Препоруке

У оквиру активности очувања и одржавања финансијске стабилности Народна банка Србије идентификује потенцијалне ризике који могу угрозити финансијску стабилност и доприноси подизању свести економских актера о потенцијалним ризицима.

Ризици Мере
Спољњи ризици
  • погоршање макроекономских кретања на глобалном нивоу и утицај на раст кредитног ризика;
  • различите монетарне политике ФЕД-a и ЕЦБ-а и утицај на промену токова капитала према тржиштима земаља у успону и развоју који могу изазвати нестабилност на тим тржиштима;
  • волатилност цена на светским финансијским и робним тржиштима;
  • формирање ценовних балона услед неадекватне процене ризика и потенцијално преливање на домаће тржиште;
  • неблаговремено прилагођавање банака честим променама у регулаторним стандардима (нпр. захтеви за капиталом) може неповољно утицати на пословање матичних банака и, последично, на њихове супсидијаре на домаћем тржишту;
  • смањење ликвидности матичних банака на нивоу Европске уније и евентуално повлачење ликвидности од домаћих банака;
  • опоравак зоне евра и наших других важних спољнотрговинских партнера спорији од очекиваног;
  • раст променљивих каматних стопа на кредите индексиране у страној валути после окончања периода изузетно ниских каматних стопа водећих централних банака;
  • нарушавање безбедности информационих система финансијских институција услед сајбер ризика.
  • увођење адекватних инструмената макропруденцијалне политике усмерених на цикличну димензију системског ризика;
  • вођење конзистентне, контрацикличне, флексибилне и опрезне макроекономске политике (монетарне, фискалне и макропруденцијалне), која ће довести до успостављања спољне равнотеже и повећања отпорности привреде на шокове из међународног окружења, очувања унутрашње равнотеже и дугорочно одрживог економског раста;
  • сарадња с банкарским групама и европским и међународним финансијским институцијама како би се обезбедила што већа финансијска подршка домаћем банкарском сектору; активно учешће у међународним форумима и радним групама;
  • сарадња с матичним супервизорима ради благовремене процене ефеката мера које намеравају да утврде;
  • јачање домаће инвеститорске базе (нпр. пензијски фондови и сл.);
  • развој нових финансијских инструмената ради јачања базе домаћих извора средстава;
  • симулација ануитетних планова за нове кредите са уговореном променљивом каматном стопом на ризик каматне стопе у циљу упозоравања клијената на каматни ризик;
  • наставак спровођења Стратегије динаризације финансијског система Србије и промовисање употребе домаће валуте;
  • повећавање отпорности информационих система на ову врсту ризика.
Унутрашњи ризици
  • висок ниво евроизације финансијског система повећава изложеност домаћег финансијског система кретањима на међународним тржиштима;
  • наставак спровођења Стратегије динаризације од стране свих релевантних учесника: Народне банке Србије, Владе РС и банака, уз помоћ међународних финансијских институција;
  • даља примена микропруденцијалних и макропруденцијалних регулаторних мера усмерених на ограничење ризика евроизације;
  • даља промоција динарских финансијских инструмената – од динарске штедње до државних хартија у домаћој валути, као што је нова штедна обвезница Републике Србије намењена становништву;
  • учешће проблематичних кредита у укупним кредитима, и поред значајног смањења у претходном периоду, може утицати на аверзију банака према ризику и, последично, на кредитни раст и профитабилност банкарског сектора;
  • наставак спровођења Стратегије за решавање проблематичних кредита; Народна банка Србије је у потпуности реализовала све активности предвиђене Акционим планом које су биле усмерене на јачање капацитета банака за решавање питања проблематичних кредита, предузела је и низ других мера;
  • применом одлуке Народне банке Србије о рачуноводственом отпису билансе активе банке, којом је прописан обавезни отпис за кредите који су у потпуности покривени исправком вредности, додатно је смањена стопа учешћа проблематичних кредита;
  • пуна примена Међународног стандарда финансијског извештавања бр. 9, којим се с концепта насталог губитка прелази на концепт очекиваног губитка;
  • неравномерни опоравак кредитне активности;
  • даље смањење и спречавање настанка нових проблематичних кредита ради стимулисања раста кредитне активности и смањења аверзије банака према ризику;
  • мере Народне банке Србије које доприносе расту кредитног потенцијала банака, чиме се подстиче привредна активност и смањује незапосленост;
  • неадекватна процена вредности непокретности датих као средство обезбеђења кредита излаже банке ризику у случају потребе за њиховим активирањем;
  • примена новог Закона о проценитељима вредности непокретности и Националних стандарда за процену вредности непокретности од стране лиценцираних проценитеља;
  • приступом лиценираних проценитеља Бази података коју води Народна банка Србије о проценама вредности непокретности које су предмет обезбеђења и вредности кредита који су њима обезбеђени, омогућена је квалитетнија процена вредности непокретности, што доприноси смањењу ризика настанка нових проблематичних кредита;
  • неповољна рочна структура домаће штедње;
  • едукативне активности и информисање јавности о могућностима и исплативости дугорочне штедње;
  • развој дугорочних домаћих финансијских производа;
  • повећање процикличности финансијског система;
  • калибрација стопе контрацикличног заштитног слоја капитала и увођење других макропруденцијалних инструмената усмерених на ублажавање цикличне димензије системског ризика;
  • нови информационо-технолошки ризици услед иновација и дигитализације финансијских услуга.
  • повећавање отпорности информационих система увођењем најновијих мера заштите и доношењем одговарајућих процедура.