28.12.2023.

Saopštenje o rezultatima rada Narodne banke Srbije u 2023. godini

• Uspostavljena je održiva opadajuća putanja inflacije i ona će se krajem 2023. naći na dvostruko nižem nivou nego krajem 2022. godine.
• I u 2023. održana je relativna stabilnost dinara prema evru – dinar je prema evru nominalno ojačao za 0,1%, a Narodna banka Srbije je po osnovu intervencija na deviznom tržištu neto kupila rekordno visok nivo deviza – 3,7 milijardi evra (zaključno sa 27. decembrom).
• Godina 2023. je šesta od poslednjih sedam godina (od 2017) u kojoj je Narodna banka Srbije neto kupac deviza, u ukupnom iznosu od 8,9 milijardi evra (zaključno sa 27. decembrom).
• Bruto devizne rezerve su na najvišim nivoima ikada zabeleženim i iznose preko 24,5 milijardi evra.
• Zlato u deviznim rezervama nastavili smo da uvećavamo i u 2023. godini – za više od 1 tone, na rekordnih gotovo 40 tona.
• Dinarska štednja je u 2023. godini dostigla protivvrednost od jedne milijarde evra, a zatim je i premašila, zabeleživši najdinamičniji godišnji rast do sada.
• Priliv po osnovu stranih direktnih investicija premašiće projektovani nivo i u ovoj godini biće oko rekordnog nivoa iz 2022. godine.
• Radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i zaštite korisnika finansijskih usluga, usvojili smo mere kojim su privremeno ograničene kamatne stope na stambene kredite.
• Na osnovu supervizorskih aktivnosti Narodne banke Srbije, za korisnike finansijskih usluga ostvaren je materijalni efekat od 3,1 milijarde dinara, dok je u pojedinačnim postupcima po pritužbama taj efekat oko 34 miliona dinara, a na osnovu posredovanja 5,2 miliona dinara.
• Uprkos nepovoljnom delovanju faktora iz međunarodnog okruženja, rejting agencije zadržale su kreditni rejting Srbije, uz stabilne izglede, pri čemu se rejting prema agencijama Standard & Poors i Fitch nalazi na korak od investicionog.

„Iza nas je još jedna godina ispunjena brojnim izazovima. Najvažniji zadatak bila je borba protiv inflacije, koja je predstavljala izazov na globalnom nivou. Uspeli smo da uspostavimo njenu snažnu opadajuću putanju i prepolovimo inflaciju. To smo radili postepenim i dobro odmerenim zaoštravanjem monetarne politike, vodeći računa da se time ne naruši finansijska stabilnost i da se obezbedi nastavak rasta bruto domaćeg proizvoda. Održavanjem stabilnosti kursa dinara ograničili smo prelivanje rasta uvoznih cena na domaće cene i doprineli ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti. Stabilnost domaće valute zaštitni je znak Narodne banke Srbije duže od decenije. I ubuduće će svi naši napori biti usmereni ka očuvanju stabilnosti – da svim merama iz naše nadležnosti doprinesemo lakšim uslovima poslovanja za privredu, još većem broju radnih mesta i boljem životu svih naših građana”, poručila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Uspostavili smo održivu opadajuću putanju inflacije

• Od aprila međugodišnja inflacija snažno opada i u novembru je spuštena na 8%, čemu je doprinelo znatno usporavanje rasta cena hrane i bazne inflacije.
• Konstantno opada i bazna inflacija, koja se sve vreme kretala na nižem nivou od ukupne inflacije i koja je u novembru usporila na 7% međugodišnje, čemu su ključno doprinele mere monetarne politike.
• Nastavak opadajuće putanje inflacije očekujemo i u narednom periodu, uz povratak u granice cilja sredinom 2024. godine i približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3% krajem godine.

Očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru

• I u 2023. godini očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, odgovarajući na do sada najintenzivnije pritiske na strani ponude deviza, kako dinar ne bi prekomerno ojačao prema evru.
• Dinar je prema evru nominalno ojačao za 0,1%, a Narodna banka Srbije je po osnovu intervencija na deviznom tržištu neto kupila rekordno visok nivo deviza – 3,7 milijardi evra (zaključno sa 27. decembrom).
• Godina 2023. je šesta od poslednjih sedam godina (od 2017) u kojoj je Narodna banka Srbije neto kupac deviza, u ukupnom iznosu od 8,9 milijardi evra (zaključno sa 27. decembrom).

Devizne i zlatne rezerve beleže nove rekorde

• Bruto devizne rezerve su na najvišim nivoima ikada zabeleženim i iznose preko 24,5 milijardi evra. Tokom 2023. godine bruto devizne rezerve povećane su za više od četvrtine, odnosno za više od 5 milijardi evra, i to najvećim delom na najzdraviji način – neto kupovinom deviza na domaćem međubankarskom deviznom tržištu.
• I u 2023. godini nastavili smo da uvećavamo zlato u deviznim rezervama – za više od 1 tone, iz domaće proizvodnje, na rekordnih gotovo 40 tona, ukupne vrednosti 2,4 milijarde evra, što predstavlja najviši nivo ikada zabeležen i čini oko 10% deviznih rezervi.
• Dinarska štednja je u 2023. godini dostigla protivvrednost od 1 milijarde evra, a zatim je i premašila, zabeleživši najdinamičniji godišnji rast do sada (od 2001, od kada se prate podaci) i beležeći rekordno visoke nivoe – dostigla je gotovo 135 milijardi dinara, što je preko 38 milijardi dinara (za 40%) više nego krajem prošle godine.

Strane direktne investicije i ove godine premašiće projektovani nivo

• Zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti i pozitivnim izgledima rasta naše privrede, nastavlja se visok priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, koji je u 11 meseci iznosio 4,2 milijarde evra, tako da će priliv u ovoj godini biti oko rekordnog nivoa iz 2022. godine.
• Nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija doprinosi rastu produktivnosti, zaposlenosti i konkurentnosti naše privrede, a potvrda je i da je Srbija poželjna investiciona destinacija. Broj zaposlenih u privatnom sektoru tokom 2023. povećan je u proseku za oko 50 hiljada i dostigao je rekordni nivo od 1,75 miliona ljudi.

Očuvanje kreditnog rejtinga na korak do investicionog

• O pozitivnoj percepciji Srbije kao investicionoj destinaciji govori i to što su tokom 2023. rejting agencije Standard & Poors, Fitch i Moody’s zadržale kreditni rejting Srbije, uz stabilne izglede, pri čemu se rejting prema agencijama Standard & Poors i Fitch nalazi na korak do investicionog.
• Agencije ističu da su, uprkos nepovoljnom delovanju faktora iz međunarodnog okruženja, važni faktori zadržavanja stabilnih izgleda bili kredibilan okvir monetarne politike, očuvana finansijska stabilnost i rekordan nivo deviznih rezervi.
• Odlični rezultati u okviru ekonomskog programa s Međunarodnim monetarnim fondom omogućili su da se stendbaj aranžman tretira kao aranžman iz predostrožnosti jednu reviziju ranije nego što je bilo planirano.

Ojačali smo finansijsku stabilnost i olakšali otplatu kredita

• I tokom 2023. godine zadržana je visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora (pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 22,21%), uz povoljnu strukturu kapitala – preko 92% čini najkvalitetniji osnovni akcijski kapital.
• Očuvani su svi relevantni pokazatelji likvidnosti bankarskog sektora, koji i dalje beleže dvostruko veće vrednosti od minimalno propisanih.
• Uspešno je nastavljena konsolidacija bankarskog sektora, čime je dodatno ojačana finansijska stabilnost, a kvalitet i obim pruženih usluga građanima i privredi dodatno unapređeni.
• Radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i zaštite korisnika finansijskih usluga, usvojili smo mere kojim su privremeno ograničene kamatne stope na stambene kredite. Ove mere obuhvataju privremeni zastoj na rast, odnosno umanjenje ugovorene promenljive nominalne kamatne stope, ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita koji se odobravaju u periodu primene mera i mogućnost prevremene otplate stambenih kredita bez naknade.
• Gotovo 3.000 dužnika fizičkih lica u ukupnom iznosu od 2,7 milijardi dinara iskoristilo je olakšicu u vidu restrukturiranja gotovinskih, potrošačkih i sličnih kredita na rokove otplate tri godine duže od redovnog režima, čime smo pomogli da se smanji opterećenost njihovih budžeta.
• Reprogramirano je više od 6.000 kreditnih partija (24,2 milijarde dinara) poljoprivrednih kredita, uključujući i kredite odobrene licima koja se bave otkupom i skladištenjem voća u hladnjačama.
• Za još godinu dana produžena je privremena mera koja se odnosi na odobravanje potrošačkih kredita ročnosti do dve godine i iznosa do 90.000 dinara fizičkim licima, čime se i dalje omogućava brza, efikasna i jednostavna kreditna procedura.

U kontinuitetu unapređujemo zaštitu prava korisnika finansijskih usluga

I u toku 2023. godine nastavili smo da preduzimamo aktivnosti u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga, postupajući po pritužbama korisnika, kao i da sprovodimo kontrolne postupke u oblasti zaštite korisnika prema bankama.

• Do 10. decembra 2023. godine Narodna banka Srbije rešila je 1.835 pritužbi korisnika, a najveći broj pritužbi (62%) odnosio se na postupanje banaka. Rešene su 1.132 pritužbe korisnika na postupanje banaka, od kojih je više od trećine (34,4%) bilo osnovano.
• U tom periodu, finansijski efekat za korisnike u postupcima po pritužbama iznosi oko 34 miliona dinara, dok je na osnovu postupaka posredovanja ostvaren efekat od 5,2 miliona dinara.
• U kontrolnim postupcima ostvareni su znatno veći efekti, jer kada se utvrdi određena nepravilnost, bankama se nalaže njeno otklanjanje prema svim korisnicima na koje se ona odnosi. Finansijski efekat koji je za korisnike ostvaren u kontrolnim postupcima ove godine iznosi 317,3 miliona dinara.
• Pored toga, na osnovu jedne supervizorske aktivnosti koja je bila usmerena prema svim bankama, ove godine je ostvaren efekat od dodatne 2,2 milijarde dinara. To je ukupan iznos dugovanja koji je korisnicima ove godine otpisan i izbrisan iz baze Kreditnog biroa.
• Pored toga, na osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije koje su preduzete u 2019. godini, kao i tokom 2021. godine, veliki broj korisnika kredita koji ih prevremeno otplaćuje ostvario je određeno umanjenje preostalog iznosa duga. Na nivou bankarskog sektora to, prema podacima i procenama, iznosi oko 5 miliona evra godišnje, s tim da je taj iznos prošle i ove godine mogao biti i veći zbog rasta iznosa prevremene otplate kredita.
• Zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije u postupcima kontrola u proteklom periodu, za korisnike usluga osiguranja ostvaren je neposredni finansijski efekat u ukupnom iznosu od oko 200 miliona dinara, sa znatnim iznosom rezervisanih sredstava s ciljem obeštećenja dodatnog broja građana.

Nastavili smo sa uvođenjem inovacija

• U IPS NBS sistemu tokom 2023. godine (zaključno s 25. decembrom) realizovano je preko 65 miliona transakcija, što je rast od 25% u odnosu na isti period 2022. godine.
• Još dve banke uvele su uslugu „Prenesi” kao dodatnu funkcionalnost u svojim aplikacijama mobilnog bankarstva, te na kraju 2023. godine devet banaka omogućava ovu uslugu.
• Pet banaka omogućilo je svojim korisnicima izdavanje platnog instrumenta za instant plaćanje na prodajnim mestima u okviru novih aplikacija, a pet banaka plaćanje računa/faktura skeniranjem NBS IPS QR kôda. Uz to, 13 rešenja banaka dobilo je ocenu spremnosti za prihvatanje instant plaćanja na fizičkim i internet prodajnim mestima.
• Intenziviranjem regionalne saradnje s drugim centralnim bankama nastavljene su aktivnosti u vezi s razvojem prekograničnih plaćanja u regionu – ove godine uspostavili smo direktan platni promet između Srbije i Crne Gore. Tokom 2023. godine Međunarodnom kliring sistemu u devizama Narodne banke Srbije priključila se jedna banka koja posluje na teritoriji Bosne i Hercegovine (Banka Poštanska štedionica AD Banja Luka) i prva banka koja posluje na teritoriji Crne Gore (Universal Capital Bank AD Podgorica), čime su svojim klijentima omogućile bržu i jednostavniju realizaciju deviznih transakcija prema učesnicima u navedenim sistemima.
• U 2023. godini sprovedene su aktivnosti u vezi sa omogućavanjem beskontaktne tehnologije u sistemu DinaCard i u toku su intenzivna testiranja na strani izdavanja i prihvatanja.
• Nastavili smo aktivnosti u vezi sa izdavanjem kartica DinaCard–UnionPay, koje se pored domaće prihvatne mreže koriste i u internacionalnoj prihvatnoj mreži UnionPay. U okviru toga, prva banka izdavalac koja je počela da masovno izdaje navedene kartice jeste Banka Poštanska štedionica.
• Nastavili smo i aktivnosti u vezi sa omogućavanjem prihvatanja Discover kartica na prihvatnoj mreži DinaCard i u toku su implementacija i certifikaciona testiranja na sistemu. Prva banka koja će omogućiti prihvatanje u svojoj prihvatnoj mreži takođe je Banka Poštanska štedionica.
• Nastavljen je razvoj tržišta platnih usluga, koje u našoj zemlji, pored 20 banaka, pruža i devet platnih institucija i šest institucija elektronskog novca (tri institucije elektronskog novca prethodno su bile platne institucije, ali su tokom 2023. godine, pored postojećih i novih platnih usluga, dobile i dozvolu za izdavanje elektronskog novca). Od navedenog broja, osam platnih institucija, četiri institucije elektronskog novca i javni poštanski operator pružali su platne usluge preko veoma rasprostranjene mreže zastupnika.

Digitalizacija menice

Nastavljene su pojačane aktivnosti na projektu uvođenja elektronske menice, tako da je izvesno da će one tokom naredne godine u potpunosti biti uvedene u svakodnevnim poslovnim aktivnostima, što će znatno smanjiti troškove za građane i privredu.

Tržište digitalne imovine

Nakon što su u decembru 2022. godine izdate prve dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, u 2023. godini nastavljen je posredni nadzor nad pružaocima tih usluga, a započet je i neposredni nadzor. Nastavili smo s proverama određenih pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica zbog postojanja sumnje da se neovlašćeno bave pružanjem usluga povezanih s virtuelnim valutama i preduzimali odgovarajuće mere u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini.

Nadzor nad menjačkim poslovima

Od 26 menjača privremeno smo oduzeli ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova, zato što je u postupku kontrole utvrđeno da nisu ispunjavali uslove za obavljanje menjačkih poslova koji su utvrđeni zakonom i/ili propisom Narodne banke Srbije, odnosno postupali su suprotno odredbama zakona i/ili propisa.

Kabinet guvernera