17.11.2025.
Dragi gosti predavači i dragi učesnici iz regiona dobro došli u Beograd i Srbiju.
Poštovane koleginice i kolege, dame i gospodo, dobro došli na drugu međunarodnu konferenciju Bankarsko pravo 2025.
Pre nešto više od godinu i po dana, u amfiteatru Narodne banke Srbije održana je svečana osnivačka skupština Udruženja za bankarsko pravo. Nekoliko delatnika i entuzijasta u ovoj grani prava, među njima profesori sa Pravnog fakulteta, in house pravnici iz banaka, advokati, kao i pravnici iz Narodne banke Srbije okupilo se sa idejom da se posredstvom ovog udruženja obezbedi razmena znanja i iskustava u ovoj izuzetno dinamičnoj grani prava. I upravo ovakve konferencije predstavljaju način da se ta znanja razmenjuju i uspostavljaju kontakti koji će tu razmenu učiniti dugotrajnom. Udruženje je prvu jednodnevnu konferenciju održalo prošle godine, a evo danas imam čast i zadovoljstvo da zajedno otvorimo već drugu konferenciju sa 13 eminentnih predavača iz svih krajeva sveta.
Tema ovogodišnje konferencije koju su organizatori slikovito formulisali kao Platne usluge između digitalnog nakovnja i regulatornog čekića čini se da zaista odražava stanje u kojem se nalazimo kada je reč o modernom platnom prometu. S jedne strane postoji konstantan napredak u digitalnim servisima koji je vođen potrebom za što bržim transferima i boljim korisničkim iskustvom, s druge strane javljaju se rizici koje ti servisi sa sobom nose što predstavlja osnovni razlog da se oni regulišu i nadziru.
Iza narativa o korisničkom iskustvu i efikasnosti nalazi se, ipak, i jedna dublja ekonomska dinamika – pretvaranje podataka u novi oblik ekonomske vrednosti. Svaka transakcija, svako korišćenje digitalnog novčanika ili aplikacije za plaćanje, generiše podatke koji postaju deo ogromnih „big data“ sistema. Sa pojavom veštačke (generisane) inteligencije ova ekonomska dinamika postaje još složenija sa teško predvidivim rizicima i izazovima.
U okviru platnog sistema, ta dinamika dobija posebnu težinu. S jedne strane imamo banke — institucije koje čuvaju depozite građana i predstavljaju temelj finansijske stabilnosti države; s druge strane, imamo BigTech kompanije koje sve više posreduju u platnim transakcijama, postavljajući svoja pravila pristupa i upotrebe podataka. Banke, iako strogo regulisane i pod kontinuiranim nadzorom, sve više se nalaze u situaciji da se prilagođavaju njihovim tehnološkim standardima, interfejsima i poslovnim modelima — pritom često u poziciji da zavise od infrastrukture koju ne mogu da kontrolišu. I upravo u toj tački — između inovacije i suvereniteta, između tehnološkog napretka i regulatorne odgovornosti — leži najveći izazov našeg vremena.
S tim u vezi, uvođenje digitalnih valuta centralnih banaka, kao javne i regulatorno kontrolisane digitalne valute, koja bi omogućavala građanima i državama da zadrže suverenitet nad platnim sistemom i nad podacima koji se u njemu generišu možda jeste jedan od mogućih modela odgovora na ovaj izazov.
Mi smo u Srbiji zahvaljujući nacionalnoj kartičnoj šemi Dina i NBS Instant Payment System uspeli da u značajnoj meri sačuvamo taj suverenitet u domaćem platnom prometu, što se u ovim promenljivim i složenim geopolitičkim vremenima – pokazalo kao izuzetno važno.
Teme koje su organizatori i predavači odredili za Konferenciju se upravo bave ovim pitanjima, a među predavačima imamo predstavnike svih zainteresovanih strana. Tu su sa nama predstavnici regulatora i supervizora iz centralnih banaka Brazila, Španije, Hrvatske, kao i Agencije za finansijske usluge Japana. S druge strane, imamo predstavnike kartičnih šema i AliPay-a. Uz to, i ove godine su sa nama advokati iz Ujedinjenog Kraljevstva, koji nam mogu pružiti uvid u to kako se precedentno pravo prilagođava u ovoj oblasti. Učesnici konferencije imaće priliku da čuju verujem veoma zanimljiva predavanja, kao i sigurna sam intenzivne razgovore tokom panela koji nosi naziv: Kada se sretnu banke i Big Tech: Ko poseduje korisnika u eri digitalnih novčanika?
Ipak, ne čini bankarstvo samo platni promet. Zaštita korisnika kredita i dalje je izazov za regulatore, a među njima čini se da je najveći kako podstaći korisnike da budu ekonomski racionalni, da upoređuju i biraju ponude i razumeju ekonomske posledice zaduživanja. Na konferenciji će biti dva veoma zanimljiva predavanja i na ovu temu.
I na kraju, uvek aktuelna tema za prudencijalne supervizore – korporativno upravljanje. Za razliku od platnih usluga, ovde za sada nema direktnog upliva BigTech-a osim ako članovi IO svoje upravljanje ne delegiraju AI. Međutim, sveukupna složenost savremenog bankarskog poslovanja otvara brojna nova pitanja na ovu temu, i čini je uvek zanimljivom i izazovnom. Pored predavanja našeg kolege iz Jermenije, na kraju drugog dana imaćemo priliku i da čujemo paneliste koji će razmeniti svoja iskustva i stavove o korporativnom upravljanju u bankama.
Dragi učesnici Konferencije, imate lepu priliku da prisustvujete i čujete eminentne i stručne predavače. Iskoristite je, slušajte pažljivo, postavite pitanja, razmenite iskustva.
Želim vam uspešan i plodotvoran rad i prijatno druženje.
Kabinet guvernera
