Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
12.05.2023.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u aprilu usporila je na 15,1%, što je u skladu s ranijim procenama Narodne banke Srbije da bi vrhunac inflacije trebalo očekivati u prvom tromesečju. Slična kretanja beleže se i kod bazne inflacije, s tim da je ona i dalje na znatno nižem nivou u odnosu na ukupnu inflaciju – u aprilu je međugodišnja bazna inflacija usporila na 11,1%, tako da je i u ovom slučaju vrhunac dostignut u prvom tromesečju.
Na mesečnom nivou, inflacija je u aprilu iznosila 0,7%, što je gotovo dvostruko niže od prosečne mesečne stope zabeležene u prvom tromesečju od 1,2%. Usporavanju mesečne dinamike inflacije u najvećoj meri je doprineo sporiji rast cena hrane, i to pre svega prerađene hrane, koji je iznosio 0,4%, što ukazuje na to da su se prilike na tržištu osnovnih životnih namirnica stabilizovale. Cene neprerađene hrane su u aprilu porasle za 1,3%, vođene višim cenama povrća, ali je i kod ove kategorije cena rast bio znatno sporiji nego u prvom tromesečju. Posmatrano u odnosu na april 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 23,1%, pri čemu međugodišnje stope rasta i prerađene i neprerađene hrane usporavaju.
Cene energenata su na mesečnom nivou u aprilu blago smanjene – za 0,1%, što je u najvećoj meri opredeljeno daljim smanjenjem cena čvrstih goriva, dok su cene naftnih derivata u proseku, drugi mesec zaredom, ostale nepromenjene. Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u aprilu iznosio je 13,1%, pri čemu je doprinos cena naftnih derivata nakon više od dve godine prešao u negativnu zonu i doprineo usporavanju ukupne međugodišnje inflacije.
Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) u aprilu su zabeležile mesečni rast od 0,8%, što je u skladu s njihovim kretanjem od početka godine. Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija u aprilu iznosila je 11,1% i njenom nižem nivou od ukupne inflacije znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
Prema aktuelnoj projekciji, očekujemo da će inflacija u drugom tromesečju ostati na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine. Ulazak inflacije u granice cilja od 3 ± 1,5% očekuje se sredinom 2024. godine.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, smanjenje troškovnih pritisaka u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, rešavanje problema sa zastojima u globalnim lancima snabdevanja, vraćanje cena međunarodnog transporta na pretkrizni nivo, kao i smanjenje ukupne inflacije u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri. Usporavanju međugodišnje inflacije trebalo bi da doprinese i nova poljoprivredna sezona, kao i restriktivna fiskalna politika i nešto sporiji rast lične potrošnje u odnosu na ukupan bruto domaći proizvod.
O faktorima koji su uticali na kretanje inflacije i očekivanjima Narodne banke Srbije za naredni period detaljnije će biti reči na prezentaciji Izveštaja o inflaciji, koja će se održati 17. maja 2023. godine.
Kabinet guvernera
