Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Misija MMF-a, sa g. Albertom Jegerom na čelu, koja je posetila Srbiju od 17. do 24. septembra, analizirala je ekonomsku situaciju i buduća kretanja. Na kraju boravka misije, g. Jeger je izdao sledeće saopštenje danas u Beogradu:
„Ekonomija i dalje beleži snažan rast, a inflacija se smanjuje; s druge strane, spoljni deficiti znatno rastu, a globalna finansijska situacija se pogoršava. Za obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti i upravljanje rastućim rizicima potrebni su znatan rebalans budžeta za 2008. i mnogo restriktivniji budžet za 2009. godinu. Težak izbor se mora napraviti.
Impresivni ekonomski rast Srbije i dalje je neuravnotežen. Inflacija se smanjuje i očekuje se da 2008–09. godine ekonomski rast ostane na nivou od 6 do 7%, ali ekonomija nastavlja prekomerno da troši, izvozna baza je i dalje mala, spoljni privatni dug je u porastu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa premašiće 18% BDP-a u 2008. godini. Srbija u celini godišnje troši 500 milijardi dinara više nego što zaradi i zbog toga se zadužuje u inostranstvu. Prekomerni izdaci uglavnom se odnose na potrošnju umesto na investicije, a rast podstiču kupovina, bankarstvo i telekomunikacione usluge.
Ekonomski ciljevi Vlade ukazuju na njenu odlučnost da postigne snažan rast, nisku inflaciju i istovremeno spoljnu stabilnost. Međutim, da bi se to postiglo, potrebno je da Vlada sprovede sveobuhvatnu strategiju ekonomske reforme i mnogo čvršću fiskalnu politiku. Privatizacija, restrukturiranje preduzeća i snižavanje troškova poslovanja i dalje su ključni za jačanje ponude srpske ekonomije. Snažnija EU i regionalna integracija, kao i razvoj javne infrastrukture, treba da pomognu razvoju trgovine i privuku priliv investicija.
Rebalans budžeta za 2008. godinu predstavlja prvu priliku za izgradnju fiskalnog kredibiliteta, posle povećanja fiskalnih deficita u poslednje dve godine, te je ne treba propustiti. Međutim, značajno povećanje penzija stvoriće još veći budžetski deficit, koji će se, nažalost, odraziti na smanjenje kapitalne potrošnje.
Ostale razmatrane inicijative mogle bi znatno da podstaknu fiskalni deficit u 2009, uključujući (i) povećanje prosečne penzije na nivo od 70% prosečne zarade; (ii) povećanje javnih ulaganja na odabranim drumskim i železničkim projektima; i (iii) razna smanjenja poreza. Pun efekat tih obećanja mogao bi fiskalnom deficitu dodati do 5% BDP-a.
Jasno je da se mora napraviti težak izbor, jer ove inicijative – ma koliko bile poželjne – ne mogu sve da stanu u odgovoran ukupan iznos budžeta. U cilju rebalansiranja budžetske politike i stvaranja prostora za neophodna javna ulaganja, mora se strogo ograničiti tekuća potrošnja. Fiskalna politika treba da ima za cilj stabilizovanje ekonomije, smanjenje spoljnih debalansa i povećanje efikasnosti potrošnje u javnom sektoru radi boljeg zadovoljavanja socijalnih i infrastrukturnih potreba stanovništva.
Monetarna politika treba da se i dalje koncentriše na smanjivanje inflacije. Suočena s velikim poskupljenjem hrane i energije koje je pogodilo i mnoge druge zemlje, NBS je ove godine počela odlučno da pooštrava monetarnu politiku. Nedavno smanjenje cena poljoprivrednih i energetskih proizvoda ukazuje na popuštanje neposrednih inflatornih pritisaka, čiji su izvori uglavnom na strani ponude. Međutim, sve su veći rizici u vezi sa ostvarivanjem ciljane inflacije za 2009. godinu, naročito ako fiskalna politika i politika prihoda ostanu nedovoljno čvrste. Pored toga, u kontekstu tekućih globalnih kretanja na finansijskom tržištu, rizici po finansijsku stabilnost se povećavaju, a čvrsta prudencijalna politika NBS i dalje je odgovarajuća.
