31.10.2023.

Politika – pitanja u vezi sa štednjom

Pitanja: Koliko je ukupno novca položeno na štednju, a koliko je nova štednja? Kolike su sada prosečne kamate na štednju u devizama i dinarima? Da li su povećane u poslednjoj godini dana s obzirom rast inflacije, jer iz pregleda ponuda banaka to ne uočavam?

Koliko su bile u ovo doba prošle godine? Koliko su kamate na štednju, koje su, po mom mišljenju, relativno niske, motiv za štednju koja raste, što nije sporno? Koja je isplativija, devizna ili dinarska?

Odgovor: Prema poslednjim raspoloživim operativnim podacima (25. oktobar 2023), ukupna štednja stanovništva iznosila je 15,1 milijardu evra. Najveći deo štednje odnosi se na deviznu štednju, koja je iznosila 14,1 milijardu evra, dok je dinarska štednja iznosila rekordne 118,4 milijarde dinara. Dakle, dinarska štednja je premašila protivvrednost od jedne milijarde evra.

I devizna i dinarska štednja beleže trend dugoročnog rasta, koji je nastavljen i u 2023. godini, što je pre svega rezultat ostvarene i očuvane makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje i pokazatelj očuvanog poverenja u stabilnost domaćeg bankarskog sistema. Rastu štednje u poslednjoj godini dana znatno je doprineo i rast kamatnih stopa.

Dinarska štednja beleži rekordan rast tokom 2023. godine – zaključno sa 25. oktobrom rast iznosi 23% ili 22,1 milijardu dinara, dok je devizna štednja u dosadašnjem toku godine povećana za 2,9% (tj. za 397,7 miliona evra).

Kolike su sada prosečne kamate na štednju u devizama i dinarima? Da li su povećane u poslednjoj godini dana s obzirom rast inflacije, jer iz pregleda ponuda banaka to ne uočavam? Koliko su bile u ovo doba prošle godine?

Rastu štednje u poslednjoj godini dana znatno je doprineo i rast kamatnih stopa, što je u najvećoj meri rezultat pooštravanja monetarnih politika Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, a delom i rezultat promotivnih ponuda i aktivnosti banaka započetih u periodu uoči i nakon Svetskog dana štednje 2022. godine, koje su pojedine banke sprovodile i tokom 2023. godine.

Kamatne stope na dinarsku štednju relativno su više u poređenju s deviznom štednjom. Odatle i trend, koji traje već godinama, da dinarska štednja raste bržim tempom od devizne. Prema poslednjim raspoloživim podacima za septembar 2023. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima iznosila je 4,97%, i to na oročenu štednju do jedne godine 4,85%, od jedne do dve godine 5,27% i preko dve godine 5,19%.

Na međugodišnjem nivou, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima povećana je za 1,52 procentna poena, sa 3,45% krajem septembra 2022. godine na 4,97% krajem septembra 2023. godine. Pri tome, kamatne stope na oročenu štednju do jedne godine povećane su za 1,44 procentna poena (sa 3,41%), od jedne do dve godine za 2,38 procentnih poena (sa 2,89%) i preko dve godine za 1,05 procentnih poena (sa 4,14%).

Kada je reč o štednji u evrima, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u septembru iznosila je 3,59%, i to na oročenu štednju do godinu dana 3,47%, od jedne do dve godine 3,78% i preko dve godine 3,19%.

U odnosu na septembar 2022. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u evrima povećana je za 1,88 procentnih poena, sa 1,71%, koliko je iznosila u septembru 2022. godine, pri čemu su kamatne stope na oročenu štednju do jedne godine povećane za 1,86 procentnih poena (sa 1,61%), od jedne do dve godine za 2,35 procentnih poena (sa 1,43%) i preko dve godine za 0,98 procentnih poena (sa 2,21%).

Ne možemo se složiti s tim da su kamate na štednju relativno niske. One su u našoj zemlji u znatnoj meri ispratile pooštravanje monetarnih uslova Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke putem povećanja referentnih kamatnih stopa.

Primera radi, od aprila 2022. godine (kada je Narodna banka Srbije započela povećanje referentne kamatne stope) referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije povećana je za 5,5 procentnih poena, a prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima povećana je za 3,22 procentna poena. Ako poredimo period od početka pooštravanja monetarne politike Evropske centralne banke (jul 2022. godine), kao rezultat rasta depozitne stope Evropske centralne banke za 4,5 procentnih poena, porasle su kamatne stope na novopoložene depozite stanovništva za 2,27 procentnih poena.

Činjenica da i dinarska i devizna štednja rastu, kao i da je ove godine zabeležen najdinamičniji rast dinarske štednje do sada (gotovo četvrtinu), govori u prilog tome da aktuelni nivo kamatnih stopa na štednju nije demotivišući faktor za štediše. Treba imati u vidu da su trenutno kamatne stope na štednju više nego što su bile prethodnih godina i da štednja u banci u odnosu na štednju u „slamaricama”, pored veće sigurnosti i bezbednosti uloženog novca, donosi određeni prinos, dok štednja u „slamaricama” ne donosi nikakav prinos, čak dolazi i do realnog obezvređenja novca tokom vremena usled inflacije.

Izuzetno je važno istaći da uloga i značaj štednje u bankama, kao dominantan i najsigurniji način očuvanja vrednosti i fizičke sigurnosti finansijske imovine u Republici Srbiji, posebno dolazi do izražaja u turbulentnim periodima. Pri tome, u uslovima povećane globalne inflacije, koja je prisutna i u Srbiji, od izuzetne je važnosti donositi racionalne odluke u pogledu ulaganja i zaduživanja, na osnovu informacija kojima se raspolaže shodno datim okolnostima. Prema projekcijama Narodne banke Srbije, u narednom periodu inflacija će nastaviti da se smanjuje i očekujemo da do kraja 2023. godine iznosi oko 8%, da bi u 2024. godini nastavila s daljim usporavanjem i sredinom godine se našla u ciljanim okvirima (3 ± 1,5%). Bankarski sektor u Republici Srbiji je stabilan, visoko likvidan i dobro kapitalizovan i u tom smislu, građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i sigurnost svojih štednih depozita. Takođe, želimo da podsetimo na to da su i dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama, u skladu sa odredbama Zakona o osiguranju depozita, osigurani do iznosa od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Poslednja objavljena redovna polugodišnja analiza Narodne banke Srbije o isplativosti dinarske i štednje u evrima za period od juna 2012. do juna 2023. godine, koja je objavljena u avgustu 2023. godine, potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na vremenski okvir štednje, odnosno i u dugom, i u kratkom roku.

Većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti doprineli su:

• makroekonomska i finansijska stabilnost godinama unazad (relativno stabilan kurs dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou);
• više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje kamate na dinarsku štednju (dok se kamata na štednju u evrima oporezuje po stopi od 15%);
• mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se sačuva makroekonomska stabilnost čak i u uslovima višegodišnje globalne krize (pandemija, energetska kriza, rast inflacije na globalnom nivou, svetska geopolitička situacija).

Najnovija analiza isplativosti štednje biće objavljena 31. oktobra 2023. godine, na Svetski dan štednje.

Kabinet guvernera