| Spoljnji rizici |
- pogoršanje makroekonomskih kretanja na globalnom nivou i uticaj na rast kreditnog rizika;
- različite monetarne politike FED-a i ECB-a i uticaj na promenu tokova kapitala prema tržištima zemalja u usponu i razvoju koji mogu izazvati nestabilnost na tim tržištima;
- volatilnost cena na svetskim finansijskim i robnim tržištima;
- formiranje cenovnih balona usled neadekvatne procene rizika i potencijalno prelivanje na domaće tržište;
- neblagovremeno prilagođavanje banaka čestim promenama u regulatornim standardima (npr. zahtevi za kapitalom) može nepovoljno uticati na poslovanje matičnih banaka i, posledično, na njihove supsidijare na domaćem tržištu;
- smanjenje likvidnosti matičnih banaka na nivou Evropske unije i eventualno povlačenje likvidnosti od domaćih banaka;
- oporavak zone evra i naših drugih važnih spoljnotrgovinskih partnera sporiji od očekivanog;
- rast promenljivih kamatnih stopa na kredite indeksirane u stranoj valuti posle okončanja perioda izuzetno niskih kamatnih stopa vodećih centralnih banaka;
- narušavanje bezbednosti informacionih sistema finansijskih institucija usled sajber rizika.
|
- uvođenje adekvatnih instrumenata makroprudencijalne politike usmerenih na cikličnu dimenziju sistemskog rizika;
- vođenje konzistentne, kontraciklične, fleksibilne i oprezne makroekonomske politike (monetarne, fiskalne i makroprudencijalne), koja će dovesti do uspostavljanja spoljne ravnoteže i povećanja otpornosti privrede na šokove iz međunarodnog okruženja, očuvanja unutrašnje ravnoteže i dugoročno održivog ekonomskog rasta;
- saradnja s bankarskim grupama i evropskim i međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se obezbedila što veća finansijska podrška domaćem bankarskom sektoru; aktivno učešće u međunarodnim forumima i radnim grupama;
- saradnja s matičnim supervizorima radi blagovremene procene efekata mera koje nameravaju da utvrde;
- jačanje domaće investitorske baze (npr. penzijski fondovi i sl.);
- razvoj novih finansijskih instrumenata radi jačanja baze domaćih izvora sredstava;
- simulacija anuitetnih planova za nove kredite sa ugovorenom promenljivom kamatnom stopom na rizik kamatne stope u cilju upozoravanja klijenata na kamatni rizik;
- nastavak sprovođenja Strategije dinarizacije finansijskog sistema Srbije i promovisanje upotrebe domaće valute;
- povećavanje otpornosti informacionih sistema na ovu vrstu rizika.
|
| Unutrašnji rizici |
- visok nivo evroizacije finansijskog sistema povećava izloženost domaćeg finansijskog sistema kretanjima na međunarodnim tržištima;
|
- nastavak sprovođenja Strategije dinarizacije od strane svih relevantnih učesnika: Narodne banke Srbije, Vlade RS i banaka, uz pomoć međunarodnih finansijskih institucija;
- dalja primena mikroprudencijalnih i makroprudencijalnih regulatornih mera usmerenih na ograničenje rizika evroizacije;
- dalja promocija dinarskih finansijskih instrumenata – od dinarske štednje do državnih hartija u domaćoj valuti, kao što je nova štedna obveznica Republike Srbije namenjena stanovništvu;
|
- učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima, i pored značajnog smanjenja u prethodnom periodu, može uticati na averziju banaka prema riziku i, posledično, na kreditni rast i profitabilnost bankarskog sektora;
|
- nastavak sprovođenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita; Narodna banka Srbije je u potpunosti realizovala sve aktivnosti predviđene Akcionim planom koje su bile usmerene na jačanje kapaciteta banaka za rešavanje pitanja problematičnih kredita, preduzela je i niz drugih mera;
- primenom odluke Narodne banke Srbije o računovodstvenom otpisu bilanse aktive banke, kojom je propisan obavezni otpis za kredite koji su u potpunosti pokriveni ispravkom vrednosti, dodatno je smanjena stopa učešća problematičnih kredita;
- puna primena Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja br. 9, kojim se s koncepta nastalog gubitka prelazi na koncept očekivanog gubitka;
|
- neravnomerni oporavak kreditne aktivnosti;
|
- dalje smanjenje i sprečavanje nastanka novih problematičnih kredita radi stimulisanja rasta kreditne aktivnosti i smanjenja averzije banaka prema riziku;
- mere Narodne banke Srbije koje doprinose rastu kreditnog potencijala banaka, čime se podstiče privredna aktivnost i smanjuje nezaposlenost;
|
- neadekvatna procena vrednosti nepokretnosti datih kao sredstvo obezbeđenja kredita izlaže banke riziku u slučaju potrebe za njihovim aktiviranjem;
|
- primena novog Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti i Nacionalnih standarda za procenu vrednosti nepokretnosti od strane licenciranih procenitelja;
- pristupom liceniranih procenitelja Bazi podataka koju vodi Narodna banka Srbije o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet obezbeđenja i vrednosti kredita koji su njima obezbeđeni, omogućena je kvalitetnija procena vrednosti nepokretnosti, što doprinosi smanjenju rizika nastanka novih problematičnih kredita;
|
- nepovoljna ročna struktura domaće štednje;
|
- edukativne aktivnosti i informisanje javnosti o mogućnostima i isplativosti dugoročne štednje;
- razvoj dugoročnih domaćih finansijskih proizvoda;
|
- povećanje procikličnosti finansijskog sistema;
|
- kalibracija stope kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala i uvođenje drugih makroprudencijalnih instrumenata usmerenih na ublažavanje ciklične dimenzije sistemskog rizika;
|
- novi informaciono-tehnološki rizici usled inovacija i digitalizacije finansijskih usluga.
|
- povećavanje otpornosti informacionih sistema uvođenjem najnovijih mera zaštite i donošenjem odgovarajućih procedura.
|
