| Спољњи ризици |
- слабији изгледи глобалног привредног раста и потенцијално даље успоравање раста у зони евра, као и у земљама које су кључни трговински партнери Републике Србије;
- промене у режимима царинских политика и фрагментација трговине и глобалних ланаца снабдевања;
- глобално повећање аверзије инвеститора према ризику и последично мањи прилив СДИ и смањена могућност за извоз;
- продужено трајање или интензивирање инфлаторних притисака и раст волатилности глобалних цена енергената и хране, као и спорије ублажавање монетарних политика водећих централних банака од очекиваног;
- отежан приступ и растући трошкови извора финансирања матичних банака, потенцијално успоравање кредитне активности и њихов утицај на смањење каматоносних прихода и профитабилност, као и на квалитет активе;
- промена глобалне демографске структуре услед промена у миграционим политикама земаља;
- убрзана примена високотехнолошких решења и учестали сајбер напади, који би могли да наруше поверење у стабилност финансијских система;
- утицај нових технологија и вештачке интелигенције на глобално тржиште рада;
- наставак климатске транзиције на глобалном плану и свеобухватнија међународна примена ESG стандарда.
|
- јачање регионалне сарадње и инфраструктурног повезивања ради диверсификације извора снабдевања, као и прилагођавање царинске политике променама у међународној трговини;
- диверсификација извозних тржишта и производње, као и пружање подршке извозним гранама ради јачања извозних капацитета;
- опрезно вођење монетарне политике како би се очувало стабилно кретање инфлације у границама циља, уз очување привредног раста;
- одржавање релативне стабилности девизног курса;
- координација фискалне и монетарне политике, уз подршку рањивим секторима привреде и становништва;
- адекватно вођење микропруденцијалне и макропруденцијалне политике, уз примену релевантних инструмената како би се очувала стабилност финансијског сектора;
- континуирано праћење међународних финансијских токова, као и одржавање адекватног нивоа девизних резерви, ради одбране од потенцијалних екстерних шокова;
- очување домаће депозитне базе банака и наставак обезбеђења покривености кредита домаћим депозитима;
- даљи наставак сарадње с међународним финансијским институцијама и супервизорима матичних банкарских група;
- развој свеобухватне миграционе политике и капацитета за интеграцију;
- пажљива имплементација иновативних алата и технологија и унапређење пословних процеса у финансијским институцијама;
- развој информационих капацитета и стратегија сајбер безбедности, као и улагање у обуку кадра и јачање заштите информационих система;
- развој и примена стратегија зелене транзиције и енергетских реформи и усклађивање законодавства с таксономијом ЕУ и ESG стандардима, као и унапређење регулаторног оквира за ублажавање утицаја климатских ризика на финансијски систем.
|
| Унутрашњи ризици |
- продужено трајање инфлаторних притисака због изражене неизвесности на глобалном робном и финансијском тржишту и раста протекционизма, као и због неповољних климатских фактора или раста цена енергената и других примарних производа;
|
- опрезно вођење одговорне монетарне политике Народне банке Србије;
- очување ефикасности трансмисионог механизма монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и на инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде применом одговарајућих мера и појачаном комуникацијом с јавношћу;
- очување релативне стабилности девизног курса;
- подршка домаћој пољопривредној и енергетској производњи;
- примена циљаних фискалних мера за најугроженије групе и секторе, без подстицања тражње;
|
- успоравање привредне активности и инвестиција;
|
- стимулација инвестиција путем повољних кредита, пореских олакшица и подршке малим и средњим предузећима;
- наставак реализације капиталних и инфраструктурних пројеката које финансира држава;
- јачање институционалног оквира за подршку иновацијама и дигиталној трансформацији;
|
- висок ниво евроизације домаћег финансијског система;
|
- очување опште макроекономске и финансијске стабилности, као и релативне стабилности девизног курса, ради јачања поверења у домаћу валуту;
- наставак спровођења мера и активности предвиђених Стратегијом динаризације финансијског система Републике Србије;
- примена прописа и мера из области монетарне, микропруденцијалне и макропруденцијалне политике ради већег подстицања коришћења динарских извора финансирања;
- наставак промовисања веће исплативости динарске у односу на девизну штедњу, као и финансијских инструмената у домаћој валути;
- наставак промовисања инструмената заштите од девизног ризика;
- наставак развоја тржишта капитала и пораст обима емисија динарских државних ХоВ на домаћем тржишту ради смањења валутног ризика у управљању јавним дугом, укључујући и даље продужење рочности емитованих динарских државних ХоВ;
|
- отежан приступ изворима финансирања, успоравање кредитне активности и потенцијални утицај на проблематичне кредите и профитабилност банака;
|
- адекватна примена пруденцијалних инструмената и заштитних слојева капитала како би се омогућило олакшано кредитирање привреде и становништва и повећала тражња за кредитима;
- доношење адекватних мера подршке погођеним секторима како би се спречио потенцијални раст проблематичних кредита ових сектора;
- појачано праћење квалитета активе банака;
- коришћење профита банака за изградњу додатних резерви капитала, чиме би се олакшало одрживо кредитирање у условима успореног привредног раста или изражене неизвесности;
- подстицање банака да додатно унапреде процес управљања ризицима, с обзиром на нове врсте ризика с којима се банкарски сектор суочава;
- јачање оквира у делу несолвентности дужника и поступка реструктурирања дуга;
|
- неизвесност у погледу кретања цена стамбених и комерцијалних непокретности;
|
- појачано праћење и анализа кретања на тржишту непокретности, уз унапређење прикупљања и дистрибуције података с тржишта хипотекарних непокретности;
- наставак праћења квалитета обезбеђења у банкарском сектору путем адекватне процене вредности непокретности;
- адекватна примена макропруденцијалних инструмената усмерених на дужнике или на капитал банака, којима се повећава отпорност банака на ризике с тржишта непокретности;
|
- утицај климатских промена на финансијски сектор Републике Србије материјализацијом транзиционих и физичких ризика.
|
- интеграција и праћење климатских ризика у финансијским институцијама;
- подстицање финансијских институција да финансирају еколошки одрживе пројекте;
- развој и унапређење регулаторног оквира и таксономије за климатске ризике у складу с најбољом међународном праксом, као и праћење и анализа утицаја климатских промена на финансијску стабилност;
- даљи развој институционалног оквира и базе климатолошких података за Републику Србију.
|
