03.02.2017.
Pitanje: Da li je NBS dala odobrenje Direktnoj banci za preuzimanje Findomestic banke i ako nije kada se očekuje da bude izdato odobrenje?
Odgovor: Narodna banka Srbije je, u zakonom propisanom postupku po zahtevu Direktne banke a.d. Kragujevac, s obzirom da je ocenila da su ispunjeni svi propisani uslovi, dala prethodnu saglasnost ovoj banci za sticanje direktnog vlasništva, koje će joj omogućiti 100% (više od 50%) glasačkih prava u Findomestic banci a.d. Beograd.
Pitanje: U kom periodu se očekuje da NBS izda odobrenje AIK banci za preuzimanje Alpha banke?
Odgovor: Do danas Narodnoj banci Srbije nije podnet zahtev od strane AIK banke a.d. Beograd za sticanje vlasništva u Alpha banci a.d. Beograd, odnosno za kupovinu ove banke.
Pitanje: Na kakav zaključak navode konkretno ove dve transakcije sa kojima se tržišni udeo banaka sa većinskim domaćim vlasnicima raste? Da li NBS podržava ulazak i širenje privatnih domaćih investitora u bankarski sektor imajući u vidu da su oba investitora dominantno usmerena na neke druge oblasti a ne bankarstvo?
Odgovor: Imajući u vidu da su razlozi zbog kojih je pokrenuta prodaja pojedinih banaka u našem bankarskom sektoru proistekli iz promena u strateškim opredeljenjima matičnih banaka, a usled promena u matičnim bankarskim grupama i izmene okolnosti na matičnim tržištima tih grupa, te da su ove aktivnosti u skladu sa ponašanjem istih bankarskih grupa na ostalim tržištima na kojima posluju, može se zaključiti da su motivi prodaje posledica okolnosti van delokruga našeg delovanja i da se navedene aktivnosti ne mogu dovesti u vezu sa okolnostima i poslovanjem navedenih banaka na našem bankarskom tržištu. Naprotiv, o atraktivnosti bankarskog sektora Republike Srbije svedoče nedavna greenfield ulaganja, kao što je osnivanje banke Bank of China, te značajan broj investitora, kako stranih, tako i domaćih, koji su ne samo izrazili interesovanje za ulaganje na domaćem tržištu, već i stekli vlasništvo u domaćim bankama.
Uslovi za ulazak na srpsko bankarsko tržište su jasni i transparentni, a kriterijumi za njihovu ocenu su detaljno utvrđeni Zakonom o bankama, propisima Narodne banke Srbije donetim na osnovu tog zakona, internim aktima, te procedurama Narodne banke Srbije. S tim u vezi, Narodna banka Srbije podržava ulazak reputabilnih i bonitetnih investitora u bankarski sektor Srbije, koji ispunjavaju propisane uslove, bez obzira na vrstu sticaoca i zemlju iz koje oni dolaze. O daljem strateškom usmerenju pojedinih domaćih investitora i njihovom opredeljenju za ulaganje u sektor finansijskih usluga, govori i činjenica da je AIK banka a.d. Beograd stekla kvalifikovano učešće u Gorenjskoj banci dd, Slovenija, što je takođe bilo predmet prudencijalne procene i postupka licenciranja od strane jednog od evropskih regulatora.
Pitanje: Koliko su porasli krediti stanovništvu u 2016. godini -- ukupno i koliko su porasli gotovinski i `ostali' krediti?
Odgovor: Krediti stanovništvu su tokom 2016. godine povećani za 10,1%, po isključenju efekta promene kursa. Ukupan nominalni prirast kredita stanovništvu je tokom 2016. iznosio 81,5 mlrd dinara i krajem godine krediti su bili na nivou od 830,6 mlrd dinara. U strukturi kredita stanovništva najveći nominalni rast beleže gotovinski krediti (56,1 mlrd dinara na 279,4 mlrd dinara), potom slede stambeni (13,3 mlrd dinara na 359,8 mlrd dinara), dok su ostali krediti povećani za 12,1 mlrd dinara. Prema očekivanjima koje su iznele banke u okviru ankete o kreditnoj aktivnosti koju Narodna banka Srbije redovno sprovodi, banke, polazeći od povoljnih kretanja na tržištu rada, za naredni period očekuju rast tražnje za stambenim kreditima.
Pitanje: Koliki je iznos docnje po ovim kreditima? 6. Da li NBS uočava bilo kakav rizik s obzirom da rast kredita višestruko nadmašuje rast privredne aktivnost, zarada I zaposlenosti? Ako ne - šta upućuje na eventualnu relaksiranost NBS po pitanju takvog rasta kredita u sektoru stanovništva.
Odgovor: Rast privredne aktivnosti, praćen rastom zaposlenosti i zarada, uz nisku inflaciju i efekte mera monetarne politike, upravo su bili faktori koji su doprineli rastu kreditne aktivnosti stanovništva. Prema preliminarnoj proceni, rast BDP-a u 2016. godini je iznosio 2,7%, i bio je praćen oporavkom na tržištu rada. Realne neto zarade su u decembru 2016. ostvarile međugodišnji rast od 2,2%, dok je stopa nezaposlenosti tokom prethodne godine konstantno opadala i na kraju trećeg tromesečja 2016. iznosila 13,8%. Istovremeno, stopa zaposlenosti je povećana na 46,8%, što je njen najviši nivo u poslednje tri godine.
Rast kreditne aktivnosti tokom 2016. godine dominantno je opredeljen rastom kredita stanovništvu, koji su tokom 2016, isključujući efekat promene kursa, povećani za 10,1%. Tom rastu doprinelo je odobravanje gotovinskih kredita, uključujući i kredite za refinansiranje, kao posledica značajno nižih kamatnih stopa i pozitivnih očekivanja u pogledu rasta ekonomske aktivnosti. Zaduživanje građana po nižim kamatnim stopama i niži troškovi otplate postojećih kredita doprinose rastu njihovog raspoloživog dohotka i predstavljaju povećanje izvora privatne potrošnje i njenog doprinosa daljem rastu BDP-a. Pored toga, niže kamatne stope na stambene kredite i povoljna situacija na tržištu nekretnina utiču i na rast odobravanja stambenih kredita. Imajući u vidu da je učešće dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima stanovništvu tokom 2016. godine iznosilo oko 75%, ovakav rast kredita u sektoru stanovništva doprinosi daljem procesu dinarizacije finansijskog sistema Srbije. Na osnovu navedenog, može se zaključiti da ne postoji rizik od prekomernog rasta kreditne aktivnosti i prezaduženosti stanovništva. Tome u prilog govori i činjenica da je stepen zaduženosti stanovništva u Srbiji ispod regionalnog proseka, posmatrano kako po stanovniku, tako i po učešću ovih kredita u bruto domaćem proizvodu. Dodatno, Narodna banka Srbije prati, analizira i ocenjuje kretanja na kreditnom tržištu, a kao i druge centralne banke, tako i Narodna banka Srbije pažljivo sagledava njihov uticaj na inflaciju i na finansijsku stabilnost, kako bi, ukoliko se za time ukaže potreba, pravovremeno reagovala. Ono što je podjednako važno, a što uvek komuniciramo, jeste da svi treba da koriste kredite uvažavajući svoje potrebe i realne mogućnosti njihovog urednog vraćanja.
Navedena pozitivna kretanja i tendencije uticale su da za prvih 11 meseci 2016. učešće bruto problematičnih kredita sektora stanovništva smanji sa 11,7% na 10,2%, a kod segmenta gotovinskih kredita taj pad je bio još i izraženiji i iznosio je 2,1 p.p. tako da se 7,9% gotovinskih kredita može smatrati problematičnim.
Pitanje: Imajući u vidu pisanje medija da NBS priprema regulativu kojom bi omogućila prodaju NPL-ova iz portfolija stanovništva, o čemu se zapravo radi i na koji način će NBS štititi fizička lica dužnike? Da li je u pripremi i zakon o ličnom bankrotu imajući u vidu da i Evropska Komisija u izveštaju iz novembra upućuje na potrebu da se lošim dužnicima fizičkim licima pruži nova šansa za `povratak u život'? Kada se očekuje da nova regulativa stigne pred poslanike na usvajanje?
Odgovor: Radi potpunog razjašnjavanja pitanja u vezi sa ustupanjem potraživanja od fizičkih lica, ističemo da je u postojećem regulatornom okviru dozvoljena prodaja potraživanja od fizičkih lica samo drugim bankama, da banke ne mogu da prodaju potraživanja od fizičkih lica bilo kakvim fondovima i firmama, čije osnivanje i poslovanje nije pod nadzorom i koji ne potpadaju pod odredbe Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i da nije planirano omogućavanje ovakve vrste prodaje potraživanja entitetima koji ne posluju u skladu sa relevantnim regulatornim okvirom. Kao i do sada, NBS će sva pitanja iz svoje nadležnosti pažljivo razmatrati sa ciljem očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, a posebno i sa dužnom pažnjom, sa ciljem očuvanja dostignutog stepena zaštite odnosno zakonom garantovanih prava korisnika finansijskih usluga, te građani ne treba da strahuju da bi na bilo koji način bila umanjena njihova zakonom zagarantovana prava u vezi sa postojećim nivoom zaštite korisnika finansijskih usluga.
U vezi sa pitanjem koje se odnosi na Zakon o ličnom bankrotu, obaveštavamo Vas da je Strategijom za rešavanje problematičnih kredita, koju je Vlada usvojila u avgustu 2015. godine, predviđena procena potrebe, izvodljivosti i izbora trenutka uvođenja ličnog stečaja, u kontekstu unapređenja okvira za vansudsko rešavanje dugova i hipoteke. Aktivnosti u vezi sa ovim delom Strategije za rešavanje problematičnih kredita predviđene su Akcionim planom Vlade RS. Imajući navedeno u vidu, ističemo da NBS nije primarno nadležna institucija za pitanje uspostavljanja regulatornog okvira za lični stečaj, pri čemu posebno naglašavamo da NBS podržava oprezan pristup sagledavanju opcije uvođenja ličnog stečaja u domaći pravni okvir.
Kabinet guvernera
