08.04.2021.
Pitanja: Potrebni su mi podaci o trenutnom iznosu štednje u bankama, uz osvrt na štednju u drugim zemljama Evrope. Koliko tačno iznosi štednja građana Srbije i privrede u bankama? Da li je (i koliko) povećana od kako je počela pandemija virusa korona i kako to tumačite?
Odgovor: Štednja stanovništva u Srbiji povećana je od početka 2020, kao i u mnogim zemljama Evropske unije, uprkos krizi izazvanoj pandemijom virusa korona na globalnom nivou. To je još jedan pokazatelj poverenja građana u stabilnost monetarnog i finansijskog sistema u našoj zemlji.
Dinarska štednja u Srbiji trenutno beleži rekordan iznos od 96,4 milijarde dinara (820 miliona evra). U prethodnoj godini dana, od kada je počela pandemija virusa korona, dinarska štednja je povećana za 12,7 milijardi dinara, što predstavlja rast od 15,2%.
Devizna štednja i dalje predstavlja stabilan izvor sredstava domaćeg bankarskog sistema, koji iz godine u godinu nastavlja da raste, tako da se trenutno nalazi na rekordnom nivou od 11,8 milijardi evra. U prethodnoj godini dana, devizna štednja zabeležila je povećanje u iznosu od 946 miliona evra (za 8,8%).
Inače, veći rast štednje u domaćoj valuti u odnosu na stope rasta devizne štednje predstavlja trend već godinama, što je odraz stabilnosti domaće valute i inflacije u dužem vremenskom periodu. Takođe, dobit na dinarsku štednju se, za razliku od devizne, ne oporezuje, uz istovremeno veće kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima (koja predstavlja dominantan deo devizne štednje).
Pitanje: Koliko iznosi (procentualno) štednja u domaćoj valuti, a koliko u ostalim valutama?
Odgovor: Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji povećava se iz godine u godinu i trenutno iznosi 6,6%, što je za 4,7 procentnih poena više nego krajem 2012. godine, od kada se beleži njen intenzivan rast. Iako je ovaj udeo još uvek dosta manji u odnosu na deviznu štednju, dinarska štednja poslednjih godina beleži dinamičniji rast od devizne štednje. Trenutni nivo dinarske štednje je preko pet puta viši nego na kraju 2012. godine, pri čemu je više od polovine ukupnog rasta ostvareno u poslednje tri godine, uključujući i 2020. godinu, koja je obeležena pandemijom virusa korona.
Što se tiče valutne strukture devizne štednje, ubedljivo najveći deo odnosi se na depozite položene u evrima (91%), a kada je reč o drugim valutama, značajniji iznos štednje drži se samo još u američkim dolarima i švajcarskim francima (po 4%), dok se preostali 1% (protivvrednost 117 miliona evra) odnosi na devizne depozite u ostalim valutama.
Pitanje: Koliko sada iznose prosečne kamatne stope na štednju u bankama i u kom periodu su bile najviše?
Odgovor: Kretanje kamatnih stopa na štednju u najvećoj meri je opredeljeno kretanjem referentnih kamatnih stopa koje određuju centralne banke zemalja čija valuta je u pitanju. Tako je kretanje kamatnih stopa na dinarsku štednju opredeljeno kretanjem referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja je osnovni instrument monetarne politike u režimu ciljanja inflacije. U skladu sa ublažavanjem monetarne politike koju Narodna banka Srbije sprovodi od maja 2013. godine, kamatne stope na dinarske depozite u proteklih nekoliko godina beleže trend smanjenja. Pri tome, trend znatnog smanjenja zabeležen je i kod kamatnih stopa na kredite, ako se ima u vidu snažna povezanost ovih dveju kategorija koje se ne mogu posmatrati odvojeno, što pokazuje da je štednja značajan izvor kreditne aktivnosti banaka. Tako je ublažavanje monetarne politike Narodne banke Srbije putem smanjenja referentne kamatne stope dovela i do manjih troškova finansiranja privrede i građana u lokalnoj valuti bez preuzimanja valutnog rizika.
Kamatne stope na dinarsku štednju u bankama u proseku iznose 2,05%. Posmatrano po pojedinačnim ročnostima, najviše kamatne stope banke nude na depozite položene na najduže rokove – preko dve godine (u proseku 3,35%), a najniže na depozite s kraćim rokovima dospeća – do godinu dana (u proseku 1,96%). U poređenju s prethodnim periodom (podaci su raspoloživi od 2010), kamatne stope su trenutno znatno niže nego u 2010. godini (kada su u proseku iznosile 11,13%). Podsećanja radi, referentna kamatna stopa je u 2010. iznosila i do 11,5% (znatno više od 1%, koliko trenutno iznosi), uz znatno višu stopu inflacije (10,3%, naspram 1,3% u 2020) i znatno višu kamatnu stopu na dinarske kredite stanovništvu (18,93%, naspram 8,80%, koliko je iznosila u februaru 2021).
Kada je reč o deviznoj štednji, kamatne stope su niže od onih koje banke nude na dinarsku štednju, što je rezultat izuzetno niskih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu. Naime, kamatne stope na štednju u stranoj valuti u proseku iznose 0,94%, pri čemu kratkoročni devizni depoziti oročeni na period do godinu dana beleže najniže kamatne stope (u proseku 0,89%), dok se na devizne depozite s rokom dospeća preko dve godine nude nešto više kamatne stope (u proseku 1,13%). Prema raspoloživim podacima, kamatne stope na deviznu štednju u 2010. godini su u proseku iznosile 5,49% i od tada se beleži njihov pad, shodno dešavanjima na svetskom finansijskom tržištu. Dalje kretanje kamatnih stopa na devizne depozite zavisiće od predstojećih odluka, pre svega, vodećih centralnih banaka (najpre Evropske centralne banke, budući da najveći deo devizne štednje čine depoziti koji se drže u evrima).
Pitanje: Prema podacima Evropske centralne banke, štednja u Evropskoj uniji je izuzetno povećana tokom krize (posebno u Nemačkoj, ako se ne varam). Kako to komentarišete?
Odgovor: Pad potrošnje i neizvesno ekonomsko okruženje doveli su do toga da ljudi imaju više novca na računima. U aktuelnim okolnostima, može se reći da je ovakva pojava donekle očekivana. Iznos depozita stanovništva u bankama u zoni evra je od početka 2020, zaključno s februarom 2021, povećan za 8,2%. Pri tome, rast depozita je rast karakterističan za sve zemlje, a posebno je izražen u Litvaniji (20,2%), Estoniji (17,3%), Irskoj (15,8%) i Sloveniji (13%), a u većim ekonomijama zabeležen je nešto niži rast – u Francuskoj (10,8%), Italiji (8,5%) i Nemačkoj (7,9%).
Kabinet guvernera
