11.01.2019.

Srpski telegraf – Dozvoljeni minus kao kreditno opterećenje

Pitanja: Da li je tačno da odnedavno sve banke dozvoljeni minus moraju voditi kao kreditno opterećenje (prema našim saznanjima, ovu vrstu zaduženja neke banke su vodile kao kreditno opterećenje, a neke nisu)? Šta je još izmenjeno kada je u pitanju zaduženje građana (pored skraćenog roka za otplatu gotovinskih kredita i visine opterećenja plate)?

Odgovor: Narodna banka Srbije ukazuje na to da se, i nakon usvajanja seta podzakonskih akata čiji je cilj podsticanje prakse održivog kreditiranja stanovništva, stepen kreditne zaduženosti dužnika - fizičkog lica utvrđuje kao odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda tog dužnika, pri čemu je izmenama propisa dodatno precizirano da se u te obaveze uključuju i krediti po tekućim računima (minusi po tekućim računima), kao i da se pod obavezama po kreditima podrazumevaju i obaveze po kreditnim karticama – radi ujednačavanja tretmana minusa i kreditnih kartica za potrebe računanja stvarnog kreditnog opterećenja dužnika na mesečnom nivou. Banke imaju obavezu da, u skladu sa svojim unutrašnjim aktima, obračunaju iznos koji se može smatrati mesečnom obavezom dužnika - fizičkog lica po osnovu odobrenog minusa po tekućem računu na osnovu svih podataka kojima raspolažu (iznos odobrenog prekoračenja, iznos odobrenog prekoračenja u korišćenju, kamata za korišćenje dozvoljenog minusa po tekućem računu, period na koji je zaključen ugovor o dozvoljenom prekoračenju itd.) i podataka o odobrenom prekoračenju iz izveštaja iz Kreditnog biroa, i da na osnovu tih podataka utvrde mesečnu obavezu dužnika - fizičkog lica po ovom osnovu (npr. 5% od ukupnog odobrenog prekoračenja po tekućem računu).

Ističemo da novim propisima nije skraćen niti ograničen rok za otplatu gotovinskih kredita, niti je određena maksimalna visina opterećenja plate, budući da ni nakon početka njihove primene ne postoje prepreke da banke odobravaju kredite s dužim rokovima otplate (preko osam godina), kao i kredite dužnicima s višim stepenom kreditne zaduženosti (preko 60%) ako nakon toga održavaju odgovarajući nivo kapitala, tj. ako u svakom trenutku imaju dovoljno sopstvenih sredstava za ispunjenje svih regulatornih zahteva. Kratak pregled najvažnijih novina koje usvojeni paket propisa sadrži, a tiču se kreditiranja fizičkih lica (pod kojima se ne podrazumevaju poljoprivrednik i preduzetnik) date su u zvaničnom saopštenju koje je dostupno na internet prezentaciji Narodne banke Srbije.

Kabinet guvernera