Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Rizik promene deviznog kursa se javlja kod svih privrednika koji imaju valutnu neusklađenost aktive i pasive u uslovima više ili manje fluktuirajućeg deviznog kursa. Zbog prirode posla, rizik promene deviznog kursa najviše je izražen kod privrednika koji se bave spoljnotrgovinskim poslovanjem.
Za uvoznika – koji ima obavezu plaćanja uvoza u stranoj valuti određenog dana u budućnosti – rizik promene deviznog kursa znači rizik da domaća valuta oslabi, tako da na dan izvršenja svoje devizne obaveze mora da isplati veći iznos dinara nego što je planirao i zabeleži gubitak. Istovremeno, uvoznik bi bio na dobitku ukoliko bi domaća valuta ojačala, jer bi u budućnosti s manje dinara izmirivao svoju obavezu.
Za izvoznika, suprotno tome, jačanje domaće valute znači potencijalni gubitak jer pri razmeni deviza od izvoza za domaću valutu dobija manji iznos dinara, dok slabljenje domaće valute za njega znači potencijalni dobitak – pri razmeni deviza od izvoza dobija se više dinara.
Zajedničko za uvoznike i izvoznike jeste to što, zbog rizika promene deviznog kursa, ne znaju unapred kakav će biti njihov krajnji finansijski rezultat. Zato ne mogu unapred da u cenu svojih proizvoda ukalkulišu rizik promene kursa, što im otežava planiranje poslovanja. Prema tome, osnovna funkcija zaštite od rizika promene deviznog kursa jeste otklanjanje posledica neizvesnosti u pogledu kretanja deviznog kursa u budućnosti.
Za privrednike – uvoznike i izvoznike, konkretne prednosti ugovaranja zaštite od rizika promene deviznog kursa su sledeće:
Najbolji način zaštite od rizika promene deviznog kursa je potpuna usklađenost valutne strukture priliva i odliva novčanih tokova preduzeća, jer se tako eliminiše devizni rizik iz poslovanja (prirodno osiguranje od rizika deviznog kursa ili tzv. prirodni hedžing).
Taj način zaštite od rizika promene deviznog kursa je najbolji zato što je besplatan i isključivo vezan za poslovanje samog preduzeća. Međutim, malo je privrednika koji mogu da obezbede takvu vrstu zaštite.
Privrednici koji ne mogu da obezbede „prirodni hedžing“ mogu da koriste instrumente zaštite od deviznog rizika u formi različitih ugovora, koji se zasnivaju na kupovini ili prodaji valute po unapred poznatom kursu. Pošto je cena tih instrumenata – ugovora praktično izvedena iz nekog drugog finansijskog instrumenta (kursa valute, kamatnih stopa, indeksa i dr.), oni se nazivaju finansijski derivati.
Osnovni derivati koji se koriste radi zaštite od kursnog rizika su:
Cena deviznih forvarda ili svopova je najčešće računska kategorija. Određuje se na osnovu tekućeg kursa valute koja se kupuje/prodaje i razlike kamatnih stopa na dve valute. Ta formula polazi od pretpostavke ujednačavanja prinosa dve valute u roku ugovora. Zato kupci deviza, koje nose nižu kamatnu stopu nego npr. dinari, u budućnosti plaćaju devize po višem terminskom kursu od tekućeg (kompenzacija prinosa prodavcu). Ovakav terminski kurs ne treba posmatrati kao predviđanje kretanja kursa u budućnosti, već kao računsku kategoriju izvedenu iz kamatnog diferencijala. Prema jednoj od odabranih metodologija, daje se kalkulator za izračunavanje terminske cene za određivanje terminske cene pojedinih valutnih parova, pomoću koje je moguće odrediti visinu terminskog kursa u zavisnosti od ročnosti transakcije i odabranih kamatnih stopa koje se primenjuju.
Terminska kupovina deviza za privrednika znači dodatne troškove ako na datum izvršenja te transakcije tekući kurs bude niži od ugovorenog terminskog kursa (pošto kupovinu deviza po tekućem kursu na datum izvršenja može obaviti jeftinije). Terminska prodaja deviza za privrednika znači da se odriče potencijalne ekstra dobiti ako na datum izvršenja te transakcije tekući kurs bude viši od ugovorenog terminskog kursa (pošto se za prodaju deviza na tržištu po tekućem kursu može dobiti više dinara).
Oba slučaja predstavljaju oportunitetni trošak terminske kupoprodaje deviza, koji treba posmatrati kao malu cenu koju preduzeće eventualno plaća radi kupovine izvesnosti, odnosno radi sigurnosti i odgovornosti prema sebi, akcionarima i zaposlenima.
Za privrednika koji želi da se zaštiti od kretanja kursa u jednom smeru, ali pre svega ne namerava da se odrekne potencijalne dobiti ako bi se kurs kretao u suprotnom smeru, preporučuje se kupovina adekvatnih opcija.
Pri zaključivanju ugovora o terminskoj kupovini deviza privrednici treba da obrate pažnju kakvi forvardi im se tačno nude. Na našem tržištu banke često nude tzv. pokrivene forvarde, po kojima se uplata cele ili dela dinarske protivvrednosti traži unapred, pri čemu kupljenu valutu privrednik dobija na željeni datum u budućnosti. Na taj način banke se štite od kreditnog rizika – rizika da privrednik ne izvrši svoju obavezu u budućnosti, ali zauzvrat nude povoljniju terminsku cenu. Koji forvard će privredniku biti povoljniji zavisi od toga da li trenutno raspolaže dinarima za terminsku kupovinu deviza, da li se i u kom iznosu na dinarski depozit plaća kamata i kamatnih stopa koje se koriste pri obračunu terminskog kursa, kao metodologije obračuna tog kursa. Radi poređenja isplativnosti klasične forvard kupovine deviza i pokrivene forvard kupovine deviza, dajemo kalkulator za poređenje cena terminskih ugovora o kupovini deviza .
U ovom slučaju, preduzeće ima mogućnost zaključivanja valutnih svopova u kome bi privrednik u prvom kraku prodao devize za dinare, a posle isteka određenog vremena te devize bi, po terminskom kursu, otkupio. Na taj način privrednik otklanja rizik promene deviznog kursa u svom poslovanju i dobija osnovu za kalkulaciju cene svog proizvoda. Primer valutnih svopova može se naći u publikaciji Finansijski derivati.
Navodimo spisak banaka koje na domaćem tržištu nude određene instrumente zaštite od rizika promene deviznog kursa, sa veb-linkovima za njihove internet stranice, na kojima se prezentuju bliži uslovi zaključivanja i obavljanja ovih transakcija.
