04.06.2021.

Blic – pitanja u vezi s valutnom strukturom štednje

Pitanja: U kojim valutama najviše štede građani Srbije i o kojim iznosima je reč? U kojih deset valuta se najviše štedi u Srbiji?

Odgovor: Prema poslednjim raspoloživim podacima (31. maj 2021. godine), ukupna dinarska štednja rezidenata i nerezidenata u domaćim bankama iznosi 97,8 milijardi dinara, što čini 6,5% ukupne štednje, dok devizna štednja iznosi 12 milijardi evra, odnosno 93,5% ukupne štednje.

U okviru devizne štednje, dominantno učešće ima štednja u evrima, koja iznosi 10,8 milijardi evra, odnosno 90,1% devizne štednje (oko 84,3% ukupne štednje). Štednja u švajcarskim francima iznosi 638,5 miliona švajcarskih franaka (protivvrednost od 581,9 miliona evra, što je 4,8% devizne štednje, odnosno oko 4,5% ukupne štednje), štednja u američkim dolarima iznosi 593,9 miliona dolara (protivvrednost od 486,8 miliona evra, što je 4,1% devizne štednje, odnosno oko 3,8% ukupne štednje), dok štednja u ostalim valutama (koju banke dostavljaju zbirno) preračunato u evre iznosi 118,7 miliona evra (1% devizne štednje, odnosno oko 0,9% ukupne štednje).

I dinarska i devizna štednja poslednjih godina kontinuirano rastu, što je nastavljeno i tokom 2020. i u dosadašnjem toku 2021. godine, zahvaljujući postignutoj finansijskoj i sveukupnoj makroekonomskoj stabilnosti zemlje, i pored delovanja negativnih ekonomskih efekata prouzrokovanih virusom korona. Ipak, rast dinarske štednje poslednjih godina znatno je dinamičniji od rasta devizne štednje, a trenutni nivo dinarske štednje je 5,5 puta viši nego na kraju 2012. godine, pri čemu je više od polovine ukupnog rasta ostvareno u poslednje tri i po godine, od 2018. godine, kada su u punoj meri postali vidljivi rezultati pozitivne ekonomske transformacije srpske ekonomije, a time i rast poverenja građana u domaću valutu. I u prethodnoj godini dana dinarska štednja je zabeležila dinamičniji rast od devizne – povećana je za 15,5% (tj. za 13,2 milijarde dinara), dok je devizna štednja povećana za 9,9% (tj. 1,1 milijardu evra).

Usled bržeg rasta dinarske od devizne štednje, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji povećava se iz godine u godinu. U poređenju s krajem 2012. godine, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji povećano je za 5,1 procentni poen – sa 1,4% krajem 2012. godine na sadašnjih 6,5%.

Dinamičnom rastu dinarske štednje doprinosi njena veća isplativost od devizne štednje i u kratkom, i u dugom roku. Pre svega, to je rezultat očuvane monetarne (inflacija i devizni kurs) i finansijske stabilnosti, relativno viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, povoljnijeg poreskog tretmana dinarske štednje (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15%), a u periodu pandemije i donetih mera koje su doprinele očuvanju makroekonomske stabilnosti.

Kabinet guvernera