Korisno je da znate...

Zaposleni NBS imaju za cilj da teme koje su u nadležnosti Narodne banke Srbije učine razumljivim široj javnosti. Kako naše odluke o monetarnoj politici utiču na vas, po čemu se nacionalna platna kartica Dina razlikuje od drugih platnih kartica na našem tržištu ili šta su kriptovalute i da li možete da trgujete njima – možete saznati u našim jednostavnim video-zapisima.

  • Pored državnih penzija, u našoj zemlji funkcionišu i dobrovoljni penzijski fondovi čije se poslovanje uređuje Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. O ovom sistemu koji je pod nadzorom Narodne banke Srbije, u rubrici „Korisno je da znate“ govori Milkica Radulović, direktor Odeljenja za nadzor nad delatnošću dobrovoljnih penzijskih fondova u Sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja. Privatnu penziju možete sebi obezbediti tako što ćete se učlaniti u neki od postojećih dobrovoljnih penzijskih fondova kojih trenutno ima sedam. Osnivači društava koja upravljaju dobrovoljnim penzijskim fondovima su uglavnom renomirane banke i društva za osiguranje koji posluju na našem tržištu.

    Na šta treba obratiti pažnju pri izboru fonda i pri zaključivanju ugovora?

    O poslovanju fondova možete se informisati putem prospekata koje možete pronaći na sajtu društava za upravljanje tim fondovima, preko posrednika odnosno agenata prodaje, kao i putem sajta Narodne banke Srbije. Posebno treba obratiti pažnju na informacije o investicionim politikama fondova, prinosima koje ostvaruju, nivou rizika koje fondovi preuzimaju, kao i naknadama koje se naplaćuju od člana fonda što takođe može biti od značaja kod donošenja odluke o izboru penzijskog fonda. Kada izaberete fond u koji želite da se učlanite potrebno je da sa društvom za upravljanje tim fondom zaključite tipski ugovor o članstvu koji sadrži podatke o članu, društvu za upravljanje, obvezniku uplate doprinosa i fondu.

    Ko može biti član fonda?

    Bitno je naglasiti da član fonda ne mora biti i lice koje uplaćuje doprinose. Na primer, roditelji (bake/deke) mogu uplaćivati doprinose za decu ili poslodavci za zaposlene. Član fonda možete biti i ako niste u radnom odnosu, a ukoliko ste zaposleni raspitajte se da li vaš poslodavac uplaćuje doprinose u dobrovoljne penzijske fondove za svoje zaposlene i kakvi su uslovi članstva. Nakon zaključenja ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu možete da počnete sa uplatama doprinosa koji se evidentiraju na vašem individualnom računu kod fonda. Sredstva na vašem računu, koja štedite za budućnost, uvećavaju se uplatom doprinosa, ali i prihodom od investiranja imovine fonda. Naime ukupna sredstva fonda investiraju se u razne oblike imovine (obveznice, akcije, nekretnine, oročavaju se u formi depozita kod banke i sl.) kako bi se očuvala i uvećala vrednost imovine fonda. Ostvareni prinosi odnosno dobit od ulaganja imovine fonda redovno se pripisuje na račun članova fonda srazmerno njihovom učešću u toj imovini.

    Uplatom doprinosa u fond zapravo kupujete investicione jedinice

    Vrednost investicione jedinice se menja svakodnevno u zavisnosti od kretanja cena hartija od vrednosti i druge imovine u koju su uložena sredstva fonda. Fondovi su obavezni da svakoga dana objavljuju na svom sajtu vrednost investicione jedinice. Dnevne podatke o vrednosti investicionih jedinica svih sedam fondova takođe možete pronaći i na sajtu Narodne banke Srbije. Kada postanete član fonda možete elektronskim putem izvršiti uvid u broj investicionih jedinica kojima raspolažete na svom individualnom računu na određeni dan, a iznos svojih sredstava u fondu možete izračunati tako što ćete broj investicionih jedinica kojima raspolažete na određeni dan pomnožiti sa vrednošću investicione jedinice vašeg fonda na određeni dan. Doprinose možete uplaćivati i vi i vaš poslodavac a mogu se ostvariti i poreske olakšice na doprinose koji se uplaćuju. Vaša privatna penzija ne zavisi od dužine radnog staža, već od redovnosti uplata, dužine perioda u kome vršite uplate i načina na koji se ta sredstva investiranju. Ukoliko ostanete bez posla ili prestanete da uplaćujete doprinose iz drugih razloga, ostajete i dalje član fonda i ne gubite pravo na do tada akumulirana sredstva koja će se uvećavati po osnovu prinosa od ulaganja imovine fonda. Takođe, ukoliko niste zadovoljni poslovanjem fonda možete izvršiti prenos akumuliranih sredstava u drugi fond pri čemu se naplaćuju samo stvarni troškovi prenosa sredstava a u slučaju smrti člana fonda akumulirana sredstva postaju predmet nasleđivanja.

    Kada se povlače akumulirana sredstva?

    Prema odredbama važećeg zakona pravo člana dobrovoljnog penzijskog fonda na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima odnosno pravo na isplatu privatne penzije stiče se sa navršenih 58 godina života, s tim da pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima može da se ostvari i ranije u slučaju trajne nesposobnosti za rad. Ukupna akumulirana sredstva na vašem individualnom računu odnosno vašu privatnu penziju možete povući jednokratnom isplatom (do 30% akumuliranih sredstava), programiranom isplatom, kupovinom anuiteta ili kombinacijom ovih načina u zavisnosti od ugovorenog načina povlačenja sredstava.

    Prednosti ulaganja u penzijske fondove

    Pre svega imovina fondova odvojena je od imovine društava koja njima upravljaju upravo u cilju zaštite interesa odnosno sredstava članova dobrovoljnih penzijskih fondova. To praktično znači da se imovina fonda, odnosno vaša imovina, ne može uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje, niti može biti predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke, niti se imovina fonda može koristiti za izmirivanje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima.

  • Povodom Svetske nedelje štednje, u rubrici Korisno je da znate imaćete priliku da od Milivoja Jovanovića, višeg ekonomiste u Odeljenju za mere monetarne politike u Sektoru za monetarne i devizne operacije Narodne banke Srbije, čujete nešto više o štednji – šta je štednja, zašto štedeti i za koji vid štednje se opredeliti. Pored toga, saznaćete da li se više isplati štedeti u evrima ili dinarima.

    Štednja predstavlja vrlo značajan koncept i za građane, i za ekonomiju u celini, jer je važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka.

    „Štednja kao koncept postoji odavno i njen rast je odraz i ekonomskog i društvenog razvoja. Rast štednje treba posmatrati kao pozitivan trend, koji pre svega pokazuje da građani imaju slobodna sredstva i da razmišljaju o svojoj budućnosti, jer na taj način obezbeđuju sebi određenu sigurnost za neka možda teža i neizvesna vremena ili jednostavno omogućavaju sebi sredstva za neku buduću potrošnju”, ističe Milivoje Jovanović i dodaje da je zbog toga važno štedeti, bez obzira koji iznos je u pitanju. Upravo takav pozitivan trend postoji u Srbiji sada već duži niz godina, pošto i dinarska i devizna štednja beleže trend rasta.

    O poverenju građana u banke svedoči i činjenica da, uprkos epizodama globalnih nestabilnosti kroz koje se prolazi proteklih godina (od pandemije virusa korona, preko energetske krize, do poslednjih sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku), štednja nastavlja svoj dugoročni rastući trend. „Izuzetno je važno istaći da uloga i značaj štednje u bankama, kao dominantan i najsigurniji način očuvanja realne vrednosti i fizičke sigurnosti finansijske imovine u Republici Srbiji, posebno dolazi do izražaja u turbulentnim periodima. Pri tome, u uslovima povećane inflacije, koja je prisutna i u Srbiji i u svetu, od izuzetne je važnosti donositi racionalne odluke u pogledu ulaganja i zaduživanja”, naglasio je on.

    Prema njegovim rečima, rastu štednje u Srbiji u poslednjoj godini dana znatno je doprineo i rast kamatnih stopa na štednju, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. „Obično u uslovima rastuće inflacije, centralne monetarne vlasti odgovaraju podizanjem referentnih kamatnih stopa, što povećava nominalne kamatne stope na štednju”, kaže Milivoje Jovanović.

    Kada su u pitanju vidovi štednje u Republici Srbiji, on ističe da je dominantna štednja u bankama, kao najjednostavniji vid ulaganja novca građana. Pored toga, raspoložive su i druge investicione alternative, poput ulaganja u državne hartije od vrednosti, investicione fondove ili različite oblike osiguranja.

    Kada je reč o savetima za štednju o tome na šta bi trebalo građani da posebno obrate pažnju, Milivoje Jovanović ističe sledeće: „Odluka o tome gde će neko plasirati višak svojih novčanih sredstava, u kojoj valuti će štedeti i na koji rok – pre svega je individualna odluka i zavisi od svakog pojedinca i njegovih ličnih preferencija, kao i sklonosti ka riziku”, a savet bi bio da se građani, pre ulaganja svojih sredstava, o uslovima štednje dobro informišu kod više banaka kako bi odabrali najbolju ponudu za sebe.

    „Na svom sajtu Narodna banka Srbije vrlo transparentno, ažurno i redovno objavljuje različite podatke, informacije i analize kako bi građanima olakšala donošenje ovako važnih odluka. Banke, i za dinarsku i za deviznu štednju, u svojoj ponudi imaju različite štedne proizvode i dodatne pogodnosti. Dodatne pogodnosti uglavnom podrazumevaju više kamatne stope u okviru postojećih proizvoda, a zatim i nove proizvode koje banke promovišu uvođenjem dodatnih ročnosti i posebnih pogodnosti”, pojašnjava Milivoje Jovanović.

    U videu ističe i da se vrlo često postavlja pitanje da li se više isplati štedeti u evrima ili dinarima.

    „Najnovija polugodišnja analiza Narodne banke Srbije potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, i u dugom i u kratkom roku, odnosno podaci i analiza pokazuju da je dinarska štednja isplativija bez obzira na period oročenja”, ističe on.

    Takođe, on naglašava da su razlozi veće profitabilnosti štednje u domaćoj valuti sledeći:

    • makroekonomska i finansijska stabilnost poslednjih godina (relativno stabilan kurs dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou);
    • više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje kamate na dinarsku štednju (dok se kamata na štednju u evrima oporezuje po stopi od 15%);
    • mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se sačuva makroekonomska stabilnost čak i u uslovima višegodišnje globalne krize.

    „Tako, na primer, štediša koji je u septembru prošle godine oročio 100.000 dinara na godinu dana, dobio bi u septembru ove godine u proseku gotovo 2.150 dinara više od štediše koji je oročio 100.000 dinara u evrima (što je oko 860 evra) na isti period. Na duže periode oročenja, razlika u korist dinarske štednje još je veća”, ističe Milivoje Jovanović.

    Na kraju videa zaključio je da je bankarski sektor u Republici Srbiji stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan i, u tom smislu, građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i u sigurnost svojih štednih uloga. Podseća i da su i dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama (u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita) osigurani do iznosa od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

  • Aktuelna tema ovih dana, koja se posebno tiče naših građana, jeste Odluka Narodne banke Srbije o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, doneta kako bi se zaštitili korisnici finansijskih usluga i očuvala i jačala stabilnost finansijskog sistema. Marija Ugrčić, direktor Odeljenja za razvoj u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka, danas u rubrici „Korisno je da znate” govori o toj odluci. Ova odluka stupila je na snagu 13. septembra 2023. godine i njome su propisane obavezujuće mere za banke koje su privremenog karaktera i koje će korisnicima stambenih kredita omogućiti veću izvesnost u otplati kreditnih obaveza u okolnostima uvećanih referentnih kamatnih stopa.

    Prema rečima Marije Ugrčić, konkretne mere propisane Odlukom jesu privremeni zastoj daljeg rasta kamatne stope, odnosno njeno umanjenje – kod stambenih kredita s promenljivom nominalnom kamatnom stopom, ograničenje kamatnih stopa kod novoodobrenih stambenih kredita i mogućnost prevremene otplate stambenih kredita bez naknade.

    „Privremeni zastoj daljeg rasta kamatne stope, odnosno njeno umanjenje odnosi se na prve stambene kredite odobrene s promenljivom nominalnom kamatnom stopom u iznosu do 200.000 evra”, istakla je ona.

    Kada su u pitanju krediti koji su odobreni pre nego što je Odluka stupila na snagu (13. septembar 2023. godine), banke su u obavezi da primene privremeni zastoj na rast ugovorene promenljive nominalne kamatne stope, odnosno da umanje ovu kamatnu stopu, u skladu sa sledećim pravilima:

    • Nominalna kamatna stopa ne može biti viša od 4,08%;
    • Izuzetno, u slučaju da je stambeni kredit odobren dužniku u periodu od 31. jula 2022. godine do dana stupanja na snagu ove odluke, a u trenutku zaključenja ugovora o tom kreditu nominalna kamatna stopa bila je viša od 4,08% ‒ nominalna kamatna stopa po tom kreditu ne može biti viša od nominalne kamatne stope iz plana otplate koji je dužniku dostavljen pri zaključenju ugovora o kreditu (prvi plan otplate). U svim drugim slučajevima i na ove kredite primenjuje se ograničenje nominalne kamatne stope od 4,08%.

    Marija Ugrčić, direktor Odeljenja za razvoj u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka, posebno je naglasila da se prethodno opisana pravila primenjuju u odnosu na dužnika koji je korisnik prvog stambenog kredita ako taj korisnik ima trenutno više stambenih kredita u jednoj banci. „To znači da se, ako korisnik ima samo jedan stambeni kredit u ovom trenutku, taj kredit smatra prvim kreditom, tako da za primenu ove mere nije relevantno da li je korisnik stambenog kredita u nekom prethodnom periodu već imao odobren stambeni kredit, koji je u međuvremenu otplatio ili ga refinansirao”, istakla je ona.

    Takođe, ona je istakla da je ovim dužnicima privremeno ograničen rast nominalne kamatne stope za narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate, i da banka neće imati pravo da od dužnika potražuje razliku u kamati usled primene ove odluke.

    „Bitno je istaći i da je kamatna stopa ograničena samo u pogledu njenog daljeg rasta, dok će banke, u slučaju da se u toku primene Odluke snize promenljive kamatne stope, biti u obavezi da usklade iznos rate u skladu sa zaključenim ugovorom o stambenom kreditu”, rekla je Marija Ugrčić. Kada je reč o stambenim kreditima koji se odobravaju nakon što je Odluka stupila na snagu, a u periodu njene primene, ona je napomenula da su Odlukom takođe propisana određena ograničenja za banke. „Naime, kod stambenih kredita s promenljivom kamatnom stopom banka je dužna da fiksni deo nominalne kamatne stope (marža banke) utvrdi u procentu koji nije viši od 1,1% do 31. decembra 2024. godine, a nakon tog perioda u procentu koji bude utvrđen ugovorom o tom kreditu, dok kod stambenih kredita s fiksnom kamatnom stopom banka može odobravati stambeni kredit uz nominalnu kamatnu stopu do 5,03%”, naglasila je Marija Ugrčić, direktor Odeljenja.

    Takođe, podsetila je na to da je, pored ovih privremenih mera, Narodna banka Srbije ovom odlukom propisala još jednu mogućnost – da svi korisnici stambenih kredita, bez obzira na iznos kredita i bez obzira na to da li je u pitanju prvi kredit, uključujući i korisnike s fiksnom kamatnom stopom, mogu prevremeno otplatiti stambeni kredit bez obaveze da plaćaju naknadu za prevremenu otplatu, koja kod kredita zaključenih nakon 5. decembra 2011. godine iznosi do 1%, a kod kredita koji su zaključeni pre tog datuma često je ugovarana i u većem procentu. Kako je istakla, ta prevremena otplata može biti delimična ili u punom iznosu preostalog dela kredita, a realizuje se na zahtev korisnika kod banke. Ova mogućnost se takođe može iskoristiti do kraja 2024. godine.

    Na kraju videa, Marija Ugrčić je istakla da je za dužnike važno da znaju i da su banke dužne da predviđene mere sprovedu po automatizmu, te da nije potrebno da dužnici ovim povodom kontaktiraju svoju banku, odnosno da podnose bilo kakve zahteve za primenu ovih privremenih mera. „U tom smislu, banka je dužna da dužnicima dostavi nove planove otplate sa umanjenom kamatnom stopom, što će biti učinjeno najkasnije pet dana pre dospeća oktobarske rate stambenog kredita”, istakla je ona.

  • Usled najava i odluka pojedinih banaka da povećaju naknade za određene usluge povezane s platnim računima, Narodna banka Srbije je, u cilju zaštite standarda građana u pogledu platnih usluga koje su neophodne za svakodnevne životne aktivnosti, u avgustu 2022. godine kao trajnu meru usvojila Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama kojom se bliže uređuju pravo potrošača na platni račun sa osnovnim uslugama, vrste usluga koje taj račun obuhvata i ograničavaju iznosi naknada koje banke mogu da naplate u vezi s tim računom.

    Sanja Ristović, viši stručni saradnik u Odseku za regulativu i razvoj platnog sistema u Sektoru za platni sistem, u rubrici „Korisno je da znate” govori detaljnije o platnom računu sa osnovnim uslugama, o tome ko ima pravo da otvori platni račun sa osnovnim uslugama, koje sve usluge potrošači mogu dobiti u sklopu ovog računa i koliko iznosi maksimalni iznos mesečne naknade za njegovo korišćenje.

    Banke su dužne da potrošaču koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji a nema otvoren platni račun kod banke, na njegov zahtev, omoguće otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama. Pored toga, ukoliko potrošač koji već ima otvoren platni račun kod banke proceni da mu je prihvatljivije da otvori platni račun sa osnovnim uslugama, on može da zatraži otvaranje platnog računa sa osnovnim uslugama, uz istovremeno podnošenje zahteva za zatvaranje drugih platnih računa u banci, u skladu sa Odlukom.

    Građani koji se odluče da otvore platni račun sa osnovnim uslugama, osim tekućeg dinarskog računa u banci, dobijaju besplatnu debitnu platnu karticu, mobilno i elektronsko bankarstvo, koje omogućava i neograničen broj instant plaćanja putem IPS QR koda na prodajnim mestima, a mogu i da besplatno podižu gotovinu na šalteru i na bankomatima svoje banke”, ističe ona.

    Takođe, ona je napomenula da korisnici platnog računa kod banaka koje naplaćuju naloge u elektronskom ili mobilnom bankarstvu imaju 30% nižu naknadu u odnosu na najnižu cenu tog naloga koju plaćaju korisnici ostalih paketa.

    Pored toga, istaknuto je da je, u okviru prethodno navedenih usluga, banka dužna da potrošaču omogući neograničen broj transakcija.

    Kada je u pitanju naknada za platni račun sa osnovnim uslugama, ukazano je da maksimalni iznos mesečne naknade za platni račun sa osnovnim uslugama iznosi 150 dinara.

    Sanja Ristović iz Sektora za platni sistem istakla je i koje su to dodatne usluge platnog računa sa osnovnim uslugama.

    Uz platni račun sa osnovnim uslugama, potrošač može da zahteva i određene dodatne usluge, kao što su:

    1. izdavanje osnovne kreditne kartice;
    2. dozvoljeno prekoračenje računa;
    3. čekovi i
    4. devizni platni račun”, rekla je ona.

    Prema njenim rečima, u skladu sa Odlukom sve navedene dodatne usluge banka može naplatiti od korisnika u iznosu koji nije veći od naknada za te usluge u okviru sledećeg paketa platnog računa, odnosno paketa platnog računa kod kojeg je mesečna naknada za održavanje najniža.

    Primera radi, pretpostavimo da se korisnik odluči za račun sa osnovnim uslugama, koji košta 150 dinara, a zatim proceni da mu je potrebna kreditna kartica (npr. radi plaćanja na internetu ili na rate) i da cena sledećeg paketa računa kod te banke iznosi 300 dinara.

    Za korišćenje kreditne kartice korisnik će plaćati iznos koji za korišćenje te kartice plaćaju korisnici ovog sledećeg paketa, a ako korisnici sledećeg paketa tu kreditnu karticu ne plaćaju dodatno, onda korisnika osnovnog računa ta kreditna kartica ne može koštati više od 75 dinara (50% razlike između cena paketa), te će on i dalje plaćati manje (225 dinara) od korisnika paketa od 300 dinara, kod kog je kreditna kartica uključena u paket.

    Ukoliko korisnik želi da koristi više od jedne dodatne usluge, Odlukom je propisano da ukupan zbir iznosa naknada za te dodatne usluge, računajući i iznos od 150 dinara, koji podrazumeva korišćenje osnovnih usluga, ne može biti veći od 80% iznosa naknade za održavanje paketa platnog računa kod kojeg su sve te dodatne usluge uključene”, naglasila je ona u videu.

    Pored toga, napominje da su banke dužne da u okviru svoje internet prezentacije imaju posebnu stranicu za platni račun sa osnovnim uslugama, na kojoj prikazuju samo informacije o platnom računu sa osnovnim uslugama, i to tako da jasno prikažu podatke o svim uslugama i naknadama koje se, u skladu sa ovom odlukom, pružaju i naplaćuju u vezi s tim računom.

    Sanja Ristović podseća da Narodna banka Srbije kao centralna banka Republike Srbije, ali i odgovoran operator platnih sistema (šest platnih sistema u državi), vodi računa o tome da troškovi za korišćenje sistema čiji je ona operator budu na izuzetno niskom nivou.

    Koristimo ovu priliku da još jednom podsetimo građane da im je na raspolaganju domaća platna kartica DinaCard, za koju korisnici nemaju troškove i za koju su naknade koje trgovci plaćaju neuporedivo manje u odnosu na druge kartične sisteme, što dugoročno doprinosi održanju i stabilnosti cena na tržištu.

    Na kraju videa ona ističe da će, kao i do sada, Narodna banka Srbije nastaviti da preduzima sve neophodne aktivnosti radi zaštite interesa građana i privrede Republike Srbije, te još jednom poziva sve učesnike na tržištu da odgovorno postupaju radi zaštite standarda svojih klijenata.

  • U prethodnom periodu našu zemlju su zadesile brojne poplave, oluje i druge vremenske nepogode, koje su ostavile velike posledice i na imovinu građana. U ovakvim situacijama, važno je da građani budu upoznati sa svojim pravima u vezi naknade materijalnih šteta koje su pretrpeli. Zbog toga u ovom izdanju rubrike „Korisno je da znate“ o tome šta sve može biti predmet osiguranja, postupku naknade štete, mogućnosti podnošenja prigovora kao i o naknadi štete ukoliko nije zaključen ugovor o osiguranju, govori Marija Minić, viši stručni saradnik za unapređenje propisa u Sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja.

    Predmet osiguranja od elementarnih nepogoda mogu biti nepokretnosti, ukoliko je u pitanju osiguranje imovine, ili motorna vozila, ukoliko je zaključeno tzv. kasko osiguranje. Takođe, štete nastale na usevima i plodovima mogu da budu pokrivene osiguranjem poljoprivrede.

    Štete koje su nastale na stambenim objektima građana po pravilu su pokrivene osiguranjem imovine od požara i drugih opasnosti. Osnovni rizici obuhvaćeni ovim osiguranjem su, između ostalih, i rizik oluje, grada i udara groma. To znači da građani koji su pretrpeli štetu usled, na primer, oluje na svojim kućama ili stambenim jedinicama i koji imaju zaključen ugovor o osiguranju (polisa osiguranja) imovine od požara i drugih opasnosti imaju pravo na naknadu štete po osnovu ove vrste osiguranja. U pogledu naknade štete koja je nastala na automobilima građana, polisa tzv. kasko osiguranja po pravilu pokriva štete nastale usled oluja i udara groma, kao osnovne rizike, tako da građani koji imaju kasko osiguranje takođe treba da se obrate društvu za osiguranje sa kojim imaju zaključen ugovor o osiguranju motornog vozila radi nadoknade oštećenja na motornom vozilu. Važno je da se napomene da je kod osiguranja imovine i kasko osiguranja oluja deo osnovnog rizika, a da je kod osiguranja useva i plodova (osiguranje poljoprivrede) oluja dopunski rizik, dakle potrebno je da bude posebno ugovoren. Osnovni rizici koji su pokriveni ovim osiguranjem su grad, požar i udar groma.

    Postupak naknade štete

    Ukoliko građanin poseduje neku od pomenutih polisa osiguranja, a pretrpeo je štetu usled vremenskih nepogoda, potrebno je da kontaktira društvo za osiguranje kod koga je oštećena stvar osigurana, odnosno sa kojim ima zaključen ugovor o osiguranju i da podnese odštetni zahtev. Kako su uslovi osiguranja sastavni deo svakog ugovora o osiguranju, najpre je potrebno proveriti da li događaj koji je nastao spada u rizike pokrivene osiguranjem ili su, iz razloga navedenih u ugovoru, ti rizici isključeni ili postoje ograničenja obaveze društva za osiguranje. Zbog navedenog, veoma je važno da prilikom zaključenja svakog ugovora o osiguranju ugovarač osiguranja pažljivo pročita uslove osiguranja, koje dobija u postupku zaključenja ugovora o osiguranju, i predugovornu informaciju (podaci pre zaključenja ugovora o osiguranju), kako bi bio siguran da je njegova imovina (pokretna ili nepokretna) osigurana od rizika od kojih želi da je zaštiti. Ovo je posebno važno, s obzirom da određeni rizici, kao što je poplava, predstavljaju dopunske rizike, što znači da se posebno ugovaraju i za njih se plaća veća premija osiguranja.

    Po prijavi štete, ovlašćeno lice društva za osiguranje vrši procenu štete i utvrđuje visinu naknade. Na visinu naknade utiče i ugovorena suma osiguranja. Takođe je važno da se osiguranik raspita da li je potrebno da prethodno kontaktira i određeno javno komunalno preduzeće, radi pribavljanja zapisnika o nastalom događaju ili će to učiniti društvo za osiguranje.

    Mogućnost podnošenja prigovora

    Ako korisnik osiguranja nije zadovoljan odgovorom društva za osiguranje, može podneti prigovor tom društvu, a ukoliko je nezadovoljan odgovorom društva na prigovor, u tom slučaju se prigovor podnosi Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja postupka zaštite prava i interesa korisnika, na način koji je detaljno opisan na internet stranici Narodne banke Srbije. Kao što se može videti, osiguranje od elementarnih nepogoda je izuzetno korisno i poželjno i savet je da se građani bliže upoznaju sa ovim vidom osiguranja, radi preventivnog delovanja. Ova osiguranja beleže značajan porast u prethodnim godinama. U toku 2022. godine zaključeno je više miliona ugovora o osiguranju sa pokrićem rizika od elementarnih nepogoda (poplave, grad, oluja, suša i požar, mraz, klizanje i slaganje tla, zemljotres i dr. prirodne nepogode i opasnost). Prosečna premija po ugovoru iznosi 2.783 dinara. U državama Evropske unije ovo je razvijena vrsta osiguranja, a postoje i posebni fondovi za naknadu šteta od elementarnih nepogoda.

    Naknada štete ukoliko ne postoji osiguranje

    Građani bi eventualno mogli da nadoknade pretrpljene štete i na drugi način, ukoliko nije zaključen ugovora o osiguranju. Pre svega, ukoliko je šteta nastala usled pada predmeta, ona može da se nadoknadi od vlasnika nepokretnosti na kojoj se predmet nalazio. Na primer, ukoliko je do štete došlo usled pada drveta, lice koje je pretrpelo štetu može da se obrati za naknadu štete neposredno vlasniku nepokretnosti, zemljišta, ili da svoje pravo na naknadu štete ostvari sudskim putem, u skladu sa zakonom. Takođe, ako se drvo nalazilo na javnoj površini, postoji mogućnost da je za štetu odgovorno lice koje ima obavezu održavanja zelene površine, odnosno nadležna jedinica lokalne samouprave. I u ovom slučaju, lice koje je pretrpelo štetu može da se obrati neposredno nadležnoj jedinici lokalne samouprave, ili da svoje pravo na naknadu štete ostvari sudskim putem.

  • Prošle nedelje smo predstavili Izveštaj o inflaciji za maj 2023. godine, koji je važan deo ukupne komunikacije Narodne banke Srbije s javnošću. U današnjoj rubrici Korisno je da znate imaćete priliku da od Sava Jakovljevića, generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku, čujete zašto je važan ovaj izveštaj, šta on predstavlja, u kojoj dinamici se objavljuje i kako se izrađuje. Pored toga, on će predstaviti očekivanja iz nedavno objavljenog majskog izdanja Izveštaja o inflaciji.

    Na samom početku izlaganja, Savo Jakovljević je istakao da je Izveštaj o inflaciji tromesečna publikacija, kojom se javnosti objašnjavaju najvažnija ekonomska kretanja u zemlji i inostranstvu. Na osnovu kretanja u prethodnom periodu, kao i na osnovu očekivanja za naredni period, Narodna banka Srbije izrađuje svoje ekonomske projekcije – inflacije, bruto domaćeg proizvoda i ukupnog platnog bilansa. „Upravo ove projekcije jesu glavni deo svakog izveštaja o inflaciji. Pored projekcija, u izveštaju se predstavljaju i analiziraju makroekonomska kretanja na osnovu kojih su projekcije izrađene”, naglasio je on. Izveštaj sadrži i objašnjenje faktora koji su uticali na donošenje konkretnih odluka Izvršnog odbora, kao i ocenu efikasnosti monetarne politike koja je sprovođena u prethodnom tromesečju.

    „Što se tiče same projekcije inflacije, ona pokriva osam narednih tromesečja, prikaz pretpostavki na kojima se projekcija zasniva, kao i analizu glavnih rizika u ostvarivanju ciljane inflacije”, ističe Savo Jakovljević. Izveštaj se izrađuje tromesečno – objavljuje se u februaru, maju, avgustu i novembru. Prema njegovim rečima, ovakva dinamika objavljivanja izveštaja uvažava to što je potrebno oko mesec dana da najveći broj statističkih podataka za prethodno kalendarsko tromesečje bude dostupan. „Po pravilu, izveštaj se usvaja na sednici Izvršnog odbora, a objavljuje na konferenciji za novinare, na kojoj se detaljno objašnjavaju svi detalji projekcije i na kojoj predstavnici Narodne banke Srbije odgovaraju na pitanja novinara i stručne javnosti”, istakao je Jakovljević.

    Zašto je ovaj izveštaj važan?

    „Na ovaj način Narodna banka Srbije predstavlja građanima i stručnoj javnosti šta se može očekivati u narednom periodu po pitanju kretanja inflacije, bruto domaćeg proizvoda, kao i ostalih najvažnijih makroekonomskih pokazatelja”, kaže Jakovljević. Osim informisanja javnosti, važnost ovog izveštaja leži i u tome da se na osnovu predstavljenih tokova kreiraju i očekivanja tržišnih učesnika – privrede, građana, ali i domaćih i stranih finansijskih institucija. Zašto je to važno? Zato što tržišni akteri na osnovu svojih očekivanja donose poslovne odluke.

    „Kada kažemo domaće i međunarodne finansijske institucije, tu mislimo i na Međunarodni monetarni fond, rejting agencije, ali i veliki broj investitora – od standardnih finansijskih investicionih fondova i banaka koji pretežno ulažu u finansijsku aktivu (najčešće hartije od vrednosti) do investitora koji ulažu u realni sektor, odnosno u privredu otvaranjem novih kompanija i fabrika”, ističe on. Savo Jakovljević, direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku, naglašava da upravo od ovog dela korisnika i čitalaca našeg izveštaja dobijamo veoma pozitivne povratne informacije. „Oni ocenjuju da su im naše analize i projekcije bile vrlo korisne, da se u velikoj meri ostvaruju, a i kada to nije slučaj, razlozi za odstupanja budu uvek detaljno objašnjeni. Rejting agencije veoma često u svojim izveštajima u delovima u kojima se objašnjava napredak Srbije u prethodnim godinama ističu značaj kredibilne monetarne politike Narodne banke Srbije”, naglašava on. Efikasnost monetarne politike (pored pravovremenog i adekvatnog donošenja odluka) čini i adekvatna i kredibilna komunikacija s javnošću.

    Takođe, on je istakao da ono s čim se sve centralne banke suočavaju u uslovima povećane neizvesnosti koja karakteriše međunarodna kretanja već gotovo tri prethodne godine jesu visoki rizici kojima su sve svetske privrede izložene. „Upravo zbog toga, pored osnovnog scenarija izrađujemo i objavljujemo i alternativne scenarije – optimističan i pesimističan. U njima objašnjavamo šta se može očekivati ako pojedina kretanja s visokom stepenom neizvesnosti budu drugačija od osnovnog scenarija”, ističe Jakovljević. Prema njegovim rečima, tu se veoma često ističu najvažniji međunarodni faktori koji imaju veliki uticaj na domaća kretanja – npr. svetska cena nafte, kretanje inflacije u zemljama koje su naši najvažniji spoljnotrgovinski partneri, prvenstveno u zoni evra, kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i drugih sirovina.

    „I tako dolazimo do najnovije projekcije inflacije predstavljene u majskom Izveštaju o inflaciji. Dakle naša očekivanja su da je vrhunac inflacije iza nas i da je ostvaren u prvom tromesečju. Aprilski podatak pokazuje da se inflacija već sada smanjuje, čak i nešto jače nego što smo to očekivali u februarskoj projekciji. U kratkom roku – u maju i junu očekujemo da inflacija prvo postepeno opada, da u maju bude nešto niža nego u aprilu, a u junu očekujemo da bude na nivou od oko 14%. Nakon toga očekujemo snažniji pad inflacije u drugoj polovini ove godine i da godinu završimo na nivou od oko 8%”, istakao je on. Pored toga, on je naglasio da nastavak smanjenja međugodišnje inflacije očekujemo u 2024. godini i ulazak inflacije u granice cilja od 3 ± 1,5% sredinom naredne godine. „I ono što je podjednako važno – sličnu putanju inflacije očekivali smo i u novembarskoj i februarskoj projekciji. Tekuće stope inflacije gotovo po pravilu manje ili više odstupaju od centralne projekcije kod gotovo svih centralnih banaka. Kod nas su ta odstupanja u prethodnih šest meseci bili minimalna, ali ono što je mnogo važnije jeste da je putanja inflacije onakva kakvu smo predvideli u novembru i od tada je suštinski nismo menjali”, naglašava on.

    Šta ovo znači običnom građaninu?

    Na ovo pitanje, Savo Jakovljević odgovara da, kada pričamo o stopama inflacije, gotovo standardna mera u svetu jeste indeks potrošačkih cena posmatrano na međugodišnjem nivou – cene u tekućem mesecu jedne godine porede se s cenama u istom tom mesecu prethodne godine. „Šta pokazuje projekcija? Može se očekivati da će cene još neko vreme rasti, ali znatno manje nego u prethodne dve godine. I zato će stopa međugodišnje inflacije opadati”, kaže on. Kada su u pitanju cene hrane, on ističe da je, s dolaskom nove poljoprivredne sezone, vrlo moguće i da cene određenih grupa voća i povrća počnu da se smanjuju. „Ali mi smo u svakoj projekciji oprezni i ističemo da su naše projekcije konzervativne”, ističe on.

    Savo Jakovljević je podsetio da u svakom slučaju prostor za brže opadanje inflacije u odnosu na osnovni scenario postoji i to je prikazano u optimističnom scenariju, a svi i dalje izraženi i prisutni rizici iz međunarodnog okruženja u osnovnom scenariju uvaženi su u najvećoj mogućoj meri. „Zašto s velikom sigurnošću možemo da kažemo da će inflacija opadati? Zato što na to ukazuje kombinacija brojnih faktora: naše mere monetarne politike, kojima treba određeno vreme da se njihovi efekti u punoj meri ispolje, restriktivna monetarna politika Evropske centralne banke, koja utiče na smanjenje uvozne inflacije, smanjenje troškovnih pritisaka i u domaćoj industriji i u domaćoj poljoprivredi, gotovo u potpunosti rešeni problemi u globalnim lancima snabdevanja posle dve godine, vraćanje troškova međunarodnog transporta na ranije nivoe, vraćanje međunarodnih cena energenata na pretkrizne nivoe”, kaže Jakovljević na kraju videa. Narodna banka Srbije će nastaviti pažljivo da prati sva kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju i po potrebi dodatno reagovati kako bi osigurala da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice cilja polovinom naredne godine.

  • U rubrici „Korisno je da znate”, Bogdan Stanišić, samostalni stručni saradnik u Odseku za poslovnu podršku i razvoj novih proizvoda i servisa, govori o jednoj od najučestalijih internet prevara – o fišingu, odnosno „pecanju”. On u videu objašnjava šta je fišing, kako ga prepoznati, navodeći primer lažne stranice Narodne banke Srbije na Fejsbuku, ali i na koji način građani mogu da se zaštite od ovakvih prevara.

    Šta je fišing?

    Fišing (što u prevodu sa engleskog jezika znači „pecanje”) jeste vrsta napada koja podrazumeva manipulaciju ljudima od strane zlonamernih pojedinaca i često se koristi za krađu ličnih podataka, uključujući i podatke o platnoj kartici korisnika. „To se dešava kada napadač, predstavljajući se kao osoba ili institucija od poverenja, pokušava da vas prevari na način da putem imejla ili poruka na društvenim mrežama i veb-sajtovima ostavite osetljive podatke (poput broja platne kartice, PIN-a i dr.), koje će kasnije moći da zloupotrebi. Značajnu ulogu u prevari predstavlja građenje i korišćenje poverenja žrtve, pa s obzirom na to da korisnici imaju poverenja u svoje pružaoce platnih usluga (na primer banke) i bezgotovinske instrumente plaćanja koje ti pružaoci izdaju, napadači pokušavaju da se lažno predstave kao jedan od tih pružalaca.

    Primer lažne stranice Narodne banke Srbije na Fejsbuku

    Jedan od takvih primera jeste i organizovanje navodne nagradne igre za korisnike DinaCard platnih kartica preko lažne stranice Narodne banke Srbije na Fejsbuku. „Prevara je osmišljena tako da navodnim učestvovanjem u nagradnoj igri korisnik dobija priliku da udvostruči stanje sredstava koje ima na platnom računu. Da bi mogao da učestvuje u toj navodnoj nagradnoj igri, neophodno je da organizatoru koji se lažno predstavlja kao Narodna banka Srbije dostavi podatke o svojoj platnoj kartici i stanju na računu kako bi se stanje udvostručilo”, naglašava on. Prema njegovima rečima, ovaj fišing napad je imao za cilj da od korisnika prikupi informacije o platnoj kartici kao što su broj kartice, datum važenja kartice i CVV- trocifren broj na poleđini kartice. „Kada napadač dođe u posed tih informacija, on ih prosleđuje nekom ko ih može zloupotrebiti za izvršenje transakcije bez saglasnosti korisnika. Informacija o stanju na računu, pored toga što za cilj ima da priča o nagradnoj igri bude uverljivija za korisnika, olakšava napadačima da praktično u jednoj transakciji skinu sva raspoloživa sredstva s platnog računa korisnika”, ističe on.

    Kada su u pitanju takvi slučajevi, Bogdan Stanišić kaže da Narodna banka Srbije odmah nakon saznanja o ovoj i sličnim ponudama na mrežama, radi sprečavanja potencijalnih prevara građana, preduzima mere prevencije tako što informaciju prosleđuje Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i posebnom Odeljenju MUP-a za suzbijanje visokotehnološkog kriminala kao nadležnim institucijama, koje, u skladu sa svojim ovlašćenjima, preuzimaju rešavanje ovog predmeta. Pored toga, Narodna banka Srbije, u skladu s procedurama društvene mreže Fejsbuk, prijavljuje navedenu stranicu kao lažnu i prevarnu.

    Na pitanje kako se zaštititi od ovakvih prevara, on odgovara da korisnici pre svega moraju da znaju da se organizacija bilo kakvih promocija, pogodnosti i sličnih aktivnosti u vezi s bezgotovinskim plaćanjima i platnim karticama ne organizuju na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama. „Pogodnosti u vezi s bezgotovinskim plaćanjima obezbeđuju banke ili poznati trgovci u saradnji s bankama i takve informacije se korisnicima platnih kartica najčešće saopštavaju preko banke i ugovorenih kanala komunikacije koje korisnici imaju s bankama”, objašnjava on. Najčešće pogodnosti kod plaćanja bezgotovinskim platnim instrumentima jesu, na primer, popust na iznos računa za određenu robu ili uslugu, besplatna dostava robe i sl. „Pogodnosti koje obezbeđuju banke i trgovci nikada se ne daju na način da se, na primer, udvostruče sredstva na računu, ali je važno istaći da se pogodnosti nikada ne uslovljavaju zahtevanjem i davanjem informacija o platnoj kartici, jer banka tim informacijama već raspolaže”, naglašava on i ističe da eventualno učešće u pogodnostima korisnici uvek ostvaruju izvršavanjem transakcija na uobičajen način, kao kod bilo kog drugog plaćanja.

    Budući da se pokušaji prevara prevashodno dešavaju na internetu i uz upotrebu stranica na društvenim mrežama, sajtova, imejlova ili drugih vidova komunikacije, korisnik uvek treba da ima izraženu sumnju prema nerealno primamljivim ponudama, koje izgledaju previše dobro da bi bile istinite.

    Proverite tehničke elemente

    Korisnici treba da obrate pažnju i na tehničke elemente kada dobiju neku ponudu na internetu, kao što je pogrešno navedena imejl-adresa, adresa sajta ili blago izmenjeni logotipi pružaoca platnih usluga. „Prilikom čitanja često nam se desi da poneko slovo pročitamo iako nije navedeno, tako da korisnici uopšteno treba da budu pažljivi u čitanju adrese sajta koji posećuju, posebno ako na njemu ostavljaju bilo kakve osetljive informacije”, upozorava on. Na internetu, zvaničnu stranicu banke, ili kartičnog sistema uvek možete prepoznati jer se na tim sajtovima nalazi i niz drugih informacija o samoj banci i njenim uslugama, a ne samo navodna nagradna igra.

    „Dobra provera je i da primetite da li adresa sajta počinje sa HTTPS:// ili HTTP://. Nikada nemojte ostavljati osetljive informacije na veb-sajtovima čija veb-adresa počinje sa HTTP://”, naglašava on.

    Fišing napadi preko imejlova ili poruka

    Fišing napadi ne moraju dolaziti nužno s društvenih mreža, već to može biti i dobijanje imejlova i poruka sa sadržajem o iznenadnom nasledstvu, lutriji ili sličnim stvarima, kojima ne treba verovati ni onda kada sadrže određenu dokumentaciju dostavljenu uz njih. Svakako ne treba dostavljati informacije o platnoj kartici ili bilo koje druge podatke pošiljaocima ovakvih imejlova odnosno poruka.

    „Dakle, radi što bolje zaštite od fišinga, korisnik treba da vodi računa o tome kome odgovara na imejlove i koje sajtove posećuje, odnosno da li su to zvanične imejl-adrese i sajtovi finansijskih institucija, trgovaca s kojima sarađuje ili koje je posećivao”, kaže on. Pored toga, neophodno je da korisnik ne dostavlja odnosno ne deli podatke o svojoj platnoj kartici ni na jednom mestu, a posebno ne na društvenim mrežama, neproverenim sajtovima ili imejlovima ka neproverenim imejl-adresama. „Potrebno je imati na umu i to da zvanični, ovlašćeni pružalac platnih usluga već ima sve potrebne podatke o kartici ili drugom platnom instrumentu i da nikada od korisnika neće tražiti da ih dostavi putem takvih kanala”, ističe on.

    Detaljnom proverom dobijenih ponuda i zaštitom podataka o platnom instrumentu, odnosno čuvanjem i nedeljenjem tih podataka s drugima, korisnici bezgotovinskih platnih instrumenata uspešno će se štititi od potencijalnih fišing napada kojima mogu biti izloženi.

  • U današnjoj rubrici Korisno je da znate… Mirjana Miletić, direktor Odeljenja za monetarnu analizu i izveštavanje u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku, objašnjava pojam referentne kamatne stope, njenu ulogu i uticaj na inflaciju i privredni rast, kao i šta uopšte njen nivo i kretanje znači za privredu i građane.

    Na samom početku izlaganja Mirjana Miletić se osvrnula na pojam referentne kamatne stope i ko utvrđuje njenu visinu.

    „Referentna kamatna stopa je osnovni instrument monetarne politike Narodne banke Srbije, kao i većine centralnih banaka danas u svetu, putem kojeg centralna banka deluje na inflaciju i privredni rast. U opštem slučaju, to je kamatna stopa, cena ili, drugačije rečeno, uslovi pod kojima je centralna banka spremna da pozajmljuje novac neophodan bankama ili da prihvata višak novca od banaka.”

    Kada je u pitanju naš slučaj, ona je naglasila da je referentna kamatna stopa cena koju Narodna banka Srbije plaća bankama za višak dinarskih sredstava koje one plasiraju na period od jedne nedelje.

    „Za referentnu kamatnu stopu direktno su vezane kamatne stope na kreditne olakšice (po kojima Narodna banka Srbije pozajmljuje novac bankama najčešće prekonoćno) i kamatne stope na depozitne olakšice (koju plaća za iznos sredstava koje banke prekonoćno deponuju kod nje) i to čini koridor kamatnih stopa Narodne banke Srbije.”

    Na pitanje ko utvrđuje visinu referentne kamatne stope, Mirjana Miletić odgovara da visinu referentne kamatne stope utvrđuje Izvršni odbor Narodne banke Srbije na sednicama koje se organizuju jednom mesečno, prema unapred utvrđenom kalendaru. „Prilikom donošenja odluka o njenoj visini, Izvršni odbor uzima u obzir očekivano kretanje inflacije, kao svog osnovnog cilja, ali i ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja, istovremeno vodeći računa o efektima koje bi promena referentne kamatne stope mogla da ima na finansijsku stabilnost i privredni rast, a time i na ukupnu makroekonomsku stabilnost”, naglasila je ona.

    Što se tiče primene referentne kamatne stope u praksi, Narodna banka Srbije organizuje jednom nedeljno aukcije prodaje dinarskih hartija od vrednosti prema unapred utvrđenom kalendaru i određuje višak likvidnosti koji želi da povuče s tržišta.

    „Na dan aukcije banke koje imaju višak dinarskih sredstava i koje su zainteresovane da učestvuju na repo aukciji prijavljuju koliki iznos sredstava žele da plasiraju kod Narodne banke Srbije i po kojoj stopi su spremne da plasiraju taj novac, pri čemu je referentna kamatna stopa gornja granica, odnosno maksimalna stopa koja može biti prihvaćena na aukciji.”

    Takođe, kako je istakla Mirjana Miletić, referentna kamatna stopa, zajedno s kamatnim stopama na kreditne i depozitne olakšice, utiče na celokupne uslove finansiranja za sve učesnike na tržištu novca i kapitala, cenu kredita koji se plasiraju privredi i građanima, kao i kamatne stope koje banke plaćaju na položenu štednju.

    „Zašto je to tako? Zato što banke koje žele da plasiraju sredstva u kredite ili pozajmljuju drugim bankama imaju mogućnost da ta sredstva plasiraju kod Narodne banke Srbije, tako da referentna kamatna stopa određuje po kakvim uslovima sredstva mogu da plasiraju u alternativne oblike investiranja. Istovremeno, za banke s nedostajućim sredstvima, referentna kamatna stopa određuje cenu izvora sredstava finansiranja”, kaže Mirjana Miletić.

    Kako deluje referentna kamatna stopa na inflaciju, privredni rast i uopšte na privredu i građane?

    Na ovo pitanje Mirjana Miletić odgovara da referentna kamatna stopa na inflaciju i ekonomsku aktivnost deluje putem nekoliko kanala. „Prvo, kada raste referentna kamatna stopa, rastu i kamatne stope na tržištu novca, kamatne stope na kredite i štednju. Kao posledica toga, uzima se manje kredita, jer su oni postali skuplji, a raste iznos štednje u bankama, jer je zbog više kamatne stope na štednju sada isplativije štedeti. Na taj način referentna stopa utiče i na ponudu novca na tržištu, što je važno za inflaciju. Po oba osnova (i rastu štednje i manjem uzimanju kredita) smanjuje se tražnja za robom i uslugama, a time i potrošnja i investicije, što za rezultat ima usporavanje inflacije, odnosno manji rast ili čak pad cena pojedinih proizvoda i usluga.” Naravno, važi i obrnuto, kada centralna banka smanjuje referentnu kamatnu stopu.

    Takođe, ona je istakla i drugi značajan kanal preko kojeg referentna kamatna stopa utiče na inflaciju – inflaciona očekivanja. „Ako tržišni subjekti znaju da je centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu ili očekuju da ona to uradi u budućnosti, prilagodiće i svoje ponašanje. Zbog očekivanog smanjenja tražnje, privreda neće povećati cene svojih proizvoda i usluga, a verovatno će se uzdržavati i od investicija. Građani će se uzdržavati od prekomerne potrošnje, očekujući da će cene proizvoda i usluga biti niže u narednom periodu, ali i zbog toga što njihovi budući prihodi mogu biti opterećeni većim troškovima otplate uzetih kredita”, kaže Mirjana Miletić.

    Rast kamatnih stopa utiče i na veću atraktivnost ulaganja u hartije od vrednosti u domaćoj valuti i doprinosi većem prilivu inostranog kapitala, a time i jačanju aprecijacijskih pritisaka. Po osnovu svih kanala transmisije rast referentne kamatne stope utiče na usporavanje inflacije.

    Međutim, kada je reč o efektima referentne kamatne stope na inflaciju, važno je naglasiti nekoliko stvari.

    „Prvo, prenošenje efekata promene referentne kamatne stope na inflaciju odvija se različitom brzinom preko različitih kanala, što znači da, iako monetarna politika odmah počinje da daje efekte, potrebno je da prođe neko vreme da bi se ispoljili puni efekti njenog zaoštravanja ili ublažavanja na inflaciju. Procenjujemo da to potrebno vreme u našem slučaju iznosi oko godinu dana i mi taj period nazivamo horizontom monetarne politike”, naglašava Mirjana Miletić i dodaje da je stoga za odluke Narodne banke Srbije od posebnog značaja gde će se inflacija naći u periodu od godinu dana i nakon toga.

    „Drugim rečima, inflacija se ne može sniziti odjednom, već je potrebno vreme da se efekti monetarne politike ispolje u punoj meri, zbog čega centralne banke nastoje da obezbede cenovnu stabilnost u srednjem roku, a ne u svakom trenutku, jer bi to zahtevalo znatnu i verovatno prekomernu reakciju monetarne politike koja verovatno i ne bi uspela da inflaciju vrati na cilj u kratkom roku, ali bi mogla da izazove znatne makroekonomske poremećaje”, ističe ona.

    Takođe, ona je naglasila da nije ista efikasnost monetarne politike i mogućnost delovanja referentnom kamatnom stopom kada inflatorni pritisci dolaze sa strane ponude kao kada dolaze sa strane tražnje. „Kada inflatorni pritisci prvenstveno dolaze sa strane ponude i pod uticajem globalnih faktora, kao što je to bio slučaj s potresima koji su pogodili tržište hrane i energenata u prethodne dve godine i uticali na rast globalne inflacije, monetarna politika jedne male i otvorene ekonomije kakva je naša ima malu mogućnost da te potrese spreči”, rekla je Mirjana Miletić.

    Narodna banka Srbije ne može da smanji svetsku cenu nafte ili gasa, ne može da poveća ponudu hrane na svetskom tržištu ili mikročipova i poluprovodnika koji se koriste u automobilskoj industriji. Međutim, ono što može da uradi jeste da spreči da dodatni uticaj na inflaciju dođe i od faktora na strani tražnje, kao i da ograniči prenošenje efekata rasta cena hrane i energenata do kojeg neminovno dolazi i na domaćem tržištu na cene ostalih proizvoda i usluga preko inflacionih očekivanja, kako inflacija po prestanku delovanja potresa ne bi ostala permanentno visoka i samogenerišuća.

    Zašto je Narodna banka Srbije povećavala referentnu kamatnu stopu prethodnih meseci?

    „I pored toga što je inflacija u Srbiji u najvećoj meri vođena globalnim troškovnim pritiscima, o čemu svedoči podatak da je konstantno između dve trećine i 70% međugodišnje inflacije u Srbiji u 2022. i od početka ove godine bilo posledica rasta cena hrane i energenata, Izvršni odbor je povećavao referentnu kamatnu stopu kako bi se sprečilo da inflacija bude postojana i da se rast cena hrane i energije preko inflacionih očekivanja ne prelije u većoj meri na cene drugih proizvoda i usluga.” Takođe, povećanjem referentne kamatne stope, ograničava se i prekomerni rast tražnje, što sve zajedno treba da doprinose usporavanju inflacije i vraćanju u granice cilja od 3 ± 1,5%.

    Zašto je važna cenovna stabilnost i šta ona znači za privredu i građane?

    „Kada se privremeno promene uslovi na tržištu, uvek ima onih koji dobijaju manje ili više. Kada kamatna stopa raste, štednja na primer postaje podsticajnija, kao što je uzimanje kredita bilo u periodima kada je referentna kamatna stopa snižavana”, kaže Mirjana Miletić na kraju videa.

    Ipak, ističe da obezbeđenjem cenovne stabilnosti dobijaju svi. „Niska i stabilna inflacija uslov je za održiv privredni rast. Ona obezbeđuje izvesnost i predvidljivost poslovanja, a time i zadovoljavajuću ponudu robe i usluga, rast zaposlenosti i zarada i istovremeno rast raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju i očuvanje životnog standarda naših građana.” Na kraju, Mirjana Miletić ističe da zbog toga ona i jeste osnovni cilj centralne banke.

  • Novo izdanje rubrike Korisno je da znate u ovoj godini započinjemo temom koja je važna za naše građane, a odnosi se na primenu propisa koje je, radi pružanja podrške stanovništvu, Narodna banka Srbije usvojila u decembru prošle godine. Ivana Joksimović iz Sektora za kontrolu poslovanja banaka Narodne banke Srbije, na početku svog izlaganja, istakla je da je navedenim propisima omogućeno banci da bez uticaja na svoj kapital fizičkim licima u finansijskim poteškoćama restrukturira potraživanje po osnovu odobrenog potrošačkog, gotovinskog ili drugog sličnog kredita na tri godine dužu ročnost u odnosu na važeće regulatorno rešenje.

    „Iz ugla dužnika, navedeno zapravo znači da će, ako dužnik ima probleme u izmirivanju obaveza ili je procena da će te probleme imati uskoro, banka nesmetano moći da mu produži rok za otplatu ove vrste kredita tako da taj rok za gotovinske i potrošačke kredite bude najduže devet godina, a za kredite odobrene za kupovinu motornih vozila najduže jedanaest godina”, naglasila je ona. Takođe, u okviru ovih rokova, dužniku može da se odobri ustupak u otplati kredita, bez obzira na stepen njegove kreditne zaduženosti u trenutku restrukturiranja.

    „Važno je istaći i to da banke mogu da odobre dužniku opisani ustupak i na svoju inicijativu – uz njegov pristanak, postupajući po obrazloženom zahtevu dužnika. Dakle, u slučaju da podnosite zahtev za ovu vrstu ustupka, potrebno je da upoznate banku sa okolnostima koje negativno utiču na vašu mogućnost da uredno izmirujete svoje obaveze prema banci, nakon čega će banka oceniti da li postoje posebne okolnosti koje su uticale na pogoršanje vašeg finansijskog položaja”, istakla je Ivana Joksimović.

    Rok u kojem se može podneti zahtev banci za odobravanje restrukturiranja, po novim pravilima, nije ograničen, ali se ustupak pod propisanim uslovima može koristiti samo jednom. Pored toga, predviđeno je i to da uslovi otplate potraživanja ugovoreni odobravanjem restrukturiranja na opisani način ne mogu biti nepovoljniji u odnosu na ranije ugovorene uslove.

    „Iako je reč o mogućnosti, a ne i obavezi za banku da dužniku odobri olakšicu u izmirivanju obaveza, Narodna banka Srbije je ovim unapređenjem regulatornog okvira kreirala sistemsko rešenje kojim se banke podstiču da izađu u susret građanima kojima je to zaista potrebno i u zajedničkom interesu ugovornih strana pomognu dužnicima da lakše izmire svoja dugovanja i prevaziđu izazove s kojima se suočavaju”, istakla je Ivana Joksimović.

    Pored mogućnosti ugovaranja olakšica za gotovinske, potrošačke i druge slične kredite, izmenama propisa produžena je primena mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima.

    „To podrazumeva da banke i tokom ove godine, tačnije do 31. decembra, mogu da vam ponude olakšice u vidu produžavanja roka otplate stambenih kredita za najduže pet godina od datuma dospeća poslednje rate kredita, a da se to produženje ne odrazi na regulatorni tretman potraživanja. Na taj način banke se dalje podstiču da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu na ročnost koju ste inicijalno ugovorili s bankom, što u trenutnim okolnostima rasta stope EURIBOR u kratkom roku može smanjiti pritisak na korisnike stambenih kredita s varijabilnim kamatnim stopama i sprečiti rast problematičnosti stambenih kredita”, istakla je Ivana Joksimović. Takođe, ona je navela da se nastavlja podrška olakšanom pristupu finansiranju fizičkim licima i u 2023. godini.

    Podsetila je i da su odluke o kojima je prethodno bilo reči donete radi stvaranja uslova za banke da dužnicima kojima je to zaista potrebno odobre odgovarajuće olakšice. „Prema tome, ukoliko imate poteškoće u otplati kredita, savetujemo vam da se obratite neposredno vašoj poslovnoj banci kako biste ugovorili optimalno rešenje kojim ćete prevazići probleme”, zaključila je Ivana Joksimović na kraju videa.

  • Da bi se posumnjalo u autentičnost neke novčanice, potrebno je poznavati izgled i zaštitne elemente autentičnih (originalnih) novčanica. Kako prepoznati falsifikovanu novčanicu, koji su osnovni zaštitni elementi, kao i šta uraditi ukoliko posedujete falsifikovanu novčanicu, saznaćete u današnjoj rubrici „Korisno je da znate”. Na ovu temu govorio je Miroslav Jeremić, direktor Odeljenja za nacionalne centre za borbu protiv falsifikovanja i za analizu novčanica i kovanog novca u Sektoru za poslove s gotovinom.

    „Radi upoznavanja centralnih banaka s novim novčanicama, ranije je bila praksa da centralne banke međusobno razmenjuju specimene novčanica. Specimen je novčanica koja u svemu odgovara originalnoj novčanici (dimenzije, glavni motiv, boje, svi zaštitni elementi), osim što je na njoj ispisan tekst specimen i što nema serijskog broja novčanice”, rekao je u uvodnom izlaganju Miroslav Jeremić.

    Miroslav Jeremić je u videu istakao da danas centralne banke retko razmenjuju specimene novčanica, a najčešće javnost upoznaju s novim novčanicama odgovarajućom prezentacijom na svojoj zvaničnoj internet stranici, pri čemu se, osim tekstualnih objašnjenja, koriste i uvećane fotografije zaštitnih elemenata novčanica, kao i kratki filmovi, praćeni usmenim objašnjenjima. „Narodna banka Srbije na svojoj internet stranici u delu Novac, zaštitni elementi novca prikazuje izgled i zaštitne elemente dinarskih novčanica”, kaže on.

    Šta uraditi ukoliko posedujete falsifikovanu novčanicu

    Autentičnost novčanica proverava se upoređivanjem zaštitnih elemenata novčanice za koju se veruje da je originalna sa zaštitnim elementima novčanice čija se autentičnost proverava.

    Na pitanje šta treba uraditi ukoliko posedujete falsifikovanu novčanicu, Miroslav Jeremić kaže da, ukoliko novčanica nema makar jedan od zaštitnih elemenata ili on izgleda drugačije u odnosu na zaštitni elemenat originalne novčanice, takva novčanica je sumnjiva i treba je predati bilo kojoj banci ili policijskoj stanici. „Podnosilac novčanice dobiće potvrdu o oduzimanju novčanice, a sama novčanica biće poslata Narodnoj banci Srbije radi ekspertize kojom će se utvrditi da li je reč o originalnoj novčanici ili falsifikatu. Podnosilac novca će preko banke ili policije dobiti jedan primerak izveštaja o ekspertizi novca, iz koga će videti rezultat ekspertize. Ako je novčanica originalna, podnosilac će dobiti njenu nominalnu vrednost. Ako je u pitanju falsifikat, neće biti naknade”, naglašava on.

    Radi zaštite građana od falsifikata, Narodna banka Srbije je menjačkim propisima uredila obavezu banke i ovlašćenog menjača da prilikom prodaje apoena od 50 i 100 američkih dolara obavezno upišu serijski broj novčanice u potvrdi o izvršenoj transakciji. „Na zahtev kupca stranog novca, banka i ovlašćeni menjač u obavezi su da upišu i apoen i serijski broj novčanica drugih apoena dolara i svih drugih valuta. Na taj način, ako se kasnije ispostavi da je kupljeni novac falsifikovan, kupac takvog novca može nadoknaditi pretrpljenu štetu od banke ili menjača koji je prodao te falsifikate”, rekao je on.

    Takođe, on je podsetio da je zabranjeno pravljenje lažnog novca, preinačavanje pravog, njegovo pribavljanje, sve u nameri da se stavi u opticaj, zatim stavljanje lažnog novca u opticaj, pa i samo neprijavljivanje nadležnim organima da je neko izvršio neku od pomenutih radnji. Predviđene su novčane i zatvorske kazne od dve do petnaest godina. „Kada građanin posumnja u ispravnost novčanice, potrebno je da je preda banci ili policiji. Ukoliko takvu novčanicu pusti u opticaj, rizikuje krivičnu odgovornost i mogućnost izricanja novčane ili zatvorske kazne u trajanju do tri godine”, ističe on.

    Kako proveriti novčanicu kroz zaštitne elemente

    Na kraju videa možete pogledati na koji način smo proverili ispravnost novčanice pomoću nekoliko saveta, a kao primer uzeli smo originalnu i falsifikovanu novčanicu s likom Milutina Milankovića.

    U svakodnevnoj upotrebi novčanica, uvek treba da proverite više od jednog zaštitnog elementa pomoću tri vrlo jednostavna testa: oseti, pogledaj i nagni.

    Oseti

    Duboka štampa, kao metoda zaštite od falsifikovanja, vrlo je efikasna, jer je provera jednostavna. Kada proveravamo duboku štampu – prelaskom noktima ili jagodicama prstiju preko glavnog motiva na licu originalne novčanice oseća se izvesna hrapavost koja je posledica nanosa boje koja se nalazi iznad nivoa površine papira. Falsifikovana novčanica je najčešće glatka na dodir, a kada je hrapavost imitirana, ona se ipak razlikuje od one na originalnoj novčanici. „Čim smo pronašli jedan zaštitni elemenat za koji smo utvrdili da postoji razlika, to znači da se radi o falsifikovanoj novčanici, jer originalna novčanica mora imati sve elemente zaštite koji moraju biti original”, istakao je on.

    Pogledaj

    Drugi način provere jeste da posmatrate vodeni žig. Vodeni žig nalazi se na belom, levom delu lica novčanice i prikazuje centralni motiv novčanice. „Na falsifikovanoj novčanici na mestu vodenog žiga, dok se novčanica nalazi na stolu, vidimo lik Milutina Milankovića, dok se kod originalne novčanice on ne vidi i ne treba da se vidi. Kada originalnu novčanicu podignemo prema izvoru svetlosti, mi ćemo u obojenom delu novčanice videti lik Milutina Milankovića, koji u potpunosti odgovara glavnom motivu na novčanici”, kaže on. Kada prosvetlimo originalnu i falsifikovanu novčanicu vidimo da je lik Milutina Milankovića u vodenom žigu jasniji, preciznije izrađen na originalnoj u odnosu na falsifikovanu novčanicu. Kada se novčanica gleda prema izvoru svetlosti, vodeni znak, zaštitna nit i prozirni registar treba da budu vidljivi.

    Nagni

    Još jedan zaštitni element je optički varijabilna boja. Znak Narodne banke Srbije na originalnoj novčanici menja boju u zavisnosti od ugla posmatranja, dok je kod falsifikata boja ista nezavisno od ugla posmatranja. „Falsifikatori nisu uspeli da postignu mogućnost da ovaj zaštitni element imitiraju tako da on menja boje i po tome možete prepoznati da je novčanica falsifikat”, naglasio je Miroslav Jeremić na kraju videa.

  • Polako se bliži kraj godine, a s njim i vreme praznika i praznične kupovine. Svedoci smo da je kupovina preko interneta danas postala veoma popularna svuda u svetu, pa i kod nas. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da onlajn kupovina robe i usluga platnim karticama i elektronskim novcem stalno raste, a posebno raduje to što procentualno najviše rastu transakcije u domaćoj valuti, što znači da je elektronska trgovina u punom zamahu u našoj zemlji, da se menjaju kupovne navike naših građana i privrede, kao i da raste poverenje u domaće internet trgovce. Samo u prva dva tromesečja 2022. godine, u Republici Srbiji je izvršeno preko 13,7 miliona bezgotovinskih transakcija, vrednosti preko 36 milijardi dinara, što je povećanje od oko 10 puta u odnosu na isti period 2018. godine.

    Tim povodom u današnjoj rubrici „Korisno je da znate” pripremili smo nekoliko saveta i uputstava za sigurnu i bezbednu internet kupovinu, o kojima govori Milan Martinović, savetnik u Odseku za tehnologiju i razvoj DinaCard sistema.

    Brojne su prednosti kupovine preko interneta, u šta su kupci posebno imali priliku da se uvere tokom globalne pandemije virusa korona, kada je ovakav način plaćanja predstavljao najsigurniji vid kupovine.

    Na početku izlaganja, Milan Martinović istakao je neke od najvažnijih razloga zbog kojih se korisnici platnih kartica i instant plaćanja odlučuju za internet kupovinu.

    „Jedan od glavnih razloga je ušteda vremena, zatim mogućnost dostave na željenu adresu u roku od nekoliko dana. Takođe, kupovina se može obaviti u bilo koje doba dana, za razliku od klasične kupovine ograničene radnim vremenom prodavnica ili tržnih centara, zatim postoji pregled iskustava i recenzija drugih potrošača, kao i veći izbor proizvoda i mogućnost upoređivanja cena kod nekoliko različitih trgovaca”, istakao je Milan Martinović.
    Kako bi korisnici iskoristili sve prednosti koje donosi kupovina na internetu i na bezbedan način kupovali, u nastavku videa možete čuti neke od saveta koje bi trebalo da korisnici platnih kartica imaju u vidu prilikom kupovine na internetu.

    Vodite računa gde i kome ostavljate lične i poverljive podatke.

    Zadržite dozu sumnje prema primamljivim ponudama, jer ako izgledaju previše dobro da bi bile istinite, verovatno su lažne. „Ono što je posebno važno napomenuti i što korisnici moraju da znaju jeste da se promocije, pogodnosti i sl. kod transakcija platnim karticama ne organizuju na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama, već da pogodnosti obezbeđuju banke ili poznati trgovci u saradnji s bankama i da takve informacije korisnicima platnih kartica dostavlja banka putem kanala komunikacije koji su korisnici ugovorili s bankama”, istakao je Milan Martinović.

    Primera radi, pogodnosti kod banaka su da, ako ostvarite određen broj transakcija ili promet u određenom periodu, banka vas može osloboditi određene naknade ili ćete kod trgovaca dobiti popust kupovinom nekog proizvoda, ali ćete plaćati na standardni način i nikada nećete morati da unosite ili dostavljate podatke o platnoj kartici kako biste ostvarili određenu pogodnost, posebno ne preko društvenih mreža.

    Drugi važan savet jeste da uvek kupujte preko zvaničnog sajta prodavnice.

    Milan Martinović ističe da ne treba ostavljati svoje podatke na internet lokacijama do kojih ste došli preko linka, jer to mogu biti lažne stranice koje veoma podsećaju na prave. „Ako veb-sajt liči na onaj koji ste ranije koristili, ali su domensko ime ili naziv prodavnice drugačiji, najverovatnije je u pitanju lažna stranica”, kaže on.

    Ako niste sigurni u ispravnost sajta, ne ostavljajte čak ni broj telefona kao kontakt za dostavu. I ovaj podatak može biti zloupotrebljen – oni koji se bave zloupotrebama na taj broj će poslati kôd za verifikaciju internet plaćanja, koji izgleda kao da ga je poslala banka.

    Nikada ne unosite PIN prilikom kupovine putem interneta.

    Milan Martinović je posebno naglasio da se kod kupovine na internetu ne koristi PIN, tako da zahtev za unos PIN-a direktno ukazuje na mogućnost zloupotrebe podataka. „Takođe, ne šaljite foto-kopiju kartice (ili drugog dokumenta) mejlom, u inboks stranice na društvenim mrežama ili slično. Banke vam nikada neće tražiti da mejlom ili porukom promenite svoje podatke, potvrdite lozinku ili slično”, istakao je Martinović. Navodi i primer: ako dobijete imejl-poruku koja liči na poruku od banke ili druge finansijske institucije, a kojom se od vas zahteva upisivanje podataka s kartice, sasvim je izvesno da se radi o tzv. fišing (eng. phishing) prevari. Pored toga, kada su same platne kartice u pitanju, neophodno je da karticu čuvate na sigurnom mestu i da trocifreni broj na poleđini kartice (CVV2, CVC2) ne delite s drugima.

    Milan Martinović u videu savetuje i da se izbegava kupovina s javno dostupnih bežičnih mreža i deljenih računara, jer postoji mogućnost da su zaraženi nekim virusom koji može da preuzme vaše podatke o platnoj kartici.

    Internet prodavnicu uvek proverite ako niste prethodno na njoj kupovali (npr. koristeći preporuke s Gugla ili sajt TrustPilot).

    Takođe, Milan Martinović je naglasio da treba posebno proveriti da li se radi o registrovanom prodavcu ili prodavcu koji posluje u sivoj zoni, da se obrati pažnja na sve poruke koje u sebi imaju nepravilnosti. Posebno treba biti oprezan i kada su u pitanju nove internet prodavnice, prodavnice koje nemaju komentare drugih kupaca ili koje prodaju proizvode po neuobičajeno niskim cenama.

    Podaci o prodavcu mogu se proveriti i na sajtu Agencije za privredne registre.

    Redovno proveravajte izveštaje sa svojih platnih kartica, kako biste na vreme uočili sumnjive transakcije.

    Milan Martinović posebno ističe da, ako banka nudi ovu uslugu, poželjno bi bilo da se aktivira mogućnost slanja obaveštenja o izvršenoj transakciji platnom karticom. „Na taj način ćete moći da odmah nakon izvršenja sumnjive transakcije ili aktivnosti pozovete banku koja je izdala karticu i blokirate karticu, čime ste sprečili njenu eventualnu dalju zloupotrebu”, kaže Martinović.

    U videu se naglašava i da ne verujte porukama o iznenadnom nasledstvu, lutriji i slično, čak ni uz dokumentaciju o nasledstvu ili nagradni ček.

    Sačuvajte mejlove i ostale podatke o kupovini.

    Ako niste dobili kupljenu robu ili ste dobili proizvod koji nije u skladu s poručenim, imate pravo na reklamaciju. Martinović kaže da domaće zakonodavstvo štiti učesnike elektronske trgovine jednako kao i potrošače koji kupuju u fizičkoj prodavnici, a kako biste bili dodatno sigurni, potrebno je da vam je dostupna sva prepiska, potvrda porudžbine i ostali podaci.

    Pored toga, u videu se preporučuje da izbegavate da deci dajete karticu za internet plaćanja.

    Proverite da li adresa internet stranice na kojoj želite da izvršite plaćanje počinje sa https.

    Obratite pažnju na simbol katanca, jer ako je označen crvenom bojom ili ako pretraživač izbaci upozorenje da sertifikat nije validan, ne treba da unosite podatke.

    Kupovinom od internet trgovca koji je registrovan u Republici Srbiji uživate sva prava koja su garantovana zakonima koji pokrivaju oblast elektronskog poslovanja, prava potrošača i trgovine na internetu.

    „Registrovani prodavci u zakonskoj su obavezi da jasno prikažu brojne informacije o sebi (naziv pravnog lica, PIB, matični broj, kontakt podatke i sl.). Takođe, na veb-stranici prodavca cene proizvoda i usluga moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene, uz posebne naznake o eventualnim dodatnim troškovima dostave, poreza i slično”, ističe Milan Martinović.

    Takođe, oznake poverenja (eng. trustmarks) još jedan su način da se uverite u kredibilitet i pouzdanost prodavca. Ove oznake poverenja izdaju nezavisna sertifikaciona tela na osnovu prethodne provere prodavca. Nacionalna oznaka poverenja u našoj zemlji je eTrustmark.

    Na kraju videa Milan Martinović je podsetio na to da je Narodna banka Srbije u oktobru 2018. godine implementirala sistem za instant plaćanja, koji se između ostalog koristi i za plaćanja na internet prodajnim mestima. „Instant plaćanje nudi niz pogodnosti i za korisnike (kupce) i za trgovce, ali je posebno važno istaći da je ova vrsta plaćanja prilikom kupovine na internetu veoma bezbedna, jer se ne koriste osetljivi podaci o platnom instrumentu ili korisniku, tako da kupac ne unosi podatke o svom platnom instrumentu, niti ih trgovac čuva, tako da je isključena mogućnost njihove kasnije zloupotrebe”, naglašava on.

    Takođe, on je naveo da se instant plaćanje na internetu obavlja metodom „IPS Skeniraj” korišćenjem aplikacije na mobilnim telefonu. Moguće je platiti skeniranjem IPS QR kôda ili upotrebom tehnologije deep link – odabirom banke iz ponuđene liste banaka čiju aplikaciju mobilnog bankarstva koristite.

    On je naveo da prilikom instant plaćanja na internetu korisnik plaća na isti način kao i na fizičkom prodajnom mestu ili kod plaćanja računa, tako da je korisničko iskustvo jednostavno i poznato, te da ne postoji potreba za dodatnom autentifikacijom, već korisnik na uobičajeni način potvrđuje transakciju PIN-om, otiskom prsta ili drugim načinom u aplikaciji mobilnog bankarstva.

    „Sve veći broj internet trgovaca prepoznaje prednosti instant plaćanja, tako da se prihvatna mreža stalno širi. S druge strane, sve veći broj korisnika instant plaćanja plaća na internetu, što dodatno doprinosi povećanju broja bezgotovinskih transakcija na internetu, uz značajno povećanje sigurnosti kod plaćanja na internetu”, istakao je Milan Martinović na kraju videa.

  • Šta je inflacija, ko je obračunava, koji proizvodi i usluge ulaze u obračun inflacije, šta je to lična inflacija i po čemu se razlikuje od zvanične, koja je razlika između rasta cena i kupovne moći?

    Na ova pitanja odgovaramo u današnjoj rubrici Korisno je da znate.

    Sam pojam inflacije predstavlja rast opšteg nivoa cena. Izražava se stopom koja nam govori koliko procenata su cene proizvoda i usluga povećane u određenom vremenskom razdoblju. Periodi koji se najčešće posmatraju jesu mesec i godina dana unazad.

    Miladin Mihajlović, viši istraživač u Odeljenju za makroekonomske analize, u rubrici Korisno je da znate ističe da za razliku od mesečne stope inflacije, koja pokazuje koliko su porasle cene u tekućem u odnosu na prethodni mesec, međugodišnja stopa inflacije pokazuje koliko su porasle cene u odnosu na isti mesec prethodne godine, to jest kumulativno u prethodnih 12 meseci. „Prednost korišćenja međugodišnje inflacije jeste u tome što su time uglavnom izbegnuti efekti sezonskih fluktuacija na merenje inflacije (npr. prvo voće i povrće u sezoni uvek je skuplje, a kasnije pojeftinjuje)”, kaže on. Kada je u pitanju merenje inflacije u Srbiji, od januara 2009. kao mera inflacije koristi se indeks potrošačkih cena.

    Indeks potrošačkih cena je poseban vid indeksa cena na malo kojim se meri prosečna promena cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva koriste u ličnoj potrošnji. Indeks potrošačkih cena računa i objavljuje Republički zavod za statistiku, što znači da je to institucija koja je zadužena za zvanično merenje inflacije u Srbiji. „Metodologija obračuna indeksa potrošačkih cena, koju koristi Republički zavod za statistiku, usaglašena je s preporukama za obračun indeksa cena u zemljama Evropske unije. Treba naglasiti da indeks potrošačkih cena obuhvata cenu korpe proizvoda i usluga koja odražava potrošnju prosečnog domaćinstva u datoj zemlji”, kaže Mihajlović.

    Različiti ljudi imaju različite potrošačke navike. Šta je to lična inflacija i po čemu se razlikuje od zvanične?

    Pored toga, Miladin Mihajlović ističe da je glavni razlog zbog kojeg nam se nekad čini da su cene porasle više ili manje nego što zvanični podatak o inflaciji pokazuje to što se potrošnja pojedinačnog domaćinstva razlikuje od potrošnje prosečnog domaćinstva.

    „Primera radi, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u avgustu ove godine iznosila je 13,2%. Taj podatak se odnosi na prosečan rast cena svih proizvoda i usluga koji ulaze u obračun inflacije na teritoriji cele Srbije. U okviru tog podatka, svakako ima proizvoda i usluga čije su cene porasle i više i manje od 13,2%”, naglašava on.

    „Dakle, to znači da subjektivni osećaj inflacije može biti i viši od onog koji objavljuje zvanična statistika i on zavisi od raspoloživog dohotka, strukture i navika potrošnje svakog pojedinačnog potrošača.”

    Koji proizvodi i usluge ulaze u obračun inflacije?

    Takođe, u videu ćete saznati da je inflaciju nemoguće meriti posmatranjem cene svakog pojedinačnog proizvoda na svakom prodajnom mestu, već se u obračunu indeksa potrošačkih cena koriste reprezentativni proizvodi i usluge s precizno naznačenim karakteristikama, koji se snimaju na prodajnim mestima koje potrošači najčešće koriste.

    „Potrošačka korpa za merenje inflacije sadrži preko šest stotina reprezentativnih proizvoda i usluga, a dobija se na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji domaćinstava. Konkretno, u 2022. godini, ukupan broj proizvoda i usluga koji ulaze u obračun indeksa potrošačkih cena iznosi 658”, ističe Mihajlović.

    Listu proizvoda i usluga koji ulaze u obračun inflacije utvrđuje Republički zavod za statistiku krajem godine za narednu godinu, pri čemu se lista redovno revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navike potrošača, a svakom proizvodu koji ulazi u listu dodeljuje se ponder.

    On objašnjava da se za izračunavanje pondera koriste podaci nacionalnih računa, pre svega podaci o finalnoj monetarnoj potrošnji domaćinstava. Generalno, ponder pokazuje koliki se deo potrošnje domaćinstava date zemlje odnosi na određenu grupu proizvoda ili usluga.

    Miladin Mihajlović, viši istraživač u Odeljenju za makroekonomske analize, ističe da proizvodi koje svakodnevno kupujemo, kao što su hleb i mleko, imaju veći ponder od proizvoda koji se kupuju ređe, poput trajnih potrošnih dobara (npr. frižider), zbog čega im se dodeljuje i manji ponder (tj. značaj) prilikom obračuna indeksa potrošačkih cena. „Tako će se poskupljenje mleka ili hleba za 1% znatno više odraziti na indeks potrošačkih cena nego isto toliko povećanje cene frižidera”, kaže on.

    Potrebno je razlikovati rast cena i kupovnu moć

    Pošto se cene izražavaju u određenoj valuti, inflacija odražava i smanjenje kupovne moći novca.

    Dakle, inflacija umanjuje našu kupovnu moć – što je rast cena veći, to manje proizvoda i usluga možemo kupiti za istu svotu novca. Glavni zadatak Narodne banke Srbije, kao i većine drugih centralnih banaka, jeste održavanje niske i stabilne inflacije, tj. zaštita kupovne moći domaće valute.

    „Kao što sam već pomenuo, kao zvanična mera inflacije najčešće se koristi promena indeksa potrošačkih cena. Taj indeks na objektivan i standardizovan način pokazuje koliko su se promenile cene proizvoda i usluga koje stanovništvo kupuje”, kaže Mihajlović.

    „Istraživanja pokazuju da ljudi više primećuju poskupljenja nego pojeftinjenja. Takođe, verovatnije je da ćemo zapamtiti promene cena onih proizvoda i usluga koje češće kupujemo (poput hleba i mleka), a, razumljivo, njihovim poskupljenjima pridajemo i veći značaj, posebno ako poskupe više nego ostali proizvodi”, naglašava on. Pored toga, on je rekao da građani retko porede trenutnu cenu sa onom od pre tačno godinu dana, kao što to radi statistički zavod. Naposletku, često ne razmišljamo o tome koliko su se cene procentualno promenile, već samo da li su porasle ili opale.

    Na kraju videa, Mihajlović kaže da, iako percipirana inflacija govori dosta o individualnim potrošačkim navikama i individualnoj percepciji, ona ne otkriva mnogo o opštem cenovnom trendu (na nivou cele zemlje) i zbog toga ne može biti vodič za monetarnu politiku. Ipak, važno ju je meriti i pratiti, jer može uticati na inflaciona očekivanja.

  • U novom izdanju rubrike Korisno je da znate Ivana Paunović, mlađi supervizor za posrednu kontrolu banaka u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka, pojašnjava koje je mere o platnim uslugama donela Narodna banka Srbija i šta one znače za građane.

    Uzimajući u obzir da su pojedine banke u prethodnom periodu najavile i/ili donele odluku o povećanju naknada za određene platne usluge, kao i to da je u prethodnih 19 meseci veliki broj banaka povećao ove naknade, Narodna banka Srbije je preuzela čitav niz aktivnosti, donošenjem odgovarajućih propisa i dijalogom s bankama, radi zaštite standarda građana.

    Ivana Paunović je istakla da je rezultat tih aktivnosti odziv svih banaka koje su povećale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine da ih umanje za 30%, odnosno do nivoa pre povećanja. Pored toga, banke su se složile da godinu dana ne povećavaju naknade za platne usluge.

    Primera radi, ako je banka povećala naknadu za održavanje tekućeg računa sa 230 dinara na 350 dinara, nakon umanjenja od 30%, nova naknada će iznositi 245 dinara. Isti princip se koristi za ostale naknade koje su vezane za platni račun. Tako, na primer, kod izvršenja plaćanja, naknada povećana sa 0 na 20 dinara, nakon umanjenja od 30%, iznosiće 14 dinara.

    „Narodna banka Srbije je kao ključnu meru usvojila Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama, kojom je definisan minimalan paket usluga u okviru računa sa osnovnim uslugama, koji obuhvata platne usluge potrebne za svakodnevne životne aktivnosti, a čija je naknada ograničena na 150 dinara”, rekla je Ivana Paunović.

    Usluge koje su propisane kao obavezne su:

    • otvaranje i vođenje dinarskog tekućeg računa,
    • besplatno podizanje gotovine na šalteru i na bankomatima svoje banke,
    • besplatna debitna kartica,
    • korišćenje mobilnog i elektronskog bankarstva.

    Pored toga, korisnicima računa sa osnovnim uslugama biće omogućeno da izvršavaju plaćanja u okviru mobilnog i elektronskog bankarstva po umanjenoj ceni za 30% u odnosu na klijente ostalih paketa računa kod kojih banka ovu uslugu naplaćuje.

    Ivana Paunović je pojasnila da građanima koji ipak budu želeli da imaju dodatne usluge (kao što je kreditna kartica, devizni račun, dozvoljeni minus ili izdavanje čekova) to će biti omogućeno, iako se odluče da pređu na račun sa osnovnim uslugama.

    Ona je navela da je Odlukom o platnom računu sa osnovnim uslugama definisano da će korisnici osnovnog računa moći da nadograde definisan paket usluga bez potrebe prelaska na skuplji paket računa, dok je naknada koja bi im bila naplaćena za ove usluge ograničena tako da ih ne dovede u lošiji položaj nego kada bi prešli na skuplji paket.

    Na kraju videa, Ivana Paunović podseća da je navedenim propisima i aktivnostima Narodna banka Srbije obezbedila građanima smanjenje trenutnih cena naknada kod pojedinih banaka i fiksiranje njihovih iznosa na period od godinu dana, a propisivanjem maksimalne cene od 150 dinara i garantovane sadržine računa sa osnovnim uslugama omogućila i trajniju zaštitu standarda građana u pogledu cene osnovnih platnih usluga banaka.

  • Sezona odmora je u toku, a jedna od dilema koje planiranje putovanja nosi sa sobom jeste da li i kako u inostranstvu koristiti platne kartice i koliko se kreću provizije za plaćanje ili podizanje novca s bankomata. Neda Vuković, viši stručni saradnik u Sektoru za platni sistem, danas u rubrici Korisno je da znate donosi nekoliko praktičnih saveta, ali i odgovore na pitanja koja se tiču korišćenja platnih kartica u inostranstvu.

    Jedno od glavnih pitanja jeste da li sve platne kartice koje su izdale strane poslovne banke u Srbiji mogu da se koriste u inostranstvu. Odgovor je – da. Banke izdavaoci u Republici Srbiji izdaju kartice nacionalnog kartičnog sistema i inostranih kartičnih sistema. Kartice izdate u okviru inostranih kartičnih sistema mogu se koristiti u inostranstvu u prihvatnoj mreži kartičnih sistema u okviru kojih su izdate.

    Kada je u pitanju nacionalna platna kartica DinaCard, iako je ona namenjena dominantno za domaću upotrebu, uspostavljanjem saradnje s dva velika internacionalna kartična sistema – kineskim nacionalnim kartičnim sistemom UnionPay International i američkim kartičnim sistemom Discover Financial Services – Narodna banka Srbije omogućila je izdavanje internacionalne kartice DinaCard, koja se može koristiti i u inostranstvu, tako da se kartice DinaCard-Discover mogu koristiti u prihvatnim mrežama Discover, Diners Club International i Pulse, dok se kartice DinaCard-UnionPay mogu koristiti u prihvatnoj mreži UnionPay u inostranstvu. U okviru pilot-produkcije koju zajedno sprovode Narodna banka Srbije, UnionPay International i Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd, u toku je izdavanje ograničenog broja kartica DinaCard-UnionPay s funkcijom beskontaktnog plaćanja i plaćanja i podizanja gotovine u kontrolisanim uslovima, a očekuje se da će se do kraja godine steći uslovi da Banka Poštanska štedionica i ostale banke koje donesu odluku da izdaju korisnicima kartice DinaCard-UnionPay počnu njihovo masovno izdavanje.

    Neda Vuković, viši stručni saradnik u Sektoru za platni sistem, kaže da banke izdavaoci platnih kartica u Republici Srbiji za podizanje gotovine na svojim bankomatima najčešće ne naplaćuju naknadu, dok za podizanje gotovine na bankomatima drugih banaka i za podizanje gotovine u inostranstvu banke izdavaoci u skladu sa svojom poslovnom politikom naplaćuju naknade. „Za podizanje gotovine platnim karticama u inostranstvu banke prihvatioci mogu uvesti dodatnu naknadu koju naplaćuje banka prihvatilac, odnosno banka čiji je bankomat. Zbog toga korisnici treba da obrate pažnju na to da li pri podizanju gotovine postoji i dodatna naknada, a ona mora biti prikazana na bankomatu, i da na osnovu informacija o tome odluče da li se isplati da podižu novac na tom bankomatu ili da potraže bankomat na kome se ne naplaćuje dodatna naknada”, ističe Neda Vuković.

    Tarifnici banaka za ove usluge javno su dostupni na portalima banaka i korisnici ih jednostavno mogu pregledati, a to su naknada za isplatu gotovog novca korišćenjem debitne/kreditne kartice na bankomatima u inostranstvu i plaćanje robe i usluga u inostranstvu debitnom/kreditnom karticom.

    Takođe, Neda Vuković ističe da za podizanje gotovine u inostranstvu i plaćanje na prodajnim mestima neki prihvatioci na bankomatima i POS terminalima pružaju uslugu DCC (Dynamic Currency Conversion). Ona omogućava korisnicima da se transakcija izvrši u valuti zemlje u kojoj je kartica izdata, što za korisnike iz Republike Srbije znači – u dinarima. Pri tome, važno je da korisnici obrate pažnju koji kurs je banka prihvatilac koristila za konverziju, jer može biti nepovoljan za korisnika, te da na osnovu toga odluče da li će uslugu koristiti ili odustati od nje i transakciju izvršiti na standardni način.

    Pored toga, Neda Vuković savetuje da korisnici platnih kartica obrate pažnju na dnevnu i mesečnu potrošnju u inostranstvu, jer ograničenja za korišćenje platne kartice određuje banka izdavalac u skladu sa svojom poslovnom politikom i ugovorom s korisnikom i da u praksi postoje različita ograničenja, npr. izvršenje maksimalnog broja transakcija ili maksimalnog iznosa u određenom periodu.

    U slučaju da bankomat zadrži karticu, korisnik se može obratiti svojoj banci izdavaocu i prijaviti da mu je kartica zadržana u bankomatu, nakon čega će izdavalac pokrenuti postupak za utvrđivanje razloga zadržavanja kartice i načina na koji kartica može biti vraćena korisniku. Takođe, ako postoji mogućnost, korisnik se može obratiti banci prihvatiocu (banci čiji je bankomat), npr. na šalteru banke ako je bankomat u okviru ekspoziture banke i proveriti da li postoji mogućnost da bude pokrenuta procedura na osnovu koje će mu kartica biti vraćena.

    Na kraju videa, još jednom napominjemo da se pre polaska na put blagovremeno informišete o svim prethodno navedenim stvarima. Takođe, savetujemo vam i da broj telefona s kartice sačuvate u imenik mobilnog telefona, kako biste, u slučaju potrebe, mogli da jednostavno kontaktirate banku izdavaoca kartice. Za podizanje novca i plaćanje na prodajnim mestima koristite one platne instrumente koji donose najniže troškove svim učesnicima.

  • U poslednjih godinu dana, zbog činjenice da se rast cena u svetu preliva i na cene proizvoda i usluga malim i otvorenim ekonomijama poput Srbije, u javnosti se često pominje pojam „uvozna inflacija”. Šta je uvozna inflacija, zašto je dovela do povećane inflacije u Srbiji i kako ona utiče na cene proizvoda i usluga koje svakodnevno koristimo, saznaćete u današnjom rubrici Korisno je da znate.

    O ovoj temi govori Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku.

    On navodi da, najjednostavnije posmatrano, uvozna inflacija predstavlja situaciju u kojoj se rast cena u svetu preliva na rast domaćih cena, te da se male i otvorene ekonomije poput Srbije poslednju godinu suočavaju s povišenom inflacijom, koja je upravo posledica uvozne inflacije.

    „Kada čujemo za pojam uvozne inflacije, prvo na šta pomislimo jesu proizvodi koje svakodnevno koristimo, a koji se u Srbiji ne proizvode, pa smo prinuđeni da ih uvozimo. To su svakako automobili, računari, mobilni telefoni i različiti kućni aparati. U takve proizvode spada i veliki deo odeće i obuće, zatim kozmetika, ali i deo hrane i pića koji svi koristimo, a koji moramo da uvozimo – najbolji primer su južno voće i kafa. Međutim, ovo je samo manji deo uvozne inflacije. Najvećeg dela uvozne inflacije najčešće nismo svesni ”, ističe on.

    U pitanju je zapravo znatno veći broj proizvoda i sirovina, koji na različite načine utiču na rast cena. Kao primer, Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora, navodi flaširanu vodu.

    „Ambalaža čini najveći deo cene koštanja i u proizvodnji i u maloprodajnoj ceni flaširane vode. Uzmimo, recimo, da flašica vode u prodavnici košta 40 dinara. U okviru toga, trošak same vode i troškovi koje proizvođači imaju u smislu taksi i naknada prema državi su zanemarljivi. Najveći deo cene koštanja jedne obične flašice vode je zapravo nafta. Flašica se pravi od nafte, zatvarač se pravi od nafte i etiketa se pravi od nafte. Na kraju, proizvod zahteva određeni transport i tu ponovo imamo naftu, odnosno gorivo kao glavni trošak”, istakao je on. Takođe, on je naglasio da je za proizvodnju jedne plastične flaše od jednog litra potrebna četvrtina litra sirove nafte. Ukupno, oko 8% celokupne svetske nafte koristi se za proizvodnju plastike.

    Pored ovog primera, u videu možete čuti kako je ovaj efekat izražen kod proizvodnje guma, odeće, obuće i kozmetike. Saznaćete i da se 90% do 95% svih jedinjenja koja se koriste u proizvodnji kozmetike na neki način proizvodi od sirove nafte. Gotovo svaki proizvod koji stavljate na lice, telo i/ili kosu potiče od sirove nafte.

    Na kraju videa, Milan Trajković govori o tome šta Narodna banka Srbije očekuje u narednom periodu i koje su njene projekcije kada je u pitanju kretanje inflacije u narednom periodu. Pored toga, on naglašava da Narodna banka Srbije sve vreme daje ažurirane projekcije, ali i ističe i rizike, kao i činjenicu da je mogućnost preciznog projektovanja u ovakvim okolnostima manja nego inače. „Čak je i u aprilu i maju 2020, odmah nakon izbijanja pandemije virusa korona, mogućnost predviđanja bila veća i bilo je lakše raditi projekcije nego danas”, rekao je on.

    Ističe da su već postojeći i već veliki problemi sa energentima, hranom i lancima snabdevanja dodatno pogoršani ratom u Ukrajini i da je rat samo dodatno podstakao rast već ionako visokih cena nafte, gasa, pšenice i drugih sirovina.

    „U takvim okolnostima, ono što Narodna banka Srbije vidi u ovom trenutku to je da bi međugodišnja inflacija trebala da dostigne maksimum u junu i julu – i taj maksimum bi trebao da bude negde u rasponu između 10% i 11%, dok bi nakon toga, sa dolaskom nove poljoprivredne sezone, međugodišnja inflacija trebalo da počne da se smanjuje”, naglasio je Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku.

    Ulazak međugodišnje inflacije u granice inflacionog cilja Narodne banke Srbije, koji iznosi 3 ± 1,5%, očekuje se u drugoj polovini sledeće godine i do kraja 2023. godine inflacija bi trebalo da iznosi oko 4%.

    „Ono što je dobro jeste da je inflacija u Srbiji i dalje niža nego u zemljama srednje i jugoistočne Evrope i skoro u potpunosti je uporediva s razvijenim zemljama. Razlog tome je bazna inflacija koju Narodna banka Srbije i dalje uspeva da drži pod kontrolom, pre svega time što čuva stabilnost deviznog kursa, ali i time što nije dozvolila da inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede značajno porastu i da onda zbog toga dođe do dodatnog rasta cena za kojim objektivno nema potrebe. Takođe, Narodna banka Srbije na smanjenje inflacije utiče još od oktobra prethodne godine smanjenjem ekspanzivnosti monetarne politike, prvo putem povećanja repo stope, a zatim i putem povećanja referentne kamatne stope. Tome su svakako doprinele i mere Vlade koja je ograničila cene osnovnih životnih namirnica i marže naftnih kompanija, a u više navrata intervenisano je i iz robnih rezervi ”, rekao je on na kraju videa.

  • U današnjoj rubrici Korisno je da znate…, govorimo o aktuelnoj temi koja se tiče zaoštravanja monetarnih uslova – zašto je NBS povećala referentnu kamatnu stopu, kako će se ona odraziti na kamatne stope na kredite, da li na našu privredu više utiču odluke ECB-a ili FED-a i da li se očekuje dalji rast kamatnih stopa.

    Na ovu temu govorila je Mirjana Miletić, direktor Odeljenja za monetarnu analizu i izveštavanje, koja je istakla da se povećanje referentne kamatne stope prvo odražava na kamatne stope na međubankarskom tržištu novca (BEONIA, BELIBOR), da se taj prenos odvija u najkraćem roku i da je u principu potpun, a zatim se preko kamatnih stopa na međubankarskom tržištu novca, koje predstavljaju cenu izvora finansiranja za banke, prenosi na kamatne stope na kredite.

    „Kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu kreću se oko svojih najnižih nivoa i u martu za privredu iznose 3,6%, a za stanovništvo 8,4%, što je blizu njihovih najnižih vrednosti do sada, tako da i ako dođe do povećanja stopa na kredite pod uticajem aktuelnog povećanja referentne kamatne stope uslovi dinarskog zaduživanja i dalje će ostati relativno povoljni”, naglasila je ona.

    Takođe, ona je istakla da treba imati u vidu da nekada prođe i nekoliko meseci dok se referentna kamatna stopa ne prenese na kamatne stope na kredite, kao i da taj prenos ne mora uvek da bude kompletan. „U uslovima pojačane konkurencije u bankarskom sektoru i nastojanja banaka da zadrže klijente, deo povećanja referentne kamatne stope banke mogu kompenzovati smanjenjem svojih marži, tako da taj prenos ne bude potpun”, kaže Mirjana Miletić, direktor Odeljenja.

    Pored toga, ona je naglasila da na našu privredu više utiču odluke ECB-a nego FED-a, jer sa zonom evra ostvarujemo znatno jače trgovinske i finansijske veze nego sa SAD.

    Na kraju videa saznaćete i da li se očekuje dalji rast referentnih kamatnih stopa.

  • Narodna banka Srbije i ove godine tradicionalno organizuje praksu kako bi studentima približila rad centralne banke kao institucije od čijeg poslovanja zavisi stabilnost finansijskog sistema i upoznala ih s raznovrsnim funkcijama koje obavlja, a kao najvažnije omogućila sticanje poslovnog iskustva.

    U današnjem izdanju rubrike Korisno je da znate… Filip Milanović, viši stručni saradnik u Odeljenju za zaštitu korisnika, kao nekadašnji polaznik letnje prakse, govori o svom iskustvu kao i o izazovima s kojima se susretao prilikom učestvovanja u izvršavanju svakodnevnih obaveza i ispunjenju zadataka. Prema njegovim rečima, cilj organizovanja prakse je da se studentima putem praktičnog rada omogući da upotpune svoja teorijska znanja stečena tokom studija, kao i da dobiju specifična znanja iz oblasti rada centralne banke.

    Letnja praksa će trajati dva meseca, od 1. jula do 31. avgusta 2022. godine, i Narodna banka Srbije će primiti do 30 studenata treće, četvrte ili pete godine akademskih studija koji studiraju na visokoškolskim ustanovama akreditovanim od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.

    Prijave se mogu podneti do 20. maja 2022. godine, putem imejla letnja.praksa@nbs.rs ili poštom, odnosno lično na adresu Beograd, Kralja Petra 12.

    Za više detalja možete pogledati Poziv za obavljanje letnje prakse, koji se nalazi na internet prezentaciji Narodne banke Srbije.

    Prijavite se, čekamo vas!

  • U najnovijem izdanju rubrike Korisno je da znate... nastavljamo da pojašnjavamo teme koje su u nadležnosti Narodne banke Srbije, a koje su aktuelne i zanimljive široj javnosti.

    Ovog meseca govorimo o ulozi i zadatku Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga.

    Finansijske usluge su jedan od ključnih delova ekonomije naše zemlje, zbog čega je neophodno da postoji uređen i stabilan finansijski sektor, kao i da naši građani imaju adekvatnu i efikasnu zaštitu kada koriste ove usluge. Vršeći jednu od svojih zakonom uređenih funkcija, a to je zaštita prava i interesa korisnika finansijskih usluga, Narodna banka Srbije je obrazovala posebnu organizacionu jedinicu – Sektor za zaštitu korisnika finansijskih usluga, kojoj je poverila ovaj zadatak.

    Kolega Filip Milanović iz ovog sektora objašnjava na šta korisnici mogu da se žale i koji su to najčešći razlozi za pritužbu.

    Saznaćete šta treba da preduzmete ukoliko smatrate da je banka povredila neko vaše pravo ili interes. Pored toga, doznaćete gde na našoj internet prezentaciji, na vrlo jednostavan način, u svega nekoliko minuta, možete podneti pritužbu bez ikakve dodatne pomoći.

    Na kraju videa osvrnućemo se na to šta je poseban postupak posredovanja koji sprovodi Narodna banka Srbije, kako on funkcioniše, na koji način se realizuje, kao i na to da su mnogi sporni odnosi s davaocima usluga osiguranja rešeni upravo na ovaj način.

  • U novom izdanju rubrike Korisno je da znate… govorimo o menjačkim poslovima, ulozi NBS, kontrolama menjačnica i donetim izmenama odluke NBS u vezi sa ograničavanjem provizija.

    Menjački poslovi su poslovi kupovine od fizičkih lica i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji glase na stranu valutu, u skladu s propisima.

    Obavljanje menjačkih poslova regulisano je, pored ostalog, odredbama člana 39. Zakona o deviznom poslovanju i Odlukom o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova.

    Menjačke poslove mogu da obavljaju: rezidenti – pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova, banke i rezident privredni subjekt koji menjačke poslove obavlja na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje njegova delatnost (javni poštanski operator)

    U ovom videu, koleginica Snežana Stefanović, viši savetnik u Sektoru za devizne poslove i kreditne odnose sa inostranstvom detaljnije objašnjava oblast menjačkih poslova govoreći o ograničenjima kursa i provizija, uz savete građanima na šta je potrebno obratiti pažnju na mestima na kojima menjamo novac i zašto nema razloga za panikom.

    Na kraju videa možete pogledati na koji način možete da se informišete o maksimalnim i minimalnim iznosima po menjačkim poslovima banaka na internet sajtu NBS, kao i kako možete podneti pritužbu na rad ovlašćenog menjača.

  • U novom izdanju rubrike Korisno je da znate… bavimo se virtuelnim valutama, kao i time na koji način je ova oblast regulisana u Srbiji.

    U ovom videu, koleginica Nataša Katanić iz Direkcije za zakonodavno-pravne poslove pojašnjava šta su virtuelne valute i kako funkcionišu, da li je bezbedno trgovati virtuelnim valutama i ulagati u njih, kao i na koji način je ova oblast regulisana Zakonom o digitalnoj imovini.

    Saznaćete i ko može da pruža usluge povezane s digitalnom imovinom, kao i koje su nadležnosti Narodne banke Srbije pri izdavanju virtuelnih valuta.

    Na kraju videa možete poslušati savete Narodne banke Srbije građanima kada je u pitanju ulaganje u virtuelne valute i obavljanje bilo kakvih transakcija s virtuelnim valutama.

     

  • Prva tema u ovom serijalu odnosi se na upotrebu nacionalne platne kartice Dina. Po čemu se ova platna kartica razlikuje od drugih platnih kartica na našem tržištu, koje su njene pogodnosti i prednosti, gde može da se koristi, koliko građana je upotrebljava i kada se očekuje izdavanje prvih beskontaktnih Dina kartica – saznaćete u videu.

    Na ova pitanja u novoj rubrici „Korisno je da znate…” odgovarao je Aleksandar Stanojević, savetnik za poslovnu podršku i razvoj novih servisa u Sektoru za platni sistem.