27.09.2019.
Pitanje: Na šta se sve odnosi poglavlje 9? Šta njegovo otvaranje donosi Srbiji?
Odgovor: Posvećenost pristupanju EU Narodna banka Srbije pokazuje od samog početka tog procesa. Mi smo rukovodeća institucija za poglavlja 9 i 17, drugonadležni smo za poglavlje posvećeno slobodnom kretanju kapitala, i učestvujemo u radu još osam pregovaračkih grupa. To je najveći broj poglavlja u kojima učestvuje jedna centralna banka, i Narodnu banku Srbije stavlja na prvo mesto u domenu integracija u evropske ekonomske tokove. Od juna ove godine sva poglavlja za koje je Narodna banka Srbije rukovodeća institucija u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji smo otvorili.
Otvaranje svakog poglavlja u procesu pridruživanja zemlje Evropskoj uniji, pa i Poglavlja 9 zapravo potvrđuje napore nadležnih institucija koji su usmereni ka unapređenju relevantnih oblasti, odnosno ka stvaranju ambijenta koji ne samo da ne ograničava, već u pravom smislu podržava stabilan i održiv razvoj jedne zemlje.
Samo Poglavlje 9 jedno je od najobuhvatnijih i najvažnijih u okviru tzv. ekonomskih poglavlja. Koliko je kompleksno govori činjenica da se odnosi na banke, finansijske konglomerate, osiguranje i strukovne penzije, infrastrukturu finansijskog tržišta, tržište hartija od vrednosti i investicione usluge. Dakle, obuhvata ogroman spektar važnih segmenata koji bitno utiču i na rast i razvoj naše ekonomije i na naše približavanje najrazvijenijim zemljama. U svakoj od ovih oblasti zemljama kandidatima se postavljaju zahtevi u kontekstu usklađivanja sa važećim regulatornim okvirom u EU.
Konkretno, otvaranje Poglavlja 9, za građane i privredu Republike Srbije znači da su zadovoljeni visoki kriterijumi koje EU postavlja u oblastima vezanim za finansijske usluge. I na taj način se, još jednom, potvrđuje stabilnost bankarskog sektora i društava za osiguranje, kao i bezbednost štednih uloga u bankama. Usaglašeni pravni okvir RS sa propisima EU u oblasti finansijskih usluga doprinosi rastu poverenja korisnika finansijskih usluga i investitora, raznovrsnijoj ponudi finansijskih instrumenata, povećanju likvidnosti tržišta kapitala, što je od značaja za razvoj domaćih privrednih tokova i zemlje u celini.
Korisnici finansijskih usluga imaju bolju i raznovrsniju ponudu usluga, a konkurencija znači i jeftinije usluge. Imaju i veći nivo zaštite, s obzirom da se daleko veća pažnja posvećuje i unapređenju njihove informisanosti.
Takođe, otvaranje poglavlja 9 odražava, ne samo formalno usklađivanje domaćeg pravnog okvira sa standardima EU, već i unapređeni proces nadzora nad finansijskim institucijama.
Mi smo u prethodnom periodu izradili čitav set reformskih zakona kojima smo unapredili pravnu sigurnost učesnika prilikom obavljanja transakcija na finansijskom tržištu, što je jedan od uslova za razvoj tržišne ekonomije. Ključno je da su usluge sada kvalitetnije, raznovrsnije i dostupnije građanima. U domenu pružanja platnih usluga banke su dobile konkurenciju, jer na našem tržištu danas posluje i 13 platnih institucija i dve institucije elektronskog novca s hiljadama svojih zastupnika. Prelazak iz jedne u drugu banku je znatno pojednostavljen – dovoljno je da se korisnik obrati novoj banci koja obavlja kompletan postupak prenosa računa. Standardizovali smo nazive ključnih platnih usluga uvođenjem obavezne jedinstvene terminologije, tako da građani mogu lako da uporede različite ponude banaka i izaberu najpovoljniju. Uvođenje elektronskog novca i veća konkurencija, uz druge nove propise i infrastrukturu Narodne banke Srbije, podstakli su i banke da svoje ponude dopunjuju ubrzano sa još inovativnijim servisima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, biometrijskim načinima identifikacije i drugim najsavremenijim tehnologijama. Dakle, unapređenja koja donosimo su brojna.
Pitanje: Koja ključna pitanja otvara poglavlje 9 u okviru pregovora sa EU?
Odgovor: Kao što radimo i u drugim oblastima, i u okviru Poglavlja 9 smo proaktivnim i odgovornim pristupom radili na usklađivanju sa kompleksnim propisima EU u ovoj oblasti. Zbog toga je Evropska komisija još 2015. godine ocenila da smo spremni za otvaranje ovog poglavlja.
Iz tog razloga, u okviru Poglavlja 9 kojim NBS rukovodi, od strane evropskih zvaničnika nisu zatraženi prelazni periodi, trajna izuzeća, specifična prilagođavanja, niti su identifikovana otvorena pitanja koja bi se pojavila tokom pregovora. To znači da ispunjavanje uslova postavljenih ovim poglavljem nema negativnih uticaja na bilo koji privredni, ekonomski ili socijalni aspekt od značaja za Republiku Srbiju.
Drugim rečima, prilagođavanjem domaćih propisa najnovijim standardima u oblasti bankarstva i platnih usluga ključni posao smo već uradili, što je prepoznato i od strane „najstrožih ocenjivača u briselskoj administraciji“. Uz stečenu reputaciju pouzdanog partnera, koji ne samo što ispunjava obaveze, već deluje proaktivno i ide u susret promenama radi dobrobiti svojih građana, nismo identifikovali ni sporna ni otvorena pitanja koja bi predstavljala izazov u zatvaranju ovog poglavlja.
Podjednako važna je i činjenica da izmene domaćih propisa i sveobuhvatne regulatorne reforme koje smo do sada sproveli, nisu imale za cilj prosto usklađivanje pravnog okvira sa propisima EU. S posebnom pažnjom radimo kako bi se primenila rešenja kojima se obezbeđuje održavanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, uz istovremeno uvažavanje specifičnosti domaćeg tržišta i unapređenje zaštite korisnika finansijskih usluga, što je u našem fokusu uvek, ne samo u kontekstu pridruživanja EU.
Pitanje: Šta je do sada urađeno na usklađivanju sektora finansijskih usluga sa evropskim propisima?
Odgovor: Od početka procesa pristupanja RS EU urađeno je mnogo i možemo reći da je oblast finansijskih usluga jedna od najusklađenijih oblasti. Doneti su brojni reformski zakoni i regulatorna rešenja kojima je unapređen poslovni ambijent, a najvažnije je što je dodatno ojačana zaštita korisnika finansijskih usluga u svim segmentima.
Već Zakonom o osiguranju iz 2014. godine skoro u potpunosti je usaglašen srpski pravni okvir u oblasti osiguranja sa Direktivama koje su u datom trenutku regulisale usluge osiguranja poznate kao režim Solventnost I, kao i sa Direktivom o posredovanju u osiguranju. Iako nam predstoje dalja usaglašavanja sa zahtevima Direktive Solventnost II, neki važni elementi tog režima već sada su integrisani u postojeći regulatorni okvir delatnosti osiguranja u Republici Srbiji. i kao takvi obezbeđuju uspostavljanje efikasnijeg sistema upravljanja i nadzora u oblasti osiguranja kroz unapređenje upravljanja rizicima, sistema internih kontrola, aktuarske funkcije i interne revizije, kao i uvođenje sopstvene procene rizika. Odredbe i zahtevi smernica EIOPA-e ((Evropski organ za osiguranje i profesionalno penzijsko osiguranje) o nadzornom procesu, sistemu upravljanja i proceduri rukovanja prigovorima, kao i implementacija tehničkih standarda takođe su uzeti u obzir prilikom izrade novih podzakonskih akata u delatnosti osiguranja koji su doneti tokom 2015. godine. Kroz sve te aktivnosti unapredili smo nadzorni proces i napravili regulatorni iskorak u sprovođenju nadzora baziranog na rizičnosti poslovanja, odnosno pravovremenog sagledavanja potencijalnih rizika po stabilnost poslovanja kako pojedinačnih društva tako i sektora osiguranja u celini.
Nama je posebno važna zaštita korisnika usluge osiguranja, i ona je detaljno uređena u Zakonu o osiguranju. Jedna od najbitnijih novina koje smo uveli odnosi se na obavezu predugovornog informisanja ugovarača osiguranja, čijom se primenom omogućava da građani donesu adekvatnu odluku pri kupovini proizvoda osiguranja. Uređeno je i da je prodavac osiguranja dužan da informiše osiguranika o načinu, rokovima, važećim uslovima osiguranja i drugim bitnim pitanjima vezanim za ostvarivanje njihovih prava po osnovu zaključenog ugovora o osiguranju. Odlukom o načinu zaštite prava i interesa korisnika usluga osiguranja detaljno je uređen postupak koji se po prigovoru nezadovoljnog korisnika vodi kod pružaoca usluge osiguranja ili posrednika/zastupnika u osiguranju, kao i kod Narodne banke Srbije. Na taj način se Narodna banka Srbije i najdirektnije uključila u zaštitu građana i privrednih subjekata koji koriste usluge osiguranja.
U cilju pripreme učesnika na tržištu osiguranja za implementaciju Direktive o distribuciji osiguranju, mi smo u aprilu 2018. godine objavili i Smernice o minimalnim standardima ponašanja i dobroj praksi učesnika na tržištu osiguranja.
Izmenama Zakona o bankama iz 2015. godine obezbeđen je novi mehanizam zaštite novčanih sredstava i druge imovine klijenata banaka, kao i budžetskih i drugih javnih sredstava, dok je uvođenjem novih Bazel 3 standarda 2016. godine u fokus reformi finansijskog sistema stavljeno očuvanje njegove stabilnosti, kao i zaštita interesa deponenata i korisnika finansijskih usluga banaka. To se postiže kroz jačanje kvaliteta i nivoa kapitala banaka i kroz unapređenje sistema upravljanja rizicima u bankama.
Veliki značaj imalo je i donošenje Zakona o platnim uslugama, koji je takođe primer naprednog nivoa usklađenosti domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa propisima EU, uz brojne novine koje je doneo našim građanima i privredi. Pojačanom konkurencijom u domenu pružanja platnih usluga, na način da danas na tržištu funkcioniše 13 platnih institucija i dve institucije elektronskog novca sa hiljadama novih zastupnika, ključno smo uticali da se poveća kvalitet i dostupnost platnih usluga koje se nude našim građanima. Novim propisima unapredili smo stepen zaštite prava i interesa korisnika platnih usluga u predugovornoj fazi, kao i tokom trajanja ugovora u svakoj fazi izvršenja platne transakcije, bez obzira na vrstu instrumenta. Po prvi put se korisnicima garantuje i pravo na osnovni platni račun uz koji mogu da koriste i elektronsko bankarstvo i platne kartice, a prelazak korisnika iz jedne banke u drugu je značajno pojednostavljen. Dovoljno je da se korisnik obrati novoj banci koja u njegovo ime obavlja kompletan postupak prenosa računa.
Najzad, kao što je finansijski sistem krvotok svake privrede, tako infrastruktura finansijskog tržišta predstavlja srž njegove efikasnosti. I u ovoj u ovoj oblasti napravili smo značajan iskorak donošenjem Zakona o finansijskom obezbeđenju. Njime se uvodi veća sigurnost učesnika i povećava efikasnost prilikom obavljanja transakcija na finansijskom tržištu. To dalje jača poverenje potencijalnih investitora, povećava sigurnost investicija i likvidnosti finansijskog tržišta, a samim tim i privrede RS.
Pitanje: Šta nas očekuje u ovim pregovorima, šta konkretno Srbija treba da ispuni? NBS je posle otvaranja poglavlja saopštila da u toj oblasti više nema praktično ništa sporno. Ima li ičega što Srbija još treba da uradi da bi se u sektoru finansijskih usluga uskladila sa pravnim tekovinama EU?
Odgovor: Republika Srbija već ima uspostavljen pravni okvir koji ne zaostaje za propisima EU u ovoj oblasti. Međutim, imajući u vidu da se Poglavlje 9 odnosi na regulisanje oblasti koja se u evropskim okvirima brzo menja, posebno u doba globalizacije i izmenjenih okolnosti, po tom osnovu se mogu očekivati prilagođavanja domaćeg regulatornog okvira u daljem toku procesa pristupanja Republike Srbije EU.
Zemlje kandidati za ove aktivnosti dobijaju i podršku EU, kroz razne projekte koji su finansirani iz EU fondova. To je i svojevrsna prilika da se evropski predstavnici na konkretnim primerima upoznaju sa našim kapacitetima. U tom smislu raduje nas činjenica da upravo eksperti EU u oblasti finansijskih usluga, a koji su bili angažovani u okviru navedenih projekata, pred Evropskom komisijom uvek ističu visok nivo administrativnih kapaciteta RS. Sa posebnim ponosom ističemo ocenu o „impresivnom znanju aktuara NBS“.
Kada je u pitanju oblast sektora osiguranja očekuju nas značajne aktivnosti u vezi sa implementacijom Direktive Solventnost 2 (Direktiva 2009/138/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 25. novembra 2009. godine o započinjanju i obavljanju poslova osiguranja i reosiguranja) , pri čemu uvek ističemo kompleksnost navedenog regulatornog okvira i opredeljenost Narodne banke Srbije da u implementaciji pojedinih rešenja obezbedi stabilniji, sigurniji i efikasniji finansijski sistem, uvažavajući specifičnosti domaćeg tržišta i zaštitu interesa korisnika finansijskih usluga. U tom smislu doneta je Strategija za implementaciju Solventnosti II u Republici Srbije, a njene izmene i dopune su izvršene u martu 2018. godine i skladu sa istim sprovedene su dve kvantitativne studije uticaja koje imaju za cilj efikasniju tranziciju domaćih društava na novi regulatorni režim.
Takođe, u toku je rad na izradi novog Nacrta zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, u čiju svrhu je Ministarstvo finansija formiralo radnu grupu. Cilj je dalje usklađivanje sa Direktivom o motornim vozilima (Direktiva 2009/103/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 16. septembra 2009. godine o osiguranju od građanskopravne odgovornosti u vezi sa upotrebom motornih vozila i o izvršavanju obaveze osiguranja od te odgovornosti) . Dodatno, Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (trećom revizijom) predviđeno je donošenje novog Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju najkasnije do kraja 2020. godine. Očekuje se donošenje novih propisa u oblasti osiguranja radi usklađivanja sa novom pravnom tekovinom EU u oblasti distribucije osiguranja (Direktiva 2016/97/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 20. januara 2016. godine o distribuciji osiguranja). U planu su izmene i dopune računovodstvenih akata u oblasti osiguranja radi potpunog usklađivanja sa odredbama Direktive o računovodstvu u osiguranju (Direktiva 91/674/EEZ Saveta od 19. decembra 1991. godine o finansijskim izveštajima i konsolidovanim finansijskim izveštajima društava za osiguranje).
Najvažnije je da, s obzirom na trenutni stepen usklađenosti zakonodavnog okvira, institucionalnih i administrativnih kapaciteta, posebno NBS, u ovoj pregovaračkoj oblasti ne postoje otvorena pitanja koja bi predstavljala izazov u ispunjavanju merila za zatvaranje poglavlja.
Pitanje: Jedan od problema su i alternativni izvori finansiranja. Urađen je Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima, šta je sa institucionalizovanjem ostalih nebankarskih izvora finansiranja? Kada se to može očekivati, da li je nešto u pripremi i za koje alternativne izvore finansiranja?
Odgovor: Kada su u pitanju investicioni fondovi, Ministarstvo finansija i Komisija za hartije od vrednosti intenzivno rade na pripremi novog Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Zakona o alternativnim investicionim fondovima kojim će grupa fondova biti izdvojena iz Zakona o investicionim fondovima. Navedeni zakoni u velikoj meri biće usklađeni sa pravnim tekovinama EU koje se odnose na društva za upravljanje investicionim fondovima i institucije kolektivnog investiranja. Viši stepen sigurnosti, zajedno sa uvođenjem novih formi i struktura organizovanja ovih fondova, doprineće većoj atraktivnosti domaćeg tržišta kapitala za domaće i strane investitore, kao i njegovom razvoju.
Donošenjem ovog zakona proširiće se opseg fondova u koje profesionalni investitori mogu da ulažu, dok će malim ulagačima biti dostupni alternativni investicioni fondovi sa javnom ponudom.
Jedan od osnovnih ciljeva novih zakona biće i podsticaj uređenih nebankarskih izvora finansiranja za mikro, malih i srednjih privrednih subjekata. U tom smislu, u Srbiji će po prvi put biti regulisani fondovi preduzetničkog kapitala („venture capital funds“) i fondovi privatnog kapitala („private equity funds“), kao posebna vrsta fondova sa privatnom ponudom. Ovi fondovi će naročito biti od značaja za investicije u start-up kompanije, posebno u IT sektoru i oblasti inovacionih tehnologija, zahvaljujući kojima Srbija beleži snažan rast učešća na svetskom tržištu usluga u poslednjih nekoliko godina. Domaći kapital će tako moći da podstakne razvoj ovih kompanija i inovacija.
Pored dve navedene vrste fondova, novim zakonom i podzakonskim aktima biće uređene i ostale vrste fondova, kao što su fondovi sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti, fondovi fondova i hedž fondovi, specijalizovane vrste fondova, kao i evropski fond preduzetničkog kapitala i evropski fond socijalnog preduzetništva. Poslednja dva su predmet posebnih pravnih akata EU koji će biti implementirani u Zakon o alternativnim investicionim fondovima.
Pitanje: Šta poglavlje 9 konkretno znači za sektor osiguranja? Koje sve novine osiguravači, ali i klijenti, mogu očekivati (veću konkurenciju, nove proizvode, bolja zaštita klijenata...) (Detaljnije opisati)?
Odgovor: Poglavlje 9 će nam doneti značajne novine u oblasti osiguranja, naročito nakon usklađivanja sa Direktivom Solventnost II, čiji je osnovni cilj obezbeđivanje višeg nivoa zaštite korisnika osiguranja i veća stabilnost tržišta osiguranja. Implementacija regulatornog okvira zasnovanog na rizicima (pre svega njihovoj kvantifikaciji, što podrazumeva utvrđivanje potrebnog odnosno minimalnog iznosa kapitala) predstavlja značajno unapređenje u odnosu na postojeći regulatorni okvir u Republici Srbiji (Solventnost I) i sa sobom donosi značajne izazove, ali i brojne koristi kako za sektor osiguranja, tako i za korisnike osiguranja. Kapital sektora osiguranja biće bolje usklađen sa rizicima kojima su društva izložena u svom poslovanju, poslovni modeli biće više prilagođeni poslovnom okruženju u kome dominiraju niske kamatne stope, dodatno će se unaprediti sistemi upravljanja društvima, kao i njihovi kapaciteti za upravljanje rizicima. Imajući u vidu da najveći deo društava za osiguranje i reosiguranje u Republici Srbiji posluje u okviru grupa iz Evropske unije, očekivano je da se deo ovog pozitivnog razvoja prenese i na naše tržište osiguranja kao dobra poslovna praksa.
Takođe, usklađivanje sa Direktivom o distribuciji osiguranja omogućiće podsticanje tržišne konkurencije. Naime, uvođenjem novih kategorija distributera osiguranja omogućiće se veća dostupnost usluge osiguranja građanima Republike Srbije. S druge strane, sistematsko uređenje nadzora i upravljanja proizvodima osiguranja, omogućiće veći stepen informisanosti društava za osiguranje o stvarnim potrebama korisnika usluga osiguranja, što će olakšati kreiranje novih proizvoda osiguranja u skladu sa njihovim potrebama. Ne manje važno, dodatno će se poboljšati zaštita prava i interesa korisnika usluge osiguranja.
Usklađivanje sa Direktivom o motornim vozilima doprineće dodatnoj zaštiti oštećenih lica u saobraćajnim nezgodama. Takođe, biće omogućeno lakše zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, kao i rešavanje odštetnih zahteva kada se štetni događaj dogodi izvan države koja je prebivalište oštećenog.
Pitanje: Šta će se promeniti na polju investicionih i penzionih fondova, da li se na tom polju može očekivati veća aktivnost?
Odgovor: Pravni okvir RS koji uređuje oblast dopunskih penzija čine Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima i podzakonska akta koja su doneta od strane Narodne banke Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Važeće zakonsko rešenje u velikoj meri je usklađeno sa zahtevima Direktive (EU) 2016/2341 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. decembra 2016. godine o delatnostima i nadzoru institucija za strukovne penzije - IORP II, pri čemu će potpuno transponovanje zahteva, dodatno urediti i unaprediti sistem dopunskih penzija. U tom smislu, investiranje dobrovoljnih penzijskih fondova i oblast informisanja članova dobrovoljnih penzijskih fondova će biti detaljnije uređena, što će biti dodatni podsticaj za razvoj ovih fondova kod nas. IORP II direktiva propisuje primenu strogih nadzornih standarda, što penzionerima obezbeđuje visok stepen sigurnosti, kao i efikasno upravljanje penzijskim programima koje finansira poslodavac.
Pitanje: Kada se očekuje zatvaranje Poglavlja 9?
Odgovor: Otvaranje Poglavlja 9 je možda i pravi primer da očekivanja, koliko god bila objektivna, ne moraju nužno da budu u korelaciji sa odlukom o otvaranju ili zatvaranju nekog poglavlja. Mi smo Pregovaračku poziciju za poglavlje 9. poslali Briselu još u novembru 2017. godine (od tada se razmatrala u Savetu EU), i već tada smo bili spremni za njegovo otvaranje jer smo upravo od Brisela imali potvrdu da smo sve ispunili.
Imajući u vidu sve što je urađeno do sada, verujemo da ćemo u kratkom roku postići unutrašnju, ali i po merilima EU, spremnost za napredni nivo usklađenosti sa standardima EU, naravno uvek sa fokusom na zaštiti korisnika finansijskih usluga i očuvanju i jačanju finansijskog sistema u RS. Mi ćemo u kratkom roku biti spremni, a kada će poglavlje biti zatvoreno, ne zavisi samo od nas.
Opet, činjenica je da je oblast finansijskih usluga jedna od najusklađenijih oblasti u pregovaračkom procesu, a otvaranje poglavlja jeste još jedna konkretna potvrda ostvarenih rezultata. Ono je i svojevrsna potvrda sprovedenih reformi i obezbeđenja stabilnijeg, sigurnijeg i efikasnijeg finansijskog sistema, po meri naših građana i privrede, a to nam je najvažnije.
I ovom prilikom ističemo činjenicu da i na putu potpune harmonizacije domaćih propisa sa propisima u EU, ostajemo dosledni strateškom opredeljenju da se razvijamo u skladu s najboljim međunarodnim standardima, uz uvažavanje specifičnosti domaćeg tržišta. Rokovi jesu važni i mi smo poznati i prepoznati kao institucija koja sve sprovodi u roku ili pre definisanog roka, ali uvek vodeći računa o kvalitetu usluga i sigurnosti naših građana i privrede iznad svega.
Kabinet guvernera
