Препоруке

У оквиру активности очувања и одржавања финансијске стабилности Народна банка Србије идентификује потенцијалне ризике који могу угрозити финансијску стабилност и доприноси подизању свести економских актера о потенцијалним ризицима.

Ризици Мере
Спољњи ризици
  • спорији пад глобалне инфлације и одлагање почетка ублажавања монетарних политика водећих централних банака или њихово успорено ублажавање;
  • отежан приступ изворима финансирања и високи трошкови отплате обавеза од стране држава, привреде и становништва као последица задржавања повишених каматних стопа у дужем периоду;
  • интензивирање геополитичких фрагментација, ограничење трговинских токова и кретања капитала;
  • слаби изгледи глобалног привредног раста, посебно у земљама зоне евра с којима имамо највећу трговинску размену;
  • јачање неизвесности на међународном финансијском тржишту, повећана аверзија инвеститора према ризику и мањи прилив капитала према земљама у успону;
  • отежан приступ изворима финансирања матичних банака, смањење каматоносних прихода и профитабилности и потенцијалан пад солвентности;
  • утицај нових технологија и вештачке интелигенције на промене у функционисању финансијског система;
  • учестали сајбер напади, који би могли да наруше поверење у стабилност финансијског система;
  • утицај климатских промена на јачање ризика у финансијским секторима.
  • процена ефеката на домаћа макроекономска кретања и евентуално прилагођавање монетарне политике како би се обезбедио стабилан повратак инфлације у границе циља, уз очување привредног раста;
  • одржавање релативне стабилности девизног курса;
  • постепена и умерена фискална консолидација, уз подршку рањивим секторима привреде и становништва ради превазилажења последица вишедимензионалне глобалне кризе, и координација фискалне и монетарне политике;
  • одржавање глобално диверсификоване економске структуре и препознавање алтернативних тржишта за снабдевање, извоз и изворе финансирања, уз настојање да се активним мерама економске политике задржи производна и географска распрострањеност СДИ и њихова претежна оријентација у извозно оријентисане гране привреде;
  • даљи наставак сарадње с међународним финансијским институцијама и супервизорима матичних банкарских група;
  • обезбеђивање додатне ликвидности од стране централних банака путем закључења своп и репо трансакција;
  • очување домаће депозитне базе банака и даље обезбеђивање покривености кредита домаћим депозитима;
  • адекватно вођење макропруденцијалне политике, уз примену или ублажавање релевантних инструмената како би се јачала стабилност финансијског сектора;
  • континуирани рад на унапређењу информационих система, интеграција иновативних алата и технологија и јачање пословних процеса на финансијском тржишту;
  • координација међународних организација, инвеститора, државних органа, финансијског сектора и привреде ради подршке смањењу емисије штетних гасова и транзицији ка обновљивим изворима енергије, као и унапређење регулаторног оквира за ублажавање утицаја климатских ризика на финансијски систем.
Унутрашњи ризици
  • продужено трајање инфлаторних притисака и неизвесност у погледу кретања цена енергената и других примарних производа;
  • прилагођавање рестриктивности монетарне политике, уз сагледавање ефеката претходних повећања референтне каматне стопе и стопе обавезне резерве на инфлацију у наредном периоду;
  • очување релативне стабилности девизног курса;
  • очување ефикасности трансмисионог механизма монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и на инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде применом одговарајућих мера и појачаном комуникацијом с јавношћу;

 

  • висок ниво евроизације домаћег финансијског система;
  • очување опште макроекономске и финансијске стабилности, као и релативне стабилности девизног курса, ради јачања поверења у домаћу валуту;
  • наставак спровођења мера и активности предвиђених Стратегијом динаризације финансијског система Републике Србије;
  • примена прописа и мера из области микропруденцијалне и макропруденцијалне политике, као и мера из области монетарне политике, ради већег подстицања кредитирања у домаћој валути;
  • наставак промовисања веће исплативости динарске у односу на девизну штедњу, као и финансијских инструмената у домаћој валути;
  • наставак промовисања инструмената заштите од девизног ризика;
  • наставак развоја тржишта капитала и пораст обима емисија динарских државних ХоВ на домаћем тржишту ради смањења валутног ризика у управљању јавним дугом, укључујући и наставак продужења рочности емитованих динарских државних ХоВ ради продужења динарске криве приноса; 
  • успоравање кредитне активности и потенцијални раст проблематичних кредита и њихов утицај на профитабилност банака;
  • ублажавање примењених макропруденцијалних инструмената како би се омогућило олакшано кредитирање привреде и становништва и повећала тражња за кредитима;
  • доношење нових мера ради подршке секторима који су највише погођени како би се спречио потенцијални раст проблематичних кредита ових сектора;
  • појачано праћење квалитета активе банака;
  • коришћење профита банака за изградњу додатних резерви капитала, чиме би се омогућило одрживо кредитирање у условима успореног привредног раста или растућих неизвесности;
  • подстицање банака да додатно унапреде управљање кредитним ризиком, као најзаступљенијим ризиком у домаћем банкарском сектору;
  • јачање оквира и праксе несолвентности и доношење мера за бржи поступак реструктурирања дуга;

 

  • неизвесност у погледу кретања цена стамбених и комерцијалних непокретности;
  • појачано праћење и анализа кретања на тржишту непокретности, уз унапређење прикупљања и дистрибуције података с тржишта хипотекарних непокретности;
  • наставак праћења квалитета обезбеђења у банкарском сектору путем адекватне процене вредности непокретности;
  • адекватна примена макропруденцијалних инструмената усмерених на дужнике или на капитал банака, којима се повећава отпорност банака на ризике с тржишта непокретности;

 

  • утицај климатских промена на привреду и последично на финансијски сектор материјализацијом физичких и транзиционих ризика.
  • развој и унапређење регулаторног оквира и таксономије за климатске ризике у складу с најбољом међународном праксом, као и праћење и анализа утицаја климатских промена на финансијску стабилност;
  • даљи развој институционалног оквира и базе климатолошких података за Републику Србију;
  • дефинисање мера и инструмената за ублажавање последица климатских ризика на финансијски систем.