Pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji

Nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Republika Srbija  (RS) je započela i pregovore o pristupanju EU. Zahtev za prijem u članstvo RS je podnela je 22. decembra 2009, a na osnovu preporuke i mišljenja Evropske komisije od 12. oktobra 2011, Evropski savet je 1. marta 2012. doneo odluku o odobravanju statusa kandidata.

Pregovori su formalno započeli 21. januara 2014, održavanjem prve Međuvladine konferencije o pristupanju RS EU, a na osnovu odluke Evropskog saveta od 28. juna 2013. godine. Nakon formalnog otvaranja pregovora, počela je faza analitičkog pregleda i ocene usklađenosti propisa RS s pravnim tekovinama EU, tj. skrining, koji je, u okviru 34 od 35 pregovaračkih oblasti trajao do 24. marta 2015. godine (poglavlje 35 – Ostala pitanja).

Proces pregovora o pristupanju RS EU
22.12.2009. 1.3.2012. 28.6.2013. 21.1.2014.
Zahtev za prijem u članstvo Odluka Evropskog saveta o odobravanju statusa kandidata na osnovu preporuke i mišljenja Evropske komisije          od 12. 10. 2011. godine Odluka Evropskog saveta o otvaranju pristupnih pregovora Prva Međuvladina konferencija o pristupanju RS EU – formalan početak pregovora

Prvoj Međuvladinoj konferenciji prethodilo je usvajanje pregovaračkog okvira EU za RS u Savetu EU, koji je definisao načela, predmet  i strukturu pregovora o pristupanju, uzimajući u obzir iskustva iz prethodnih procesa proširenja EU. Prema proceduri pregovaranja, suština pregovora je predmet Međuvladine konferencije na kojoj učestvuju države članice EU, sa jedne strane, i RS, sa druge strane, na ministarskom nivou.

Pregovori o članstvu RS u EU, kao poslednja i najznačajnija etapa evropskih integracija RS, nisu pregovori u pravom smislu te reči, već određivanje uslova pod kojima će RS prihvatiti prava i obaveze na kojima se zasniva EU, kao i njene pravne tekovine. Naime, ne pregovara se o pravnoj tekovini EU (kandidat za članstvo je u obavezi da preuzme celokupnu pravnu tekovinu EU, onakva kakva jeste), već samo o uslovima, dinamici i načinu usklađivanja domaćeg pravnog okvira  s pravnim okvirom EU. Prilagođavanje ekonomskom, institucionalnom i društvenom sistemu EU podrazumeva i blagovremenu, delotvornu i efikasnu primenu usklađenog pravnog okvira. Za potrebe pregovora pravne tekovine podeljene su na 35 poglavlja, od kojih svako pokriva određenu oblast politike EU.

Pored navedenog, neophodno je ispuniti i uslove koji se postavljaju pred sve države kandidate za članstvo, a zasnivaju se na zaključcima Evropskog saveta donetim na sastanku u Kopenhagenu 1993. godine. Ti zaključci, poznati kao kriterijumi iz Kopenhagena, podrazumevaju sledeće:

  • stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i zaštitu manjina;
  • postojanje funkcionalne tržišne privrede, kao i sposobnost da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnih kretanja u okviru EU;
  • sposobnost da se preuzmu obaveze koje proizilaze iz članstva, uključujući prihvatanje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije, i administrativni kapacitet neophodan za delotvornu primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU.

Napredak u pogledu ispunjavanja kriterijuma iz Kopenhagena Evropska komisija ocenjuje svake godine u svom Godišnjem izveštaju o napretku RS.

Proces pregovora RS i EU od 2021. sprovodi se i u skladu s novom metodologijom proširenja EU, koja podrazumeva unapređenu dinamiku i predvidljivost procesa, jači fokus na fundamentalnim reformama, kao i intenzivnije političko upravljanje.

U okviru do sada održanih dvanaest Međuvladinih konferencija o pristupanju, RS je otvorila osamnaest, a privremeno zatvorila dva poglavlja.

14. 12. 2015. 11. 12. 2017. 25. 6. 2018. 10. 12. 2018. 27. 6. 2019. 10. 12. 2019.
Poglavlje 32 – Finansijski nadzor   Poglavlje 6 – Pravo privrednih društava Poglavlje 33 – Finansijska i budžetska pitanja Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika
Poglavlje 18 – Statistika
Poglavlje 9 – Finansijske usluge Poglavlje 4 – Slobodno kretanje kapitala

Narodnu banku Srbije očekuju i aktivnosti u pogledu ispunjenja kriterijuma iz Mastrihta, kao uslova za sve potencijalne članice EU koje žele da postanu deo Evropske monetarne unije.

Mastrihtski kriterijumi utvrđeni su Ugovorom iz Mastrihta, na osnovu sveobuhvatne makroekonomske analize zone evra. Ispunjenje tih kriterijuma preduslov je za članice EU koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom – evrom.

Smatra se da je ispunjenje kriterijuma konvergencije i permanentno održavanje makroekonomskih parametara na utvrđenom nivou osnovni preduslov za trajnu stabilnost i ujednačen ekonomski razvoj unutar zone evra. Sve potencijalne članice zone evra, osim onih koje se, po osnovu postignutih kriterijuma već nalaze u jedinstvenom valutnom području, moraju da ispune te kriterijume.

Kriterijumi konvergencije su:

  1. Cenovna stabilnost, tj. održiv rast cena i prosečna stopa inflacije koja ne prelazi 1,5 procentnih poena iznad prosečne inflacije tri najuspešnije zemlje članice. Inflacija se meri na osnovu uporedivog indeksa potrošačkih cena;
  2. Dugoročna kamatna stopa – prosečna nominalna dugoročna kamatna stopa – ne sme da prelazi dva procentna poena iznad proseka tri najuspešnije zemlje članice. Odrednica za utvrđivanje kamatne stope su kamatne stope na dugoročne državne obveznice ili druge uporedive hartije od vrednosti;
  3. Kriterijum za budžetski deficit predviđa da stopa planiranog ili ostvarenog budžetskog deficita ne prelazi 3% bruto društvenog proizvoda;
  4. Kriterijum javnog duga predviđa da javni dug ne prelazi iznos od 60% bruto društvenog proizvoda;
  5. Stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II) – ovaj kriterijum se odnosi na poštovanje utvrđenih margina fluktuacije deviznog kursa, bez znatnijih odstupanja u periodu od najmanje dve godine pre uvođenja zajedničke evropske valute.