zoni evra, kao i u zemljama koje su ključni trgovinski partneri Republike Srbije;
- promene u režimima carinskih politika i fragmentacija trgovine i globalnih lanaca snabdevanja;
- globalno povećanje averzije investitora prema riziku i posledično manji priliv SDI i smanjena mogućnost za izvoz;
- produženo trajanje ili intenziviranje inflatornih pritisaka i rast volatilnosti globalnih cena energenata i hrane, kao i sporije ublažavanje monetarnih politika vodećih centralnih banaka od očekivanog;
- otežan pristup i rastući troškovi izvora finansiranja matičnih banaka, potencijalno usporavanje kreditne aktivnosti i njihov uticaj na smanjenje kamatonosnih prihoda i profitabilnost, kao i na kvalitet aktive;
- promena globalne demografske strukture usled promena u migracionim politikama zemalja;
- ubrzana primena visokotehnoloških rešenja i učestali sajber napadi, koji bi mogli da naruše poverenje u stabilnost finansijskih sistema;
- uticaj novih tehnologija i veštačke inteligencije na globalno tržište rada;
- nastavak klimatske tranzicije na globalnom planu i sveobuhvatnija međunarodna primena ESG standarda.
|
- jačanje regionalne saradnje i infrastrukturnog povezivanja radi diversifikacije izvora snabdevanja, kao i prilagođavanje carinske politike promenama u međunarodnoj trgovini;
- diversifikacija izvoznih tržišta i proizvodnje, kao i pružanje podrške izvoznim granama radi jačanja izvoznih kapaciteta;
- oprezno vođenje monetarne politike kako bi se očuvalo stabilno kretanje inflacije u granicama cilja, uz očuvanje privrednog rasta;
- održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa;
- koordinacija fiskalne i monetarne politike, uz podršku ranjivim sektorima privrede i stanovništva;
- adekvatno vođenje mikroprudencijalne i makroprudencijalne politike, uz primenu relevantnih instrumenata kako bi se očuvala stabilnost finansijskog sektora;
- kontinuirano praćenje međunarodnih finansijskih tokova, kao i održavanje adekvatnog nivoa deviznih rezervi, radi odbrane od potencijalnih eksternih šokova;
- očuvanje domaće depozitne baze banaka i nastavak obezbeđenja pokrivenosti kredita domaćim depozitima;
- dalji nastavak saradnje s međunarodnim finansijskim institucijama i supervizorima matičnih bankarskih grupa;
- razvoj sveobuhvatne migracione politike i kapaciteta za integraciju;
- pažljiva implementacija inovativnih alata i tehnologija i unapređenje poslovnih procesa u finansijskim institucijama;
- razvoj informacionih kapaciteta i strategija sajber bezbednosti, kao i ulaganje u obuku kadra i jačanje zaštite informacionih sistema;
- razvoj i primena strategija zelene tranzicije i energetskih reformi i usklađivanje zakonodavstva s taksonomijom EU i ESG standardima, kao i unapređenje regulatornog okvira za ublažavanje uticaja klimatskih rizika na finansijski sistem.
|
| Unutrašnji rizici |
- produženo trajanje inflatornih pritisaka zbog izražene neizvesnosti na globalnom robnom i finansijskom tržištu i rasta protekcionizma, kao i zbog nepovoljnih klimatskih faktora ili rasta cena energenata i drugih primarnih proizvoda;
|
- oprezno vođenje odgovorne monetarne politike Narodne banke Srbije;
- očuvanje efikasnosti transmisionog mehanizma monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i na inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede primenom odgovarajućih mera i pojačanom komunikacijom s javnošću;
- očuvanje relativne stabilnosti deviznog kursa;
- podrška domaćoj poljoprivrednoj i energetskoj proizvodnji;
- primena ciljanih fiskalnih mera za najugroženije grupe i sektore, bez podsticanja tražnje;
|
- usporavanje privredne aktivnosti i investicija;
|
- stimulacija investicija putem povoljnih kredita, poreskih olakšica i podrške malim i srednjim preduzećima;
- nastavak realizacije kapitalnih i infrastrukturnih projekata koje finansira država;
- jačanje institucionalnog okvira za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji;
|
- visok nivo evroizacije domaćeg finansijskog sistema;
|
- očuvanje opšte makroekonomske i finansijske stabilnosti, kao i relativne stabilnosti deviznog kursa, radi jačanja poverenja u domaću valutu;
- nastavak sprovođenja mera i aktivnosti predviđenih Strategijom dinarizacije finansijskog sistema Republike Srbije;
- primena propisa i mera iz oblasti monetarne, mikroprudencijalne i makroprudencijalne politike radi većeg podsticanja korišćenja dinarskih izvora finansiranja;
- nastavak promovisanja veće isplativosti dinarske u odnosu na deviznu štednju, kao i finansijskih instrumenata u domaćoj valuti;
- nastavak promovisanja instrumenata zaštite od deviznog rizika;
- nastavak razvoja tržišta kapitala i porast obima emisija dinarskih državnih HoV na domaćem tržištu radi smanjenja valutnog rizika u upravljanju javnim dugom, uključujući i dalje produženje ročnosti emitovanih dinarskih državnih HoV;
|
- otežan pristup izvorima finansiranja, usporavanje kreditne aktivnosti i potencijalni uticaj na problematične kredite i profitabilnost banaka;
|
- adekvatna primena prudencijalnih instrumenata i zaštitnih slojeva kapitala kako bi se omogućilo olakšano kreditiranje privrede i stanovništva i povećala tražnja za kreditima;
- donošenje adekvatnih mera podrške pogođenim sektorima kako bi se sprečio potencijalni rast problematičnih kredita ovih sektora;
- pojačano praćenje kvaliteta aktive banaka;
- korišćenje profita banaka za izgradnju dodatnih rezervi kapitala, čime bi se olakšalo održivo kreditiranje u uslovima usporenog privrednog rasta ili izražene neizvesnosti;
- podsticanje banaka da dodatno unaprede proces upravljanja rizicima, s obzirom na nove vrste rizika s kojima se bankarski sektor suočava;
- jačanje okvira u delu nesolventnosti dužnika i postupka restrukturiranja duga;
|
- neizvesnost u pogledu kretanja cena stambenih i komercijalnih nepokretnosti;
|
- pojačano praćenje i analiza kretanja na tržištu nepokretnosti, uz unapređenje prikupljanja i distribucije podataka s tržišta hipotekarnih nepokretnosti;
- nastavak praćenja kvaliteta obezbeđenja u bankarskom sektoru putem adekvatne procene vrednosti nepokretnosti;
- adekvatna primena makroprudencijalnih instrumenata usmerenih na dužnike ili na kapital banaka, kojima se povećava otpornost banaka na rizike s tržišta nepokretnosti;
|
- uticaj klimatskih promena na finansijski sektor Republike Srbije materijalizacijom tranzicionih i fizičkih rizika.
|
- integracija i praćenje klimatskih rizika u finansijskim institucijama;
- podsticanje finansijskih institucija da finansiraju ekološki održive projekte;
- razvoj i unapređenje regulatornog okvira i taksonomije za klimatske rizike u skladu s najboljom međunarodnom praksom, kao i praćenje i analiza uticaja klimatskih promena na finansijsku stabilnost;
- dalji razvoj institucionalnog okvira i baze klimatoloških podataka za Republiku Srbiju.
|
