Makroprudencijalni okvir

Globalna finansijska kriza usmerila je fokus tržišnih učesnika i javnosti na značaj stabilnosti finansijskog sistema i na troškove koji mogu nastati ako se ta stabilnost naruši. Na nacionalnim nivoima, kao i na međunarodnom nivou, to je podstaklo ubrzani razvoj makroprudencijalne politike. Institucije i regulatorna tela nadležna za jačanje stabilnosti finansijskog sistema sve češće donose i primenjuju mere kako bi se smanjili sistemski rizici i očuvala i ojačala stabilnost tog sistema. Mere koje za cilj imaju sprečavanje nastanka finansijskih rizika u sistemu, ili njihovo ublažavanje, čime se doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema kao celine, jesu mere makroprudencijalne politike.

Osnovni ciljevi makroprudencijalne politike ostvaruju se preko prelaznih ciljeva makroprudencijalne politike, a to su:

1. ublažavanje i sprečavanje prekomernog kreditnog rasta i finansijske zavisnosti;
2. sprečavanje nastanka ili uvećanja značajne ročne neusklađenosti između izvora sredstava i plasmana finansijskih institucija;
3. sprečavanje nastanka ili ograničavanje koncentracije izloženosti finansijskih institucija specifičnim sektorima ili pojedinim oblicima aktive;
4. ograničavanje sistemskih posledica neadekvatnih podsticaja u smislu favorizovanja pojedinih finansijskih institucija, kako bi se smanjio moralni hazard;
5. jačanje otpornosti finansijske infrastrukture.

Izrada Makroprudencijalnog okvira samo je jedan od odgovora nosilaca makrorpudencijalne politike na potrebu da se ova nova oblast bliže uredi, ali i da se približi širokoj javnosti.