04.03.2020.
Pitanja: Da li će sve biti spremno do zakonskog roka po Zakonu o sprečavanju pranja novca da bude uspostavljen registra svih koji primaju i šalju novac iz inostranstva? Koje su obaveze poslovnih banaka, a koje NBS? Kakve su praktične posledice i koristi od tog registra, ko će sve moći da ima uvid u te podatke?
Odgovor: Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma Narodna banka Srbije će od 1. juna 2020. godine voditi Jedinstveni registar korisnika novčane doznake i Jedinstveni registar sefova. U međuvremenu, na osnovu ovlašćenja iz tog zakona, Narodna banka Srbije je 10. februara 2020. godine usvojila Odluku o bližim uslovima i načinu vođenja Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake i Odluku o bližim uslovima i načinu vođenja Jedinstvenog registra sefova, kojima se bliže uređuju način vođenja ovih registara, način i rokovi dostavljanja podataka u ove registre, kao i način ostvarivanja uvida u te podatke. Navedenim odlukama je propisano da su sve banke i pružaoci platne usluge izvršavanja novčane doznake dužni da do 15. aprila 2020. godine ispune sve neophodne tehničke uslove za dostavljanje podataka u ove registre i da obaveste Narodnu banku Srbije o tome, što za njih neće biti problem, niti će iziskivati dodatne troškove, imajući u vidu da se radi o subjektima nadzora koji sa Narodnom bankom Srbije već imaju uspostavljene zaštićene kanale komunikacije za dostavljanje velikog broja podataka i izveštaja a koji ispunjavaju najviše standarde informacione bezbednosti. S tim u vezi, Narodna banka Srbije, banke i pružaoci platnih usluga će u potpunosti biti spremni za ispunjenje svih propisanih zahteva kako bi se od 1. juna 2020. godine uspostavili u celini funkcionalni i ažurni Jedinstveni registar korisnika novčane doznake i Jedinstveni registar sefova.
Cilj uspostavljanja Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake i Jedinstvenog registra sefova jeste unapređenje efikasnosti sistema za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma omogućavanjem nadležnim organima u tom sistemu (tužilaštva, sudovi, policija i Uprava za sprečavanje pranja novca) da brzo i pouzdano pristupe podacima o korisnicima sefova i licima koja vrše platne transakcije bez otvaranja platnog računa, budući da će podaci sada da se vode centralizovano i da će redovno da se dostavljaju i ažuriraju. U skladu s međunarodnim standardima FATF i Nacionalnom procenom rizika, gotovinske transakcije po pravilu nose veće rizike, a imajući u vidu primenu savremenih tehnologija i brzinu izvršavanja platnih transakcija i u međunarodnom prometu, neophodno je stvoriti baze podataka koje će omogućiti efikasan i blagovremen pristup nadležnih organa u zakonom propisanim slučajevima.
Obavezu redovnog dostavljanja podataka u Jedinstveni registar korisnika novčane doznake imaju svi pružaoci platne usluge izvršavanja novčane doznake, tj. banke i platne institucije koje pružaju ovu platnu uslugu, kao i JP Pošta Srbije. Napominjemo da će u ovom registru da se vode samo podaci o korisnicima platne usluge izvršavanja novčane doznake, koja predstavlja platnu uslugu kod koje se sredstva primaocu isplaćuju u gotovom novcu (kešu), a ne preko platnog računa, što je u ovom trenutku usluga koja se u najvećoj meri kod prekograničnih transakcija pruža preko globalnih servisa za prenos novca kao što su Western Union, Moneygram ili RIA. Dakle, podaci u ovom registru odnosiće se na korisnike ove platne usluge, bez obzira na to da li primaju ili šalju novčana sredstva, a ne i na građane koji preko platnih računa u bankama primaju novčana sredstva iz inostranstva po osnovu penzija i zarada, socijalne pomoći i sl.
Radi pojašnjenja razlike između novčanih doznaka o čijim će se korisnicima voditi podaci u budućem registru i novčanih doznaka koje se evidentiraju u skladu s platnobilansnom metodologijom, ukazujemo na to da je u 2019. godini ukupan priliv po osnovu novčanih doznaka iz inostranstva iznosio 3,516 mlrd evra, odnosno oko 8% BDP-a, dok je udeo u navedenom iznosu onih novčanih doznaka iz inostranstva čiji će korisnici biti predmet evidentiranja u budućem registru iznosio oko 482 miliona evra (novčane doznake preko platnih institucija, banaka i javnog poštanskog operatora koji vrše prenos novca putem globalnih servisa gde se isplaćuje gotov novac). Napominjemo da će se u registrima voditi podaci o korisnicima novčanih doznaka, a ne i o konkretnim novčanim transakcijama i iznosima tih transakcija.
Podaci iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake neće biti javno dostupni, već će se na njih primenjivati odredbe Zakona o platnim uslugama koje se odnose na poslovnu tajnu, kao i odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. S tim u vezi, pristup podacima koji se vode u Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake moći će da ostvare isključivo organi i lica koji na osnovu Zakona o platnim uslugama imaju pravo pristupa podacima koji se, u skladu s tim zakonom, smatraju poslovnom tajnom i isključivo za svrhe koje su predviđene tim zakonom (npr. organ koji vrši nadzor nad pružaocem platnih usluga – u svrhu vršenja nadzora, nadležni sud, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, organ nadležan za borbu protiv organizovanog kriminala i organ nadležan za sprečavanje pranja novca – u skladu s propisima).
Kabinet guvernera
