13.01.2022.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%. Pritom, Narodna banka Srbije postepeno, od oktobra 2021. godine, smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na reverznim repo aukcijama kojima na nedelju dana povlači viškove likvidnosti iz bankarskog sistema, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti banaka koje povlači putem ovih aukcija. Na taj način, Narodna banka Srbije koristi fleksibilnost svog monetarnog okvira koji joj omogućava da i bez promena osnovnih kamatnih stopa prilagodi monetarne uslove. Prosečna ponderisana kamatna stopa na poslednjoj repo aukciji održanoj ovog meseca iznosila je 0,59%, što predstavlja njeno ukupno povećanje za 48 baznih poena od početka procesa pooštravanja monetarnih uslova (kada je ova stopa iznosila 0,11%). Na odluku o njenom postepenom povećanju prethodnih meseci uticali su povećani troškovni pritisci u međunarodnom i domaćem okruženju i potreba da se utiče na inflaciona očekivanja tržišnih subjekata i ograniče sekundarni efekti na cene ostalih proizvoda i usluga.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u decembru 2021. iznosila je 7,9%. Na njen rast, kao i u većini zemalja u svetu, uz efekte niske baze iz prethodne godine, u najvećoj meri uticali su više svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou. Pored toga, na rast inflacije uticala je suša, koja se odrazila pre svega na cene neprerađene hrane i cene sirovina u proizvodnji prehrambenih proizvoda. Tome u prilog govori i podatak da su tri četvrtine inflacije u 2021. bile opredeljene faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata. S druge strane, bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, bila je znatno niža od ukupne inflacije i prethodnih meseci u proseku je iznosila oko 3% međugodišnje. Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu.
Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija će se i tokom prvog tromesečja ove godine kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine ili blago iznad njega, na šta će se odraziti efekti energetske krize u svetu i po tom osnovu više cene uvoznih proizvoda, ali bi od drugog tromesečja trebalo da inflacija uspori i kreće se ka centralnoj vrednosti cilja, koju bi mogla da dostigne krajem 2022. Prema oceni Izvršnog odbora, usporavanju inflacije doprineće iscrpljivanje efekta privremenih faktora (prvenstveno viših cena energenata i poljoprivrednih proizvoda), kao i očekivanje da se zastoj u globalnim lancima snabdevanja postepeno reši. U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu.
U slučaju da se ipak materijalizuju neki od rizika koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, Narodna banka Srbije je spremna da u najkraćem roku reaguje svim raspoloživim instrumentima.
Prilikom donošenja odluke o monetarnim uslovima, Izvršni odbor je imao u vidu i da povoljni finansijski uslovi koji doprinose privrednom rastu mogu biti održani i s nešto manjim stepenom ekspanzivnosti monetarne politike. Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2021. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5%, što je iznad očekivanja Narodne banke Srbije i doprinosi povoljnijoj osnovi za rast u ovoj godini. Takva kretanja rezultat su rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu, ali i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja. Negativan doprinos rastu potekao je jedino od poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše zabeležila pad od 5%. U srednjem roku očekujemo privredni rast od 4,0% do 5,0%, čemu će doprineti nastavak investicionog ciklusa i realizacija velikih infrastrukturnih projekata, kao i rast lične potrošnje, podržan povoljnim trendovima na tržištu rada. Pozitivan doprinos rastu očekuje se i od izvoza, na koji se sa strane ponude odražavaju investicije u razmenljive sektore iz prethodnog perioda, a sa strane tražnje povoljniji izgledi rasta naših najvažnijih trgovinskih partnera. U prilog rastu izvozne ponude govori i podatak da je priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u 2021. iznosio 3,9 milijardi evra, čime je premašen dosadašnji rekord iz 2019. godine, pri čemu je priliv i dalje bio pretežno usmeren u izvozne sektore.
Međunarodno okruženje i dalje karakteriše povećana neizvesnost u pogledu uticaja toka pandemije i pojave novih sojeva virusa na brzinu globalnog privrednog rasta, svetske cene primarnih proizvoda, a time i na inflaciju. Ipak, ohrabruje to što se globalni privredni rast nastavlja uprkos povećanim troškovnim pritiscima i pogoršanju epidemiološke situacije u pojedinim zemljama, kao i da su ekonomije širom sveta pokazale visok stepen prilagođavanja izmenjenim uslovima poslovanja usled pandemije. Kada su u pitanju ekonomska kretanja u zoni evra, koja je naš najvažniji ekonomski partner, nakon izazova koji potiču od znatno više cene prirodnog gasa i zastoja u lancima snabdevanja, očekuje se ubrzanje industrijske proizvodnje, pre svega u Nemačkoj, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na naš izvoz i aktivnost prerađivačke industrije.
Opreznost u vođenju monetarne politike Narodne banke Srbije nalažu i kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Nakon izuzetno snažnog rasta u prošloj godini, svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda više su nego pre izbijanja pandemije, ali bi u narednom periodu, prema ocenama vodećih međunarodnih finansijskih institucija, trebalo da se stabilizuju, a zatim i postepeno smanje. Dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju, i dalje će u najvećoj meri opredeljivati odluke vodećih centralnih banaka – Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke. Ove centralne banke još uvek nisu povećale osnovne kamatne stope, ali su donele odluku da u narednom periodu smanjuju obim dodatne likvidnosti koju ubrizgavaju u finansijski sistem u okviru svojih programa kvantitativnog popuštanja.
Narodna banka Srbije će, kao i do sada, nastaviti pažljivo da prati kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju. Izvršni odbor je naglasio da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. februara 2022.
Kabinet guvernera
