Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
26.05.2020.
Pitanja: Mnogo nas je sugrađana pitalo da li se od 1.6. nastavlja isplata svih dugova, rata, kamata, odnosno da li se završava moratorijum, pa nameravamo da objavimo tekst u kom podsećamo sugrađane do kada traje moratorijum. Da li moratorijum prestaje da važi od 1.jula? Da li će klijenti banaka u kojima su podigli kredite, imaju dovozljene minuse, od ovog meseca početi ponovo da izmiruju sve svoje obaveze? Da li se razmatra varijanta da moratorijum bude nastavljen i posle tog perioda? Postoji li potreba, ili će biti nastavlljen za najugroženije oblasti privrede? Kolika je bila zainteresovanost za ovaj vid pomoći, kakvi su statistički podaci?
Odgovor NBS: Zastoj u otplati obaveza (moratorijum) propisan odlukama o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema nastavlja se i nakon 1.6. i traje sve do isteka roka od 90 dana od kada je počeo da proizvodi pravno dejstvo za konkretnog dužnika, ali tačan datum njegovog prestanka nije istovetan u svim slučajevima. Podsećanja radi, banke (i davaoci finansijskog lizinga) su obaveštenja o ponudi moratorijuma bile dužne da objave na svojim internet prezentacijama u roku od tri dana od stupanja na snagu odluka (dakle najkasnije 21. marta 2020. godine), dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to nije učinio – smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana. Moratorijum je počeo da proizvodi pravno dejstvo istekom roka od deset dana od dana objavljivanja ponude banke/davaoca lizinga, a u interesu korisnika, banka i davalac lizinga omogućili su primenu moratorijuma i pre isteka tog roka (a nakon objavljivanja ponude) ako je klijent to izričito zahtevao. Nakon prestanka moratorijuma, klijent nastavlja da izmiruje svoje obaveze, a period otplate faktički se produžava za tri meseca. Mera NBS kojom je uveden moratorijum u svim svojim aspektima pažljivo je odmerena imajući u vidu potencijalne poteškoće sa kojima se dužnici (i stanovništvo i privreda) mogu suočiti usled vanredne situacije u zemlji. Pored zastoja u otplati obaveza, bankama (i davaocima lizinga) je ostavljena regulatorna mogućnost da ponude i druge olakšice klijentima u vezi sa otplatom obaveza. Narodna banka Srbije pažljivo prati i pratiće efekte svih usvojenih mera, tako da će po potrebi i dodatno reagovati sa aspekta svojih nadležnosti. Dodatno, u kontekstu pomoći privredi, istakli bismo kao izuzetno značajnu garantnu šemu utvrđenu Uredbom Vlade radi ublažavanja ekonomskih posledica sa ciljem povećanja likvidnosti privrednih subjekata. Prema poslednjim informacijama dobijenim od banaka, 93% dužnika pravnih lica je prihvatilo moratorijum, dok je 94% dužnika fizičkih lica prihvatilo moratorijum.
Kabinet guvernera
