Kreditni rejting

Kreditni rejting predstavlja mišljenje o kreditnom riziku u narednom periodu i  podrazumeva procenu sposobnosti i spremnosti izdavaoca da pravovremeno i u potpunosti izmiruje svoje obaveze prema kreditorima. Kreditne rejtinge dodeljuju institucije specijalizovane za procenu kreditnog rizika, poznate kao agencije za kreditni rejting.

Osnovne aktivnosti agencije za kreditni rejting su analiziranje i davanje mišljenja o kreditnoj sposobnosti kompanija („corporate rating“) i država („sovereign rating“). Pored toga postoje rejtinzi lokalnih samouprava („municipality rating“), rejtinzi projekata („project rating“), finansijske snage banaka („financial strength rating“) itd. Takođe, agencije za kreditni rejting daju kreditna mišljenja o strukturiranim finansijskim proizvodima. Tri najuticajnije agencije na finansijskom tržištu su: Standard & Poor's (S&P), Moody’s Investors Service (Moody’s) i Fitch Ratings (Fitch).

S&P, Moody’s i Fitch izdaju dve različite vrste kreditnog rejtinga države: rejting izdavaoca i rejting dužničkih hartija od vrednosti. Ova dva rejtinga su za državu najčešće jednaka sve do nivoa bankrota, kada se može desiti da država selektivno izabere za koje dužničke hartije od vrednosti će nastaviti izmirivanje obaveza („SD“ – “selective default”). Agencija za kreditni rejting S&P ocenjuje kreditni rejting države na osnovu sveobuhvatne kvalitativne i kvantitativne analize, koja uključuje sagledavanje i ocenu:

• efikasnosti institucija i političkih rizika,
• ekonomske strukture i izgleda rasta, eksterne pozicije države, 
• mogućnosti održavanja fiskalne ravnoteže, nivoa i promene javnog duga, 
• kao i efikasnosti i kredibiliteta monetarne politike. 

Sličnu metodologiju baziranu na analizi makroekonomskih i političkih faktora, kao i internog i eksternog okruženja zemlje koristi i agencija Fitch. 

Obe agencije za ocenu kreditnog rejtinga koriste početna slova abecede „A“, „B“, „C“, „D“, pri čemu se ocena „AAA“ tumači kao najbolja, a ocena „D“ kao najgora. Ocene, odnosno kategorije od „AA“ do „CCC“ mogu sadržati znak „+“ ili „–„ kako bi se pokazao njihov relativan položaj u okviru glavnih rejting kategorija. Ocene takođe sadrže izglede („outlooks“) po pitanju potencijalnog kretanja rejtinga u budućnosti. Izgledi mogu biti pozitivni („positive“), negativni („negative“), stabilni („stable“) i razvojni („developing“). Pozitivni izgledi ukazuju da bi rejting mogao biti povećan u budućnosti. Negativni izgledi ukazuju da bi rejting u budućnosti mogao dalje da opada, dok stabilni izgledi pretpostavljaju da će se rejting i u budućnosti zadržati na istom nivou. Razvojni izgledi se retko javljaju i ukazuju da će najverovatnije doći do promene rejtinga u narednih godinu do tri godine. 

Agencije za kreditni rejting imaju značajan uticaj na finansijsko tržište, jer investitori i izdavaoci pomno prate rejtinge koje one daju. Prilikom donošenja investicionih odluka investitor upoređuje rejtinge koje imaju finansijski instrumenti sa stepenom rizika koji je za njega prihvatljiv. Rejting izdavaoca ili hartije utiče na trošak zaduživanja izdavaoca. Rejting dodeljen državi ima uticaja na kreditne rejtinge drugih izdavalaca sa sedištem u toj državi. Takođe, kriterijumi investiranja često su povezani sa minimalnim kreditnim rejtingom koje neka hartija od vrednosti, odnosno njen izdavaoc moraju da imaju.