Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Funkcija finansijske stabilnosti ima za cilj da ograniči sistemski rizik u finansijskom sistemu. Reč je o riziku koji pogađa funkcionisanje finansijskog sistema kao celine, a ne samo pojedinačne finansijske institucije. Sistemski rizik se definiše kao rizik od poremećaja u pružanju finansijskih usluga u finansijskom sistemu koji bi mogao imati ozbiljne negativne posledice po realnu ekonomiju. Sistemski rizik može biti izazvan problemom u celom finansijskom sistemu ili njegovoj komponenti i podrazumeva da je određeni deo finansijskih usluga trenutno nedostupan, ili da je trošak korišćenja tih usluga naglo porastao, bez obzira na to da li poremećaj ima svoj izvor u samom finansijskom sistemu ili je spoljnjeg karaktera. Realizacija sistemskog rizika može imati negativne efekte na realni sektor, koji se manifestuju u smanjenju privredne aktivnosti.
Sistemski rizik ima dve dimenzije. Prvu dimenziju čini strukturni rizik, odnosno rizik povezanosti, koji proizlazi iz međusobne povezanosti finansijskih institucija (tzv. međusektorska dimenzija rizika). Drugu dimenziju čini vremenska komponenta, tj. rizik koji varira kroz vreme i zavisi od faze finansijskog ciklusa (tzv. ciklična dimenzija rizika). Ciklična dimenzija rizika podrazumeva u uzlaznoj fazi rast tolerancije učesnika na finansijskom tržištu prema riziku, kao i rast zaduživanja, likvidnosti, cena hartija od vrednosti i nekretnina, pri čemu je moguće precenjivanje vrednosti imovine tih institucija, dok u silaznoj fazi trend uzima obrnuti smer, kada dolazi do jačanja neizvesnosti na tržištu, pada cena finansijske imovine, razduživanja, naglog smanjenja likvidnosti, što može dovesti do finansijske krize.
Makroprudencijalni instrumenti jesu pravno obavezujuće mere makroprudencijalne politike usmerene na ostvarenje ciljeva te politike. Navedene instrumente možemo podeliti prema dimenziji sistemskog rizika. Tako se, radi ograničenja rizika cikličnosti, mogu primeniti mere poput kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala, ograničenja distribucije profita, javnog upozorenja o rastu rizika u sistemu, LTV i DSTI racija itd. S druge strane, u pogledu ograničenja strukturne dimenzije sistemskog rizika mogu se utvrditi zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke, zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik, zabrana vršenja određenih poslovnih aktivnosti koje ne predstavljaju osnovnu delatnost, posebni pokazatelj zaduženosti za sistemski značajne finansijske institucije itd.
Izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije iz 2010. godine Narodnoj banci Srbije poverena je uloga očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema (član 3). Radi ostvarenja ovog cilja, zakonodavac je kao jednu od novih zakonskih funkcija Narodne banke Srbije uveo i utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti i mera s ciljem očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, što predstavlja eksplicitno ovlašćenje Narodne banke Srbije da upotrebi makroprudencijalne instrumente i mere. Preduzimanje tih instrumenata i mera zakonom je povereno najvišem izvršnom organu Narodne banke Srbije – Izvršnom odboru (član 14. stav 1. tačka 11).
Sistemski značajna banka je banka čije bi pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema. Sistemski značajne banke utvrđuje Narodna banka Srbije na osnovu definisane metodologije i izabranih kriterijuma. Rizici koji pogađaju ove institucije prerastaju u sistemski rizik koji pogađa ceo finansijski sistem. Iz tog razloga potrebno je preduzeti mere u pogledu posebnog tretmana ovih banaka u odnosu na druge institucije s obzirom na njihov značaj za finansijski sistem i finansijsku stabilnost.
U skladu sa smernicama Evropske bankarske agencije (EBA), prilikom određivanja kriterijuma za utvrđivanje sistemski značajnih banaka u Republici Srbiji zahteva se korišćenje makar jednog od sledećih kriterijuma: 1) veličina banke; 2) značaj za ekonomiju Republike Srbije; 3) značaj prekograničnih aktivnosti banke; 4) povezanost banke s finansijskim sistemom; 5) zamenljivost banke u finansijskom sistemu; 6) složenost poslovanja banke. Navedeni kriterijumi propisani su Odlukom o adekvatnosti kapitala banke i predstavljaju osnov metodologije za utvrđivanje sistemski značajnih banaka u skladu sa smernicama EBA, koja je prilagođena specifičnostima domaćeg bankarskog sektora.
Narodna banka Srbije, najmanje jednom godišnje, utvrđuje sistemski značajne banke za Republiku Srbiju i zaštitni sloj kapitala za ove banke. Dodatne informacije o zaštitnom sloju kapitala za sistemski značajne banke, kao i lista sistemski značajnih banaka i stope zaštitnog sloja kapitala za te banke, mogu se naći na internet prezentaciji Narodne banke Srbije, u delu Ciljevi i funkcije / Finansijska stabilnost, Zaštitni slojevi kapitala.
Pored toga, Odbor za finansijsku stabilnost (Financial Stability Board - FSB) propisao je metodologiju za utvrđivanje globalno sistemski značajnih banaka i na godišnjem nivou objavljuje listu globalno sistemski značajnih banaka.
