Спољњи ризици |
- погоршање макроекономских кретања на глобалном нивоу и утицај на раст кредитног ризика;
- различите монетарне политике ФЕД-a и ЕЦБ-а и утицај на промену токова капитала према тржиштима земаља у успону и развоју који могу изазвати нестабилност на тим тржиштима;
- волатилност цена на светским финансијским и робним тржиштима;
- формирање ценовних балона услед неадекватне процене ризика и потенцијално преливање на домаће тржиште;
- неблаговремено прилагођавање банака честим променама у регулаторним стандардима (нпр. захтеви за капиталом) може неповољно утицати на пословање матичних банака и, последично, на њихове супсидијаре на домаћем тржишту;
- смањење ликвидности матичних банака на нивоу Европске уније и евентуално повлачење ликвидности од домаћих банака;
- опоравак зоне евра и наших других важних спољнотрговинских партнера спорији од очекиваног;
- раст променљивих каматних стопа на кредите индексиране у страној валути после окончања периода изузетно ниских каматних стопа водећих централних банака;
- нарушавање безбедности информационих система финансијских институција услед сајбер ризика.
|
- увођење адекватних инструмената макропруденцијалне политике усмерених на цикличну димензију системског ризика;
- вођење конзистентне, контрацикличне, флексибилне и опрезне макроекономске политике (монетарне, фискалне и макропруденцијалне), која ће довести до успостављања спољне равнотеже и повећања отпорности привреде на шокове из међународног окружења, очувања унутрашње равнотеже и дугорочно одрживог економског раста;
- сарадња с банкарским групама и европским и међународним финансијским институцијама како би се обезбедила што већа финансијска подршка домаћем банкарском сектору; активно учешће у међународним форумима и радним групама;
- сарадња с матичним супервизорима ради благовремене процене ефеката мера које намеравају да утврде;
- јачање домаће инвеститорске базе (нпр. пензијски фондови и сл.);
- развој нових финансијских инструмената ради јачања базе домаћих извора средстава;
- симулација ануитетних планова за нове кредите са уговореном променљивом каматном стопом на ризик каматне стопе у циљу упозоравања клијената на каматни ризик;
- наставак спровођења Стратегије динаризације финансијског система Србије и промовисање употребе домаће валуте;
- повећавање отпорности информационих система на ову врсту ризика.
|
Унутрашњи ризици |
- висок ниво евроизације финансијског система повећава изложеност домаћег финансијског система кретањима на међународним тржиштима;
|
- наставак спровођења Стратегије динаризације од стране свих релевантних учесника: Народне банке Србије, Владе РС и банака, уз помоћ међународних финансијских институција;
- даља примена микропруденцијалних и макропруденцијалних регулаторних мера усмерених на ограничење ризика евроизације;
- даља промоција динарских финансијских инструмената – од динарске штедње до државних хартија у домаћој валути, као што је нова штедна обвезница Републике Србије намењена становништву;
|
- учешће проблематичних кредита у укупним кредитима, и поред значајног смањења у претходном периоду, може утицати на аверзију банака према ризику и, последично, на кредитни раст и профитабилност банкарског сектора;
|
- наставак спровођења Стратегије за решавање проблематичних кредита; Народна банка Србије је у потпуности реализовала све активности предвиђене Акционим планом које су биле усмерене на јачање капацитета банака за решавање питања проблематичних кредита, предузела је и низ других мера;
- применом одлуке Народне банке Србије о рачуноводственом отпису билансе активе банке, којом је прописан обавезни отпис за кредите који су у потпуности покривени исправком вредности, додатно је смањена стопа учешћа проблематичних кредита;
- пуна примена Међународног стандарда финансијског извештавања бр. 9, којим се с концепта насталог губитка прелази на концепт очекиваног губитка;
|
- неравномерни опоравак кредитне активности;
|
- даље смањење и спречавање настанка нових проблематичних кредита ради стимулисања раста кредитне активности и смањења аверзије банака према ризику;
- мере Народне банке Србије које доприносе расту кредитног потенцијала банака, чиме се подстиче привредна активност и смањује незапосленост;
|
- неадекватна процена вредности непокретности датих као средство обезбеђења кредита излаже банке ризику у случају потребе за њиховим активирањем;
|
- примена новог Закона о проценитељима вредности непокретности и Националних стандарда за процену вредности непокретности од стране лиценцираних проценитеља;
- приступом лиценираних проценитеља Бази података коју води Народна банка Србије о проценама вредности непокретности које су предмет обезбеђења и вредности кредита који су њима обезбеђени, омогућена је квалитетнија процена вредности непокретности, што доприноси смањењу ризика настанка нових проблематичних кредита;
|
- неповољна рочна структура домаће штедње;
|
- едукативне активности и информисање јавности о могућностима и исплативости дугорочне штедње;
- развој дугорочних домаћих финансијских производа;
|
- повећање процикличности финансијског система;
|
- калибрација стопе контрацикличног заштитног слоја капитала и увођење других макропруденцијалних инструмената усмерених на ублажавање цикличне димензије системског ризика;
|
- нови информационо-технолошки ризици услед иновација и дигитализације финансијских услуга.
|
- повећавање отпорности информационих система увођењем најновијих мера заштите и доношењем одговарајућих процедура.
|