07.04.2021.
Pitanja: Potrebno mi je pojašnjenje instrukcije o refinansiranju kredita. Koliko će klijenti njenom primenom biti u lakšoj poziciji? Da li je bilo nekih loših iskustava klijenata s refinansiranjem koji su vas naveli na pojednostavljenje procedure? Koliko je refinansiranje aktuelno, tj. da li klijenti mogu i realno u drugoj banci da dobiju nižu kamatu s obzirom na to da su kod gotovinskih kredita uglavnom ugovorene promenljive kamate, te se rate smanjuju po osnovu promene BELIBOR-a? Narodna banka Srbije je kao jednu meru pomoći građanima uvela i mogućnost refinansiranja, te me zanima koji dodatni rok može da se dobije i kakvo je interesovanje građana, prema vašim podacima.
Odgovor: Instrukcija omogućava korisniku kredita da bez odlaska u banku kod koje prevremeno otplaćuje kredit, prevremenu otplatu u potpunosti i izvrši. Umesto da korisnici podnose banci zahtev za prevremenu otplatu nekoliko dana pre nego što se izvrši prenos sredstava (u skladu sa ugovorom), te da pribavljaju potvrdu o stanju duga (koja u praksi nije uvek obuhvatala celokupan iznos potreban da se kredit zatvori) i da, što je najteže, obezbede da se prenos sredstava iz jedne u drugu banku izvrši baš na dan kada je potvrda izdata – korisnici će moći da se isključivo posvete traženju najpovoljnije ponude na tržištu. Dakle, sve administrativno-tehničke poslove u vezi s refinansiranjem kredita na sebe preuzimaju banke. Pored toga, instrukcija rešava još nekoliko problematičnih situacija. Naime, često privučeni nekom dobrom ponudom, korisnici bez zahteva za prevremenu otplatu i bez potvrde o stanju duga uzmu kod druge banke kredit za refinansiranje, prenesu sredstva na partiju kredita koji žele da otplate, ali kredit zbog nepoštovanja ugovorene procedure i obaveza ne bude otplaćen. Nije retkost i da usled tehničkih razloga, kredit za refinansiranje bude prenet na tekući račun korisnika kod banke kod koje se kredit otplaćuje, a korisnik onda ta sredstva podigne, čime se kredit za refinansiranje nenamenski potroši, a obe banke sada ostaju izložene prema korisniku. Najčešće se refinansiraju gotovinski krediti, a postojeći uslovi apsolutno omogućavaju da korisnici dobiju nižu kamatnu stopu bez obzira na promenljivu kamatnu stopu (koja se uglavnom sastoji od BELIBOR-a i marže), jer postoji prostor za dodatno smanjenje marži. Pritom, primena instrukcije znači da će banka uvek biti obaveštena (što ranije nije bio slučaj) o tome da korisnik namerava da ode iz banke, pa postoji mogućnost da mu ponudi još povoljnije uslove za refinansiranje ako ostane u banci, čime se podstiče borba za klijenta.
Kada je reč o odluci Narodne banke Srbije kojom su propisane olakšice za sve klijente banaka, one uključuju refinansiranje ili reprogramiranje postojećih obaveza uz zastoj u otplati obaveza od šest meseci ako klijenti ispunjavaju propisane uslove, koji se u nekoliko reči mogu opisati kao: urednost u otplati pre pandemije i (potencijalne) teškoće u izmirivanju obaveza od početka pandemije. Zahtev za primenu olakšica klijenti mogu da podnesu do 30. aprila. Prema dosadašnjim podacima (zaključno s januarom), u odnosu na prvi i drugi moratorijum, zainteresovanost za korišćenje ovih olakšica je manja. Kod ovog, trećeg zastoja u otplati nisu svi klijenti automatski obuhvaćeni, već je potrebno ispuniti određene uslove (čija je svrha da se identifikuju klijenti koji zbog pandemije imaju probleme u otplati) i podneti banci zahtev (s minimalnom dokumentacijom ili bez nje), pa zbog toga, kao i zbog svrhe i perioda u kojem se primenjuje, ovaj zastoj u otplati obaveza nije moguće u potpunosti porediti s prva dva moratorijuma.
Kabinet guvernera
