Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Četvrti mandat – od 19. 3. 2025.
Treći mandat, pet godina – od 14. 2. 2019. do 14. 2. 2024.
Drugi mandat, pet godina – od 16. 12. 2013. do 16. 12. 2018.
Prvi mandat, jedna godina – od 13. 11. 2012. do 13. 11. 2013.
Ivan Nikolić je rođen 13. 6. 1975. godine u Beogradu, gde sa odličnim uspehom završava osnovnu i srednju školu. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 2001. godine, na smeru Opšta ekonomija. Na istom fakultetu, 2007. godine odbranio je magistarsku tezu pod naslovom „Analiza i projekcije realnog i eksternog sektora” pod mentorstvom prof. dr Biljane Jovanović Gavrilović i stekao titulu magistra ekonomskih nauka. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Efekti privatizacije na performanse industrijskih preduzeća u Srbiji” odbranio je 16. januara 2014. godine, takođe na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i tako stekao uslove za sticanje naučnog stepena doktor ekonomskih nauka.
Od marta 2024. zaposlen je u Institutu društvenih nauka, u zvanju višeg naučnog saradnika i upravlja Centrom za ekonomska istraživanja.
Radnu karijeru započinje 2002, kao istraživač pripravnik u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu.
U periodu mart 2004 – mart 2024. radi u Ekonomskom institutu a.d. – Centru za makroekonomska istraživanja, najpre kao istraživač saradnik, a od 8. avgusta 2014. kao direktor za naučnoistraživački razvoj, time i kao član Odbora direktora, odnosno predsednik Naučnog veća Ekonomskog instituta a.d. Beograd.
Od 2003. stalni je koautor, a od 2017. i urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi i konjunkturni barometar – MAT”, jedinstvene mesečne publikacije iz oblasti makroekonomskih istraživanja koji analizira tekuće ekonomske trendove, efekte mera makroekonomske politike i daje kratkoročne projekcije ključnih ekonomskih agregata i indikatora. MAT ima izuzetan uticaj ne samo na kreatore domaće ekonomske politike već i na najširu javnost.
Tokom 2001. završava kurs Instituta MMF-a pod nazivom „Finansijsko programiranje i politika”, te boravi na stručnom usavršavanju u SAD (U.S. Financial System – International Visitor Leadership Program, 2006) i u Kini (Seminar on Economic Recovery and Development for Developing Countries in Post-economic-crisis Era, u organizaciji Academy of Macroeconomic Research, 2011. i Seminar on Infrastructure Planning for Eurasia Countries – AMR, 2015. godine).
U toku školske 2006/2007. izvodio je nastavu na Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije na predmetu Javne finansije, a 2014. predavanja na Beogradskoj otvorenoj školi u okviru modula Ekonomska i socijalna politika.
Od školske 2022/2023. angažovan je kao predavač na kursu Osnovi ustavnog, političkog i ekonomskog uređenja Republike Srbije na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, na temu „Osnovne karakteristike ekonomskog uređenja Republike Srbije”. Kurs pripada Osnovnom programu diplomatske obuke koji pohađaju pripravnici diplomatsko-konzularne struke i državni službenici zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova.
Tokom rada u naučnoistraživačkoj delatnosti stekao je bogato iskustvo u definisanju i rukovođenju projektima. Učestvovao je u izradi preko 70 projekata, od kojih su mnogi rađeni za potrebe Vlade Republike Srbije i imaju strateški nacionalni i regionalni značaj. Neki od njih su: „Akcioni plan za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije 2021–2030” (Ministarstvo privrede), „Praćenje efekata sprovođenja namenskih transfera u socijalnoj zaštiti” (Republički sekretarijat za javne politike PERFORM, 2018), „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020” (USAID, 2010), „Strategija razvoja Republike Srpske” (EI Banjaluka, 2010), „Ekonomski položaj industrijskih grana i projekcije rasta za period 2011–2020 u Republici Srbiji” (Ministarstvo privrede i EI), „Izrada sistema ranog upozorenja na mogućnost izbijanja valutne i finansijske krize u Srbiji” (NBS, 2008), „Mogući načini restrukturiranja industrije Srbije” (UNCTAD, 2007), „Nacionalna strategija privrednog razvoja 2006–2012” (Ekonomski institut, 2006), „Nacionalna strategija Srbije za pristupanje SCG Evropskoj uniji” (Ekonomski institut, 2005), „Analitičko-informativne podloge za pregovore SCG sa EFTA” (Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, 2004), „Konkurentnost privrede Srbije” (Institut Džeferson i NBS, 2003), i tako dalje.
Od 27. 6. 2024. u IDN rukovodi projektom Svetske banke SAIGE „Projekcija industrijske proizvodnje na bazi kompozitnog indeksa industrijskog ranog upozoravanja”.
Od 18. 10. 2021, kao predstavnik Republike Srbije, učestvuje u radu Komiteta za upravljanje COST akcijom CA20112 – PlatfoRm of policy Evaluation community for improved EU policies and Better ACKnowledgement.
Ivan Nikolić je u dosadašnjoj karijeri objavio više od 70 bibliografskih jedinica, od čega četiri samostalne monografije od nacionalnog značaja. Aktivno se služi engleskim jezikom.
Spektar interesovanja mu je širok i obuhvata ključna pitanja ekonomske politike, razvoja i privrednog sistema Srbije, makroekonomsko okruženje i međunarodnu ekonomiju.
Oženjen je i otac dvoje dece.
Treći mandat – od 19. 3. 2025.
Drugi mandat, pet godina – od 22. 3. 2018. do 22. 3. 2023.
Prvi mandat, pet godina – od 13. 11. 2012. do 13. 11. 2017.
Nebojša Savić rođen je 1951. u Beogradu. Gimnaziju je završio u Beogradu. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu diplomirao je (1974), magistrirao (1976) i doktorirao (1981). Kao redovni profesor zaposlen je na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu od 2003. Na ovom fakultetu obavljao je funkciju dekana (2003–2009). Od 2007. do 2024. godine bio je pridruženi profesor mikroekonomije na Institutu za strategiju i konkurentnost Harvardske poslovne škole Univerziteta Harvard.
Obavio je specijalizacije u Nacionalnom zavodu za ekonomska istraživanja (NBER) i Harvardskoj poslovnoj školi Harvardskog univerziteta, SAD.
Ima višedecenijsko iskustvo u oblastima upravljanja ekonomskim politikama, makroekonomskim i stabilizacionim politikama, tranzicije u tržišnu privredu, strukturnog prilagođavanja, prestrukturiranja preduzeća i izgradnje institucija tržišne privrede.
Prof. Savić je bio član Upravnog odbora Alfa banke Srbija (2006–2012), član i predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke (2003–2005) i član i predsednik Nadzornog odbora Komercijalne banke (1998–2003).
Bio je direktor ekonomskih istraživanja u Ekonomskom institutu u Beogradu i glavni urednik „Konjunkturnog barometra”. Kao član ekspertskog tima koji je vodio guverner dr Dragoslav Avramović, učestvovao je u monetarnoj reformi i uvođenju novog dinara (1993–1995).
Od 2008. do 2012. godine bio je član Nacionalnog saveta za konkurentnost Vlade Srbije.
Objavio je veći broj knjiga i preko pedeset radova u domaćim i stranim publikacijama. Bio je predsednik Saveza ekonomista Jugoslavije, a sada je član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije. Učestvovao je na svetskim kongresima ekonomista.
Prvi mandat – od 19. 3. 2025.
Ana Jovanović je rođena 1961. godine u Nišu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Na Pravnom fakultetu u Nišu je diplomirala (1984) i magistrirala (2001) na smeru Finansije i finansijsko pravo. Doktorirala je na Fakultetu za poslovne studije u Beogradu (2006), odbranom doktorske teze iz oblasti javnih finansija.
Profesionalna karijera obuhvata različite pozicije, pretežno u oblasti finansija, bankarstva i tržišta kapitala. Radila je u Investbanci a.d. Beograd (1985–1994) i advokaturi (1994–2001). U nastavničkim zvanjima radila je na univerzitetima Megatrend i Union Nikola Tesla, na predmetima Monetarne i javne finansije, Finansijska tržišta i Finansijski menadžment. Tokom 2013. godine radila je kao naučni saradnik za oblast ekonomije na Institutu „Jovan Cvijić” SANU. Počev od decembra 2013. godine, zaposlena je na radnom mestu direktora u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti a.d. Beograd.
Tokom profesionalne karijere položila je više stručnih ispita, pohađala i završila različite kurseve i specijalizacije, od kojih su najznačajniji: bankarski ispit (Udruženje bankarskih organizacija, 1987), pravosudni ispit (Republički sekretarijat za pravosuđe i upravu, 1988), inovacioni kurs „Bankarsko poslovanje” (Ekonomski fakultetu u Nišu, 1990), međunarodna bankarska specijalizacija u Barklejs banci u Londonu i Anglo-jugoslav banci u Londonu (1991).
U svojstvu finansijskog eksperta i višeg konsultanta bila je angažovana na međunarodnim projektima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), prevashodno na regulatornoj reformi i usaglašavanju domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije: „Podrška Ministarstvu finansija RS” (2006–2008), „Razvoj sistema besplatne pravne pomoću u RS” (Ministarstvo pravde, 2009), „Radni okvir za koordinaciju politika finansijskog sektora” (Ministarstvo finansija, 2010). Učestvovala je na projektima Ministarstva nauke.
Autor je brojnih naučnih radova iz oblasti finansija, objavljenih u referentnim inostranim i domaćim časopisima, kao i monografije iz oblasti javnih finansija.
Prvi mandat – od 19. 3. 2025.
Boško Vidaković je rođen 1976. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Diplomirani je pravnik. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Zaposlen je u Komori ovlašćenih revizora od njenog osnivanja, a poslove generalnog sekretara Komore ovlašćenih revizora obavlja od 2009. godine do danas. U okviru datih ovlašćenja rukovodi Komorom ovlašćenih revizora, predstavlja je i zastupa. Učestvuje u sprovođenju programa ispita za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i njihovoj organizaciji, kao i sprovođenju programa kontinuiranog profesionalnog usavršavanja licenciranih ovlašćenih revizora. Predstavlja Komoru ovlašćenih revizora na sednicama Nacionalne komisije za računovodstvo.
Od 2020. godine član je Odbora za javni nadzor revizije, tela koje pruža stručnu pomoć u radu Komisije za hartije od vrednosti radi sprovođenja odredaba Zakona o reviziji, posebno u oblasti nadzora nad društvima za reviziju i ovlašćenim revizorima.
Pored toga, raspolaže značajnim znanjem i iskustvom u vezi s poslovanjem u finansijskom sektoru, a obavljao je u svojoj ranijoj karijeri i poslove u nadzornim telima domaćih finansijskih institucija.
Učestvovao je u mnogobrojnim domaćim i međunarodnim projektima radi unapređenja i razvoja revizorske profesije u Republici Srbiji. Posebno je značajno učešće u programu REPARIS Centra za reformu finansijskog izveštavanja, koji je doprineo unapređenju revizorske i računovodstvene profesije u Republici Srbiji. Aktivno je učestvovao u unapređenju efektivnosti sistema za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja oružja za masovno uništenje.
Prvi mandat – od 19. 3. 2025.
Dr Nikola Gradojević je rođen 5. 6. 1970. u Novom Sadu, gde je završio Osnovnu školu „Đorđe Natošević” i Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj”. Zvanje diplomiranog inženjera i master elektrotehnike stekao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 1996. godine, magisterijum iz ekonomije na Univerzitetu u Eseksu i Centralnoevropskom univerzitetu 1998. godine, a doktorat iz finansijske ekonomije na Univerzitetu Britanska Kolumbija u Vankuveru 2003. godine.
Tokom svoje akademske karijere, koja traje više od 20 godina, radio je kao profesor u oblasti poslovnih finansija na mnogobrojnim univerzitetima širom sveta: u Kanadi (University of Guelph, 2015, danas), u Francuskoj (IESEG School of Management, od 2012), u Engleskoj (University of Essex, 2014–2019) i u Italiji (University of Bologna, gostujući profesor, od 2013), kao i u Kanadskoj centralnoj banci (2000) i Američkoj centralnoj banci (2007). Pored pomenutog, dr Gradojević je trenutno angažovan i kao viši saradnik na Centru za ekonomske analize u Riminiju, u Italiji (Rimini Center for Economic Analysis), kao savetnik na Istraživačko-razvojnom institutu za veštačku inteligenciju Srbije i pri Centru za unapređivanje odgovorne i etičke veštačke inteligencije (Centre for Advancing Responsible and Ethical Artificial Intelligence – CARE-AI) u Kanadi. Takođe, redovni je profesor u oblasti poslovnih finansija na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) i na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu.
Dr Gradojević je autor velikog broja naučnih radova iz oblasti investicionog menadžmenta, veštačke inteligencije, međunarodnih finansija, procene hartija od vrednosti, upravljanja finansijskim rizicima i primene inženjerskih metoda u finansijama i ekonomiji. Njegov prvi pronalazak je registrovan kao međunarodni patent – Sistem i metod za validaciju modela veštačke inteligencije i mašinskog učenja (sa Dejvidom Van Bruvenom i Stjuartom Mejdenom), objavljen 30. marta 2023. pod međunarodnim brojem publikacije VO/2023/044555A1. Drugi patent, „Sistem i metoda za upravljanje rizikom modela zasnovanog na fazi logici” (s Dejvidom Van Bruvenom), objavljen je 26. oktobra 2023. pod međunarodnim brojem publikacije VO/2023/201441A1. Pored aktivnog pronalazačkog rada, dr Gradojević je i pomoćni urednik za naučni časopis Canadian Journal of Administrative Sciences za oblast finansija.
ORCID broj istraživača dr Gradojevića je: 0000-0003-4001-3159.
Oženjen je i otac dvoje dece.
