Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Nebojša Savić rođen je 1951. u Beogradu. Gimnaziju je završio u Beogradu. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je diplomirao (1974), magistrirao (1976) i doktorirao (1981). Kao redovni profesor zaposlen je na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu od 2003. na predmetima Monetarna ekonomija, Mikroekonomija i Strategija konkurentnosti. Na FEFA je obavljao funkciju dekana (2003–2009). Od 2007. je pridruženi profesor mikroekonomije na Institutu za strategiju i konkurentnost Harvardske poslovne škole, Univerziteta Harvard.
Obavio je specijalizacije u Nacionalnom zavodu za ekonomska istraživanja (NBER) i Harvardskoj poslovnoj školi Harvardskog univerziteta, SAD.
Ima višedecenijsko iskustvo u oblastima upravljanja ekonomskim politikama, makroekonomskim i stabilizacionim politikama, tranzicije u tržišnu privredu, strukturnog prilagođavanja, prestrukturiranja preduzeća i izgradnje institucija tržišne privrede.
Prof. Savić je bio član Upravnog odbora Alfa banke Srbija (2006–2012), član i predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke (2003–2005) i član i predsednik Nadzornog odbora Komercijalne banke (1998–2003).
Bio je direktor ekonomskih istraživanja u Ekonomskom institutu u Beogradu i glavni urednik Konjunkturnog barometra. Kao član ekspertskog tima koji je vodio guverner dr Dragoslav Avramović, učestvovao je u monetarnoj reformi i uvođenju novog dinara (1993–1995).
Od 2008. do 2012. godine bio je član Nacionalnog saveta za konkurentnost Vlade Srbije.
Objavio je veći broj knjiga i preko pedeset radova u domaćim i stranim publikacijama. Bio je predsednik Saveza ekonomista Jugoslavije, a sada je član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije. Učestvovao je s radovima na svetskim kongresima ekonomista.
Stojan Stamenković rođen je 1934. godine u Požarevcu. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu – Odsek za matematiku – 1964. godine. Iste godine započeo je rad u nekadašnjoj saveznoj vladi kao analitičar u Odeljenju za privredna kretanja.
Od 1971. bavi se makroekonomskom analizom i makroekonomskim projekcijama.
U periodu od 1982. do 1986. bio je glavni ekonomista u Kabinetu premijera savezne vlade, a od 1983. do 1984. zamenik šefa jugoslovenske delegacije za pregovore s MMF-om. Od 1987. do 1989. godine nalazio se na mestu direktora Instituta za spoljnu trgovinu.
Godine 1989. vraća se u saveznu vladu i radi na pripremi ekonomskih reformi (programa stabilizacije). Nakon početka procesa raspada bivše Jugoslavije učestvuje u Hagu na pregovorima o preuređivanju odnosa unutar države.
Po konstituisanju Savezne Republike Jugoslavije (1992) radi u saveznoj vladi na mestu saveznog savetnika za ekonomska kretanja i politiku. S raspuštanjem te vlade (1993) isključen je iz njenih poslova, stavljen na raspolaganje i prevremeno penzionisan.
Od 1992. sarađuje sa Institutom ekonomskih nauka u Beogradu. Na predlog direktora, u okviru istraživačkog projekta makroekonomske politike, pokreće bilten „Mesečne analize i prognoze” – MAP, čije je koordinator, urednik i koautor do kraja 2003. Od januara 2004. do kraja 2010. bio je na čelu novog istraživačkog projekta i mesečnog biltena „Makroekonomske analize i trendovi” – MAT Ekonomskog instituta. Od početka 2011. koordinator je tog istraživačkog projekta i autor odeljka „Ocena privredne aktivnosti" i poglavlja „Aktuelnosti u ekonomskoj politici".
Na poziv Narodne banke Jugoslavije učestvuje na izradi projekcija platnog bilansa Jugoslavije za 2001. Iste godine angažovan je kao član tima za pripremu i vođenje pregovora s MMF-om (januar i mart 2001) o stendbaj aranžmanu. Kao član tima Narodne banke Jugoslavije učestvuje u pregovorima s MMF-om (februar i mart 2002) u vezi sa sklapanjem trogodišnjeg produženog aranžmana, kao i u svim pregovorima o reviziji tog aranžmana do njegovog okončanja 2006. godine. Takođe, u svojstvu eksperta, angažovan je i u pregovorima i revizijama stendbaj aranžmana 2009–2012.
Objavio je veći broj analiza, studija, knjiga i radova, među kojima se posebno izdvajaju: Makroekonomska analiza jugoslovenske privrede (S. Stamenković i ostali, studija, jun 2000); Makroekonomska stabilizacija – alternativni pristup (S. Stamenković i ostali, 1994), Ekonomska drama Jugoslavije (T. Popović, S. Stamenković, studija, jun 2000); Ekonomska drama Jugoslavije, (T. Popović, S. Stamenković, 1994); Neke napomene o metodima proučavanja tempa industrijske proizvodnje (S. Stamenković, statistička revija, 1/1966); Faktori inflacije u Jugoslaviji – kvantitativna analiza (studija, 1973); Finansijski položaj privrede i banaka (koordinator na izradi ove studije, 1985).
Redovni je član Naučnog društva ekonomista, a od 2012. član je i Akademije ekonomskih nauka.
Miladin Kovačević rođen je 1952. u Gacku (BiH). Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu – Odsek za matematiku, opšti smer i matematičke strukture – 1976. godine. Magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu 1978. Doktorsku disertaciju je odbranio 1984. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Radio je u Institutu za statistiku Saveznog zavoda za statistiku (SZS) u bivšoj Jugoslaviji od 1977. do 1986. Rukovodio je pripremama i sprovođenjem popisa stanovništva (1991), od 1986. do 1991, kao pomoćnik direktora SZS. U 1993. godini postavljen je za direktora Instituta za nacionalne račune, standarde, registre i statističku analizu (ranijeg Instituta za statistiku) pri SZS. Kao direktor Instituta pred kraj 1993. i na početku 1994. godine bio je angažovan na poslovima pripreme ekonomske politike i odgovarajućeg programa monetarne rekonstrukcije i ekonomske stabilizacije pri nekadašnjoj saveznoj vladi, čime je uveden na područje makroekonomskih računa.
Glavni je koautor udžbenika „Teorija uzorka i planiranje eksperimenata” za odgovarajući predmet na redovnim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je štampan i prihvaćen 1991. godine. Godine 1995. izabran je za vanrednog profesora na Ekonomskom fakultetu za predmet Teorija uzorka i planiranje eksperimenata. Godine 2001, na predlog Ekonomskog fakulteta, izabran je za naučnog savetnika Ministarstva za nauku Republike Srbije. Bio je, takođe, angažovan (1991) u Komisiji za sticanje doktorata od strane Ekonomskog fakulteta u Zagrebu.
U 1994. godini započeo je saradnju sa Ekonomskim institutom i Institutom ekonomskih nauka u Beogradu. Angažovan je na području makroekonomskih analiza i metodologije makroekonomskih analiza i istraživanja ekonomskih kretanja i ekonomskih politika (član je redakcije, analitičar i autor priloga u mesečnom časopisu „Makroekonomske analize i trendovi”– MAT Ekonomskog instituta). Već nekoliko godina osnovna preokupacija su mu strukturne reforme u javnom sektoru.
U 2003. godini postavljen je za zamenika direktora Republičkog zavoda za statistiku Srbije sa zadatkom usklađivanja i unapređenja statističkog sistema i tu funkciju obavlja i sada. Od 2001. angažovan je na saradnji s Kancelarijom i misijama Međunarodnog monetarnog fonda. U jednom mandatu (od maja 2004. godine) bio je član Saveta Narodne banke Srbije. Član je Međunarodnog statističkog instituta (ISI) i Naučnog društva ekonomista Srbije (NDE).
U neakademskoj sferi osnovna preokupacija su mu međunarodne privredne arbitraže. U oktobru 2010. godine postavljen je na funkciju predsednika Upravnog odbora Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, koju je vršio do kraja te godine.
Dobio je zahvalnicu nekadašnjeg SZS 1984. godine za samo pet godina radnog staža u ovoj stručnoj ustanovi, kao najznačajnije priznanje te ustanove za doprinos razvoju statističkog sistema u bivšoj Jugoslaviji. U 2011. godini, povodom obeležavanja 138 godina izučavanja matematike kod nas, dobio je najviše priznanje (zahvalnicu) Matematičkog fakulteta u Beogradu za doprinos njegovom razvoju.
Nikola Martinović rođen je 3. decembra 1947. godine u Feketiću, opština Mali Iđoš. Na Ekonomskom fakultetu u Subotici magistrirao je na temu „Transformacija poreskog sistema u Srbiji sa uvođenjem PDV-a”. Od 1985. do 1990. nalazio se na čelu kompanije „Solid“ u Subotici, a naredne dve godine, do 1992, bio je na funkciji pomoćnika ministra unutrašnjih poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije. Od 1992. do 2000. radio je kao pomoćnik generalnog direktora Naftne industrije Srbije za finansije, odnosno kao generalni direktor Naftagas prometa od 1996. do 2000. godine. Od 2005. godine do novembra 2014. u Naftnoj industriji Srbije a.d. obavljao je poslove specijalnog savetnika generalnog direktora.
Bio je član Upravnog odbora Naftne industrije Srbije od 2004. do 2008. godine, a na istu funkciju imenovan je i februara 2009. U skladu s donetim zakonom, Upravni odbor Naftne industrije Srbije 2012. menja naziv u Odbor direktora Naftne industrije Srbije a.d.
Ivan Nikolić je viši naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu i urednik i koautor mesečnog biltena „Makroekonomske analize i trendovi – MAT“. Njegovo polje ekspertize je makroekonomsko kretanje u Srbiji i okruženju.
Rođen je 13. juna 1975. godine u Beogradu. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je diplomirao, magistrirao i doktorirao. Dodatno je završio kurs Međunarodnog monetarnog fonda „Finansijsko programiranje i politike“ (2001) i boravio na stručnom usavršavanju u SAD (2006) i NR Kini (2011).
Svoju radnu karijeru započeo je 2002. kao istraživač pripravnik u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 2004. je zaposlen na Ekonomskom institutu u Beogradu.
U dosadašnjoj karijeri bio je angažovan na izradi brojnih domaćih i međunarodnih studija i projekata. Autor je većeg broja naučnih i stručnih radova. Rezultate svojih istraživanja je, između ostalog, objavljivao i u najrelevantnijim domaćim časopisima iz ovih oblasti. U toku školske 2006/2007. izvodio je nastavu na Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije na predmetu Javne finansije.
Posebno se izdvajaju projekti: „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020.“ (USAID, 2010); „Strategija razvoja Republike Srpske“ (EI Banjaluka, 2010); „Izrada sistema ranog upozorenja na mogućnost izbijanja valutne i finansijske krize u Srbiji“ (NBS, 2008); „Mogući načini restrukturiranja industrije Srbije” (UNCTAD, 2007); „Nacionalna strategija privrednog razvoja 2006–2012.” (Ekonomski institut, 2006); „Nacionalna strategija Srbije za pristupanje SCG Evropskoj uniji“ (Ekonomski institut, 2005); „Analitičko-informativne podloge za pregovore SCG sa EFTA“ (Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, 2004); „Konkurentnost privrede Srbije“ (Institut Džeferson i NBS, 2003).
Oženjen je i otac dvoje dece.
