07.09.2023.
Pitanja: Da li je propisima uređeno koji kurs banke moraju da obračunavaju klijentima prilikom transakcija u inostranstvu? Da li to mora da bude srednji kurs Narodne banke Srbije ili imaju pravo da obračunavaju neki drugi iznos? Da li nivo kursa koji se obračunava zavisi od kartice kojom se u inostranstvu plaća? Koleginica je plaćala master karticom koja predviđa odlaganje plaćanja za 30 dana i obračunat joj je kurs od 119,44 dinara za evro. U kojim prilikama je definisano koji kurs mora da se obračunava? Znam da turističke agencije moraju da računaju srednji kurs Narodne banke Srbije. Da li postoji još sličnih primera?
Odgovor: Prilikom obračuna potrošnje u inostranstvu koja je izvršena u bilo kojoj stranoj valuti, iznos zaduženja od kartične šeme banke dobijaju uglavnom u evrima. To nužno ne povlači konverziju u dinare ako je kartica vezana za račun u evrima ili ako se radi o kreditnoj kartici u evrima. Dakle, korisnici mogu da izbegnu konverziju i kursne razlike.
Što se tiče kursa, banke primenjuju prodajni kurs za evre ili drugu stranu valutu bez obaveze primene zvaničnog srednjeg kursa dinara u ovom slučaju, jer se ne radi o valutnoj indeksaciji dinarskog duga, kao kod npr. stambenih kredita, ili o drugim slučajevima, kada se primenjuje zvanični srednji kurs dinara.
Napominjemo da se zvanični srednji kurs dinara Narodne banke Srbije, u skladu sa odredbama Zakona o deviznom poslovanju, koristi za potrebe knjigovodstva i statistike, kao i za obračun carine i drugih uvoznih dažbina. Takođe, može biti propisana obaveza primene zvaničnog srednjeg kursa i u drugim slučajevima, kao što su odobravanje i otplata kredita indeksiranog u stranoj valuti, prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, zatim u slučaju isticanja cene u stranoj valuti u trgovini uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom, vozilima, odnosno u drugim slučajevima, u skladu sa Zakonom o trgovini.
U skladu sa Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržišta, banke jednom dnevno, na početku svakog radnog dana, formiraju i objavljuju svoju kursnu listu za devize i kursnu listu za efektivni strani novac – primenom principa pravilno ukrštenih kurseva i u skladu s međuvalutnim odnosima na inostranim tržištima koji važe u vreme formiranja tih kursnih lista, kao i da banke kupovinu i prodaju deviza (sa izvršenjem do dva radna dana od datuma zaključenja kupovine/prodaje), odnosno efektivnog stranog novca s rezidentima i nerezidentima, obavljaju u rasponu kupovnih i prodajnih kurseva za devize, odnosno efektivni strani novac iz svoje važeće kursne liste.
Koja će vrednost kursa biti primenjena, zavisi od toga u kojoj valuti je nastala potrošnja u inostranstvu, jer će banka, ako je potrošnja npr. izvršena u krunama, forintama, zlotima i slično, a često i ako je potrošnja u funtama, švajcarskim francima i dolarima, od kartične šeme dobiti zaduženje u evrima, a originalnu valutu u evro konvertuje ta kartična šema na osnovu sopstvene kursne liste. Kada je u pitanju obračunski kurs koji banke primenjuju na zaduženje u evrima, visina kursa može zavisiti od brenda i vrste kartice, odnosno od poslovne politike banke. Jednostavno, banka može određeni brend, vrstu ili tip kartice promovisati i povoljnijim obračunskim kursem. Korisnici treba da se raspitaju o tome kada uzimaju platnu karticu.
Kao što smo rekli, u slučaju kada je uzet dinarski kredit indeksiran u evrima, prilikom isplate kredita korisniku, kao i tokom otplate kredita od strane korisnika, banke su obavezne da primenjuju srednji kurs. To pravilo se primenjuje od 5. decembra 2011. godine, s početkom primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Međutim, budući da je u tom trenutku već bio zaključen veliki broj ugovora kod kojih je suprotno interesu korisnika bilo ugovoreno da banka isplaćuje kredit po kupovnom kursu za evre, a da klijent vraća po prodajnom kursu, na predlog Narodne banke Srbije 2014. godine usvojene su izmene i dopune tog zakona, kojim je predviđeno da banka ima obavezu da korisnicima omogući da kredit vraćaju po istom tipu kursa po kojem im je kredit i isplaćen. Dakle, ako je isplaćen po kupovnom (što je bio najčešći slučaj), onda po tom kursu, koji je niži od srednjeg, korisnik ima pravo i da otplaćuje kredit. Takvo pravilo je kasnije primenjeno i na turističke agencije.
Kabinet guvernera
