01.03.2020.
Bankarski sektor u Srbiji je stabilan, likvidan i u dobrom stanju. Narodna banka Srbije održava stabilan kurs, ima dovoljno deviznih rezervi, a očekujemo od banaka da pokažu odgovornost i shvate da bez građana, privrede, klijenata, ni one ne postoje!
Ovo je, u intervjuu za "Novosti", istakla guvernerka Narodne banke Srbije, dr Jorgovanka Tabaković, i poručila da se u sklopu odgovorne politike NBS, osim moratorijuma na otplatu različitih pozajmica, priprema niz mera za pomoć građanima i privredi.
Znači li to da uprkos vanrednom stanju, ostajemo na dobrom kursu, na jakim nogama, kada budemo pobedili koronu?
- Kažu da u kriznim vremenima svako pokaže i svoju sposobnost i svoj karakter. A mi imamo obavezu da izgrađenu stabilnost i stečeno poverenje očuvamo. Narodna banka Srbije u dužem vremenskom periodu održava relativnu stabilnost kursa i ona nije ugrožena ni u ovim vanrednim okolnostima. Imamo sasvim dovoljno deviznih rezervi koje predstavljaju garant sigurnosti. Na kraju februara ukupne devizne rezerve su iznosile oko 13,5 milijardi evra. Samo u poslednje tri godine NBS je na deviznom tržištu, kada su preovladavali pritisci ka jačanju dinara, kupovala devize i time uvećala devizne rezerve za preko 5 milijardi evra. Time je dodatno ojačana sigurnost domaćeg finansijskog sistema upravo za ovakva vremena.
Da li je virus korona „uplašio“ investitore, najavljuju li povlačenjesa tržišta, ili odustajanje od novih ulaganja?
- Najvažnije je da građani znaju da se Srbija, za razliku od drugih zemalja, čak ni u periodu krize ne suočava sa slabljenjem valute. Srbija nije izložena izlasku investitora, koji imaju poverenje u ljude i institucije naše države : Predsednika, NBS i Vladu - koji su pokazali da vode računa o stabilnosti domaće ekonomije i rastu na održivim osnovama. Upravo će to omogućiti da uticaj krize na našu ekonomiju bude blaži i da što kraće traje. U to veruju i investitori u dinarske obveznice države, tako da ne napuštaju našu zemlju.
Među prvim merama koje ste uveli je zamrzavanje kreditnih obaveza na tri meseca. Koliko je ona značajna za privredu, a koliko za građane?
- U vanrednoj situaciji, bilo je neophodno da hitno reagujemo kako bi se očuvala finansijska stabilnost i u periodu koji sledi. U uslovima izraženih rizika od širenja zarazne bolesti, potencijalne poteškoće s kojima se građani i privreda mogu suočiti u izmirivanju svojih obaveza su veoma realne. Otuda i zastoj u izmirivanju obaveza i za građane i za privredu. Mera je privremena i vanredna i trajaće dok traje i vanredno stanje uvedeno zbog pandemije. I za privredu i za građane ova mera ima isti smisao – da se preduprede negativne posledice, poveća raspoloživi dohodak, i obezbedi likvidnost privrede radi suočavanja sa svim izazovima u uslovima vanrednog stanja.
Da li su u planu još neke mere pomoći?
- Analiziramo efekte do sada preuzetih mera i preduzimaćemo dodatne aktivnosti ukoliko se za tim ukaže potreba. U potpunosti smo svesni da je u ovim vanrednim okolnostima proaktivna reakcija na sve potencijalne rizike od izuzetnog značaja. NBS ima na raspolaganju još niz instrumenata i neće se uzdržavati da ih iskoristi u slučaju potrebe. Pritom, treba voditi računa o postupnosti primene monetarnih mera, odnosno treba ih koristiti u pravom trenutku i obimu.
Kakva je preporuka za one kojima ističe dozvoljeno prekoračenje, da li i oni podležu moratorijumu i kako izbeći filijale, a produžiti dozvoljeni minus?
- Cilj mera jeste da se olakša pozicija građana, tako da se zastoj u oplati odnosi i na obaveze po osnovu dozvoljenog minusa. Da klijenti za vreme trajanja vanrednog stanja ne bi morali da dolaze u prostorije banke, preporučili smo bankama automatsko produženje minusa po tekućem računu klijentima koji ovu uslugu već koriste.
Da li će NBS savetovati banke kako da nakon što prođe kriza, osmisle mere da olakšaju građanima i preduzećima?
- Istim propisom kojim je uvedena obavezna olakšica u vidu moratorijuma za dužnike banke, ostavljena je mogućnost bankama da definišu i druge olakšice za svoje klijente u vezi sa otplatom potraživanja, koje će imati i povoljniji regulatorni tretman. Zahvaljujući odgovornoj politici NBS, koja mora da ima na umu celinu sistema, bankarski sektor je stabilan i likvidan i u dobrom stanju da odgovori svim izazovima. Očekujem da banke i u ovoj situaciji pokažu odgovornost i da shvate da bez građana, privrede, klijenata ni one ne postoje.
Da li se mogu očekivati paketi subvencionisanih kredita za preduzeća koja će tokom ovih meseci imati velike gubitke?
- Predsednik Vučić najavio je podršku privredi, i država priprema paket ekonomskih mera za pomoć privredi, namenjen pre svega privatnom sektoru. Mi smo snizili referentnu kamatnu stopu, doneli odluku o zamrzavanju obaveza, obezbedili likvidna sredstva bankama, kao mere podrške ekonomskom sistemu. I dalje ćemo preduzimati sve što je potrebno da sa stanovišta svoje nadležnosti doprinesemo minimiziranju negativnih posledica pandemije korona virusa na privredu.
Šta je vaša preporuka i da li ćemo imati dovoljno snage za podizanje privrede kada sve ovo prođe?
- Sve ono što je izgrađeno u prethodnim godinama garant je i brzog oporavka, i jake volje i usmerenosti na dalji rast. Jedna od najcenjenijih finansijskih institucija, JP Morgan, ocenjuje da Srbija ulazi u period globalne ekonomske slabosti mnogo jača nego pred svetsku ekonomsku krizu. Naše je da uradimo sve da se sa krizom izborimo sa što manje štete. Da realno sagledamo okolnosti i već planiramo kako da nadoknadimo ono što radom i pametnim merama može da se nadoknadi. Ali, očekujem i da svi poštuju posvećenost onih koji daju sve od sebe da se izborimo sa problemima, počev od Predsednika, lekara, vojske, policije, pa i NBS... Ponosna sam na sve koji Srbiju u ovoj situaciji osećaju svojom. Nema boljeg iskustva od onog stečenog tokom kriznih vremena.
RADIMO NON-STOP
Kako provodite vreme dok traje vanredno stanje?
- Moj posao, dužnost i obaveza jeste da sa svojim saradnicima, i u saradnji s drugim državnim organima, pratim i situaciju u finansijskom sektoru, i stanje na domaćem i međunarodnom tržištu, i da preduzimamo potrebne aktivnosti i mere.
Autor: Bojana Caranović
Kabinet guvernera
