Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Narodna banka Srbije pažljivo prati međunarodnu praksu, kao i sve inicijative i predloge za izmene relevantnih međunarodnih standarda i regulative u oblasti restrukturiranja banaka, kako bi blagovremeno analizirala potrebu, mogućnost i potencijalne efekte implementacije najnovijih regulatornih rešenja u domaći pravni okvir.
Na međunarodnom nivou, u oblasti restrukturiranja banaka posebno se izdvaja rad Odbora za finansijsku stabilnost. Na inicijativu G20, a kao deo odgovora na svetsku finansijsku krizu, Odbor za finansijsku stabilnost objavio je 2011. godine tzv. „Ključne atribute za uspostavljanje delotvornih režima restrukturiranja finansijskih institucija“ (eng. „Key Attributes of Effective Resolution Regimes for Financial Institutions“) (u daljem tekstu: Ključni atributi). Ključni atributi predstavljaju sveobuhvatne međunarodne standarde za režime restrukturiranja svih vrsta finansijskih institucija koje su od sistemskog značaja na globalnom nivou (eng. Globally Systemically Important Institutions – G-SIIs).
Kako bi se omogućila delotvornost primene novog instrumenta restrukturiranja uvedenog Ključnim atributima – instrumenta raspodele gubitaka (eng. bail-in), koji je uveden kao suprotnost do tada najčešće korišćenom instrumentu državne pomoći (eng. bail-out), Odbor za finansijsku stabilnost razvio je i objavio 2015. godine „Principe za utvrđivanje ukupnog kapaciteta za pokriće gubitaka i dokapitalizaciju globalno sistemski značajnih institucija u restrukturiranju“ (eng. „Principles on Loss-absorbing and Recapitalisation Capacity of Globally Systemically Important Banks (G-SIBs) in Resolution, Total Loss-absorbing Capacity (TLAC) Term sheet“) (u daljem tekstu: TLAK standard). Cilj TLAK standarda je da obezbedi da institucije koje bi potencijalno mogle biti restrukturirane (jer su previše velike i važne da bi prestale da posluju kroz redovan stečajni postupak – eng. „too big to fail“) raspolažu sa određenim minimalnim kapacitetom za pokriće gubitaka koji bi bio dostupan za potrebe restrukturiranja, a koji bi prevazilazio minimalne kapitalne zahteve utvrđene u skladu s Bazel III standardima.
TLAK standard definiše minimum uslova koje moraju ispuniti instrumenti i obaveze koje globalno sistemski značajne banke (G-SIBs) uvek treba da drže u posedu i koji moraju biti raspoloživi za otpis i konverziju u okviru restrukturiranja. Osim toga, TLAK standard takođe zahteva da određeni iznos tih sredstava bude dodeljen podređenim društvima ili podgrupama čije sedište se nalazi van države sedišta matičnog društva, odnosno u tzv. „državama domaćinima“ (eng. host jurisdictions) a koji se smatraju značajnim za restrukturiranje globalno sistemski značajne banke i cele grupe (tzv. „interni kapacitet za pokriće gubitaka“ ili „interni TLAK“). S tim u vezi, Odbor za finansijsku stabilnost je u julu 2017. godine objavio „Smernice za utvrđivanje internog kapaciteta za pokriće gubitaka za globalno sistemski značajne banke“ (eng. „Guiding Principles on the Internal Total Loss-Absorbing Capacity of G-SIBs (‘Internal TLAC’)“).
U Evropskoj uniji, Ključni atributi su transponovani u zakonodavstvo kroz Direktivu o utvrđivanju okvira za oporavak i restrukturiranje kreditnih institucija i investicionih društava (eng. Directive 2014/59/EU on establishing a framework for recovery and resolution of credit institutions and investment firms) (u daljem tekstu: Direktiva). Ova direktiva, poznatija kao Direktiva za oporavak i restrukturiranje banaka (eng. Bank Recovery and Resolution Directive – BRRD), počela je da se primenjuje u državama članicama Evropske unije 1. januara 2015. godine.
Direktiva je izmenjena i dopunjena 7. juna 2019. godine, pri čemu su te izmene i dopune stupile na snagu 27. juna 2019. godine, a rok za njihovu transpoziciju u nacionalne propise država članica je 18 meseci od dana stupanja na snagu, odnosno 27. decembar 2020. godine. Jedan od osnovnih ciljeva predloženih izmena je i usaglašavanje Direktive sa TLAK standardom Odbora za finansijsku stabilnost.
